Википедија

Marselj

Marselj (franc. Marseille, oks. Marselha), tradicionalni izuzetak umesto prema savremenom izgovoru Marsej (mada je i ovaj oblik dozvoljen), najvažniji je lučki grad Francuske, i treća luka Evrope po veličini. Grad se nalazi na obali Lionskog zaliva, koji pripada Mediteranu. Marselj je glavni grad departmana Ušće Rone u regionu Provansa-Alpi-Azurna obala. Po podacima iz 2006. godine broj stanovnika u mestu je bio 839.043.[2]

Marselj
franc. Marseille
Panorama Marseja
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Francuska
RegionProvansa-Alpi-Azurna obala
DepartmanUšće Rone
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2018.868.277 [1]
 — gustina3.608,5 st./km2
Aglomeracija (2017.)1.590.867
Geografske karakteristike
Koordinate43° 17′ 51″ S; 5° 22′ 38″ I / 43.2975° S; 5.377222° I / 43.2975; 5.377222
Vremenska zonaUTC+1, leti UTC+2
Aps. visina0-640 m
Površina240,62 km2
Marselj na karti Francuske
Marselj
Marselj
Marselj na karti Francuske
Ostali podaci
GradonačelnikMišel Rubirola
Poštanski broj13001, 13016
Pozivni broj491, 496
INSEE kod13055
Veb-sajt
marseille.fr

Istorija uredi

 
Stara luka Marselja
 
Petao je postao simbol Francuske, zahvaljujući igri reči. Naime, na latinskom jeziku, "gallus" je značio i petao i gal, a tokom rimske epohe, Francuska se zvala Galija. Stoga je došlo do poistovećivanja petla sa Galijom i Galima, a danas i sa Francuskom.

Grad Marselj su osnovali Grci iz Fokeje u 600. godini p. n. e. kao trgovačku luku pod imenom Masalija (Μασσαλία). Izloženi stalnim napadima velikog ligurskog plemena, Grci su zatražili pomoć od Rimljana, koji dolaze u Provansu 125. p. n. e., kada je Masalija konačno odbranjena. Rimljani u potpunosti osvojili ove prostore 49. p. n. e., ali će Masalija i sledeća tri veka zadržati status slobodnog trgovačkog grada, koji je imala pod grčkom upravom. Međutim, u tom razdoblju pomorska trgovina je zbog osipanja flote u znatnoj meri umanjena, tako da Masilija gubi svoju samostalnost i status slobodnoga grada i postaje grad kao i svaki drugi.

U poslijerimskom razdoblju Masalija je meta napada raznih varvarskih plemena, te zbog pljački i zaraza od nekada vrlo razvijenog grada ostaju samo gomile ruševina. Nakon prodora hrišćanstva početkom 6. veka, Crkva preuzima isključivu upravu nad gradom. Kako bi se odbranio od stalnih napada i pljački, grad je u 7. veku sužen na utvrđeni dio biskupije.

Ovo područje doživljava ponovni procvat tek u 10. i 11. veku, pod zaštitom provansalskih vikonta, kada postaje polazna luka za Krstaške ratove. Marselj 1214. godine ponovno postaje nezavisna republika, ali će takav status zadržati samo 38 godina, do 1252, kada napuljski kralj Karlo I Anžujski stavlja ovaj grad pod svoju upravu. Uprkos konačnom gubitku samostalnosti, pomorska trgovina preko Sredozemlja doživljava ponovni procvat. Nakon što je Provansa, uključujući i Marselj, ušla u sastav Kraljevine Francuske 1481, grad zadržava posebnu upravu pod nadzorom kraljevih službenika, a 1660, za vrijeme vladavine Luja XIV, počinje se širiti i izvan gradskih zidina.

U 18. veku građani Marselja s velikim entuzijazmom prihvaćaju revolucionarne ideje, a 1792. godine 500 dobrovoljaca ulazi u Pariz pjevajući "Ratnu pjesmu rajnske vojske", koju su mase ljudi u usputnim mjestima oduševljeno prihvatale. Pjesma je kasnije postala francuska nacionalna himna pod nazivom "Marseljeza". U drugoj polovini 19. veku, Marselj se i dalje širi kao „glavna luka Carstva“. U tom razdoblju izgrađene su široke avenije i napravljene mnoge monumentalne građevine.

U Marselju se 9. oktobra 1934. dogodio atentat na kralja Jugoslavije Aleksandra I Karađorđevića. Marselj je tokom Drugoga svjtskog rata, u vreme njemačke okupacije, od novembra 1942. do avgusta 1944, bio jako središte Francuskog pokreta otpora. Zato su nemačke trupe u dva navrata, 1943. i 1944, minirale četvrti Panje i Staru luku.

Geografija uredi

Klima uredi

Marselj ima mediteransku klimu sa blagim, vlažnim zimama i toplim, uglavnom suvim letima.[3] Decembar, januar i februar su najhladniji meseci, u proseku temperature oko 12 °C tokom dana i 4 °C noću. Jul i avgust su najtopliji meseci, u proseku temperature oko 29 °C tokom dana i 19 °C noću.

Klima Marselja-Marinjana (Marseljski Provans aerodrom), nadmorska visina: 36 m, 1981–2010 normale, eksteremi 1921–sadašnjost[4][5]
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 19,9
(67,8) 		22,1
(71,8) 		25,4
(77,7) 		29,6
(85,3) 		34,9
(94,8) 		39,6
(103,3) 		39,7
(103,5) 		39,2
(102,6) 		34,3
(93,7) 		30,4
(86,7) 		25,2
(77,4) 		20,3
(68,5) 		39,7
(103,5)
Maksimum, °C (°F) 11,4
(52,5) 		12,5
(54,5) 		15,8
(60,4) 		18,6
(65,5) 		22,9
(73,2) 		27,1
(80,8) 		30,2
(86,4) 		29,7
(85,5) 		25,5
(77,9) 		20,9
(69,6) 		15,1
(59,2) 		11,9
(53,4) 		20,2
(68,4)
Prosek, °C (°F) 7,1
(44,8) 		8,1
(46,6) 		11,0
(51,8) 		13,8
(56,8) 		18,0
(64,4) 		21,8
(71,2) 		24,8
(76,6) 		24,4
(75,9) 		20,6
(69,1) 		16,6
(61,9) 		11,1
(52) 		7,9
(46,2) 		15,5
(59,9)
Minimum, °C (°F) 2,9
(37,2) 		3,6
(38,5) 		6,2
(43,2) 		9,1
(48,4) 		13,1
(55,6) 		16,6
(61,9) 		19,4
(66,9) 		19,0
(66,2) 		15,7
(60,3) 		12,4
(54,3) 		7,2
(45) 		4,0
(39,2) 		10,8
(51,4)
Apsolutni minimum, °C (°F) −12,4
(9,7) 		−16,8
(1,8) 		−10,0
(14) 		−2,4
(27,7) 		0,0
(32) 		5,4
(41,7) 		7,8
(46) 		8,1
(46,6) 		1,0
(33,8) 		−2,2
(28) 		−5,8
(21,6) 		−12,8
(9) 		−16,8
(1,8)
Količina padavina, mm (in) 48,0
(1,89) 		31,4
(1,236) 		30,4
(1,197) 		54,0
(2,126) 		41,1
(1,618) 		24,5
(0,965) 		9,2
(0,362) 		31,0
(1,22) 		77,1
(3,035) 		67,2
(2,646) 		55,7
(2,193) 		45,8
(1,803) 		515,4
(20,291)
Dani sa padavinama (≥ 1.0 mm) 5,3 4,5 3,9 6,1 4,5 3,0 1,3 2,7 4,5 6,1 5,9 5,5 53,2
Sunčani sati — mesečni prosek 145,1 173,7 238,7 244,5 292,9 333,4 369,1 327,4 258,6 187,1 152,5 134,9 2.857,8
UV indeks 1 2 4 5 7 8 8 7 5 3 2 1 4,4
Izvor: Météo France[6] i Metereološki atlas[7]

Demografija uredi

Demografija
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
778.071889.029908.600874.436800.550798.430839.043856.636

Sa 800.000 stanovnika, to je drugi grad Francuske, posle Pariza. Sa okolnim gradovima (Alauh, Obanj, Pen sir Iven), Marselj ima 1,2 miliona stanovnika, i treća je najveća aglomeracija Francuske. Marselj je sedište velikog muftije i centar islama u Francuskoj. Marselj sa okolinom se smatra najvećim muslimanskim gradom u Evropi, a većinu njegovog stanovništva čine Afrikanci iz bivših francuskih kolonija.

Međunarodna saradnja uredi

Napomene uredi

Reference uredi

  1. ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”. 
  2. ^ „Villes.co : Ville de Marseille (Provence-Alpes-Côte d'Azur) - France”. www.villes.co. Pristupljeno 18. 1. 2022. 
  3. ^ „Marseille, France Köppen Climate Classification (Weatherbase)”. Weatherbase. Pristupljeno 8. 2. 2019. 
  4. ^ a b „Normales et records pour la période 1981-2010 à Marseille Observatoire Longchamp” (na jeziku: French). Infoclimat. Arhivirano iz originala 10. 3. 2018. g. Pristupljeno 10. 3. 2018. 
  5. ^ a b „Marseille-Marignane (07650) - WMO Weather Station”. NOAA. Pristupljeno 4. 2. 2019.  Archived 8 February 2019, at the Wayback Machine
  6. ^ „Marignane (13)” (PDF). Fiche Climatologique: Statistiques 1981–2010 et records (na jeziku: French). Meteo France. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 3. 2018. g. Pristupljeno 10. 3. 2018. 
  7. ^ d.o.o, Yu Media Group. „Marseille, France - Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 7. 2019. 
  8. ^ The Definition of the Standard WMO Climate Normal: The Key to Deriving Alternative Climate Normals, American Meteorological Society (June 2011). Retrieved 8 February 2019.
  9. ^ „Marseille–Obs (13)” (PDF). Fiche Climatologique: Statistiques 1981–2010 et records (na jeziku: French). Meteo France. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 3. 2018. g. Pristupljeno 10. 3. 2018. 
  10. ^ „Normales et records pour la période 1981-2010 à Marseille Observatoire Longchamp” (na jeziku: French). Infoclimat. Arhivirano iz originala 10. 3. 2018. g. Pristupljeno 10. 3. 2018. 

Literatura uredi

  • Palanque, J.R. (1990). „Ligures, Celtes et Grecs” [Ligures, Celts and Greeks]. Ur.: Baratier, Edouard. Histoire de la Provence [History of Provence]. Univers de la France (na jeziku: francuski). Toulouse: Editions Privat. ISBN 2-7089-1649-1. 
  • Abulafia, David, ur. (1999). The New Cambridge Medieval History. 5. Cambridge University Press. ISBN 0-521-36289-X. 
  • Duchêne, Roger; Contrucci, Jean (1998). Marseille, 2600 ans d'histoire  [Marseille, 2600 Years of History] (na jeziku: francuski). Paris: Editions Fayard. ISBN 2-213-60197-6. 
  • Kitson, Simon (2014). Police and Politics in Marseille, 1936–1945. Amsterdam: Brill. ISBN 978-90-04-24835-9. 
  • Liauzu, Claude (1996). Histoire des migrations en Méditerranée occidentale [History of Migration in the Western Mediterranean] (na jeziku: francuski). Brussels: Editions Complexe. ISBN 2-87027-608-7. 
  • Trott, Victoria (2007). Cannon, Gwen; Watkins, Gaven, ur. Provence. London: Michelin Apa Publications. ISBN 978-1-906261-29-0. 
  • Cobb, Richard (2001). Marseille (na jeziku: French). Paris: Allia. ISBN 978-2-84485-064-5. 
  • Savitch, H.V.; Kantor, Paul (2002). Cities in the International Market Place: The Political Economy of Urban Development in North America and Western Europe. Princeton University Press. ISBN 0-691-09159-5. 
  • Peraldi, Michel; Samson, Michel (2006). Gouverner Marseille : Enquête sur les mondes politiques marseillais. Editions La Découverte. ISBN 2-7071-4964-0. 
  • Busquet, Raoul (1954). Histoire de la Provence des origines à la révolution française. Éditions Jeanne Lafitte. ISBN 2-86276-319-5. 
  • Attard-Marainchi, Marie-Françoise; Échinard, Pierre; Jordi, Jean-Jacques; Lopez, Renée; Sayad, Abdelmalek; Témime, Émile (2007). Migrance – histoires des migrations à Marseille. Éditions Jeanne Laffitte. ISBN 978-2-86276-450-4. , single book comprising 4 separate volumes: La préhistoire de la migration (1482–1830); L'expansion marseillaise et "l'invasion italienne" (1830–1918); Le cosomopolitisme de l'entre-deux-guerres (1919–1945); Le choc de la décolonisation (1945–1990).

Spoljašnje veze uredi

 

Ovaj članak vezan za Francusku je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марсељ&oldid=27600584”