Суринам

држава у Јужној Америци

Суринам, званично Република Суринам, је држава у Јужној Америци.[3] Суринам је познат и под именом Срананг, а раније се звао и Холандска Гвајана. Главни град је Парамарибо. Лежи између Француске Гвајане на истоку и Гвајане на западу, на југу се налази Бразил, а на северу излази на Атлантски океан.

Република Суринам
Republiek Suriname
Крилатица: Justitia - Pietas - Fides
(Правда, побожност, поверење)
Химна: God zij met ons Suriname
Бог са нашим Суринамом
Положај Суринама
Главни град Парамарибо
Службени језик холандски
Владавина
 — Председник Деси Бутерсе
Историја
Независност 25. новембар 1975.
Географија
Површина
 — укупно 163.820 км2(91)
 — вода (%) 1.1
Становништво
 — 2012. 534.189 [1][2](172)
 — густина 3.0/км2
Економија
Валута Суринамски долар
 — стоти део валуте ‍100 цента‍
Остале информације
Временска зона UTC -3
Интернет домен ‍.sr‍
Позивни број +597

Суринам је најмања суверена држава у Јужној Америци по површини и броју становника. Суринам је једини регион на западној хемисфери у коме се говори холандски језик, а да није део Краљевине Холандије. Земља је изузетно разнолика етнички, језички и верски.

Садржај

ИсторијаУреди

Бивша Холандијска колонија Суринам у Јужној Америци, северно од Бразила добила је независност 1975. године. На основу устава који је поништен 1980. године био је Суринам парламентарна република.

Суринам су открили 1499. године шпански морепловци Алонсо де Охеда, Америго Веспучи и Хуан де ла Коста али га нису населили иако га је Шпанија 1594. године присвојила остао је и надаље ненастањен. У првој половини 17. века су његову колонизацију покушали да направе Холанђани, Британци и Французи. Прво трајно насеље су 1651. године основао је Енглез Хју Вилафби и право на то насеље му је потврдио 1662. године енглески краљ Чарлс I. Насеље су оснажили и јеврејски колонисти. 1667. године колонију су добили Холанђани као замену за „Нови Амстердам“ (данашњи Њујорк). Године 1683. настало је друштво Суринам које је развијало робовласничко плантажерску привреду. Бечки конгрес је потврдио Суринам као холандијску крунску колонију. Све до укидања ропства 1863. године, у колонији су радили робови из Африке, Кине, Индонезије и Индије. Суринам је добио самосталност 1975. године и проглажена је република.

Влада министарског председника Хенка Арона прокламовала је политику несврставања. После војног преврата 1980. године преузела је владу осмочлана војничка група. Покушај да се оспори ова влада је пропао. После поништавања устава и после проглашења ванредног стања 1982. године глава државе је постао пуковник Деси Бутерсе. Суринам је трабао да постане социјалистичка држава. Почетком 1983. године укинула је Холандија сваку помоћ Суринаму која је чинила једну трећину његових прихода. У фебруару 1983. године иманована је влада са Еролом Алибуксом. Влада је почала да преговара са Бразилом који је обећавао велику помоћ и у привреди и војну помоћ. Године 1986. почео је устанак под вођством Ронија Брусвијка који је порерастао у грађански рат. Становништво је добило нови устав и на слободним изборима изабран је председник Рамсевак Шанкар. Њега је ускоро заменио Јохан Краг, а 1991. године народно веће је изабрало за председника Роналда Венетијана.

Парламент Суринама је јула 2010. на функцију председника изабрао бившег војног диктатора, Деси Бутерсеа.[4]

ГеографијаУреди

 
Мапа Суринама

ПоложајУреди

  Овај одељак треба проширити.

Суринам је најмања независна држава у Јужној Америци.

Геологија и рељефУреди

  Овај одељак треба проширити.

Јулијанатоп је највиша планина у земљи са висином од 1.286 метара (4.220 ft) изнад нивоа мора. Смештена на штиту Гијана, земља може да се подели у две главне географске регије. Северни, низијски приобални део (отприлике изнад линије Албина-Паранам-Вагенинген) је култивисан, и већина популације живи овде. Јужни део се састоји од тропских кишних шума и ретко насељених савана дуж границе са Бразилом.

ВодеУреди

  Овај одељак треба проширити.

КлимаУреди

Налази се између два до пет степени северно од екватора, Суринам има веома топлу тропску климу и температуре не варирају пуно у току године. Година има две кишне сезоне, од априла до августа и од новембра до фебруара. Такође има и две суве сезоне, од августа до новембра и од фебруара до априла.

Флора и фаунаУреди

  Овај одељак треба проширити.

ПолитикаУреди

Устав Суринама је донет 1987. године. Народна скупштина се састоји од 51 представника. Парламентарни избори у Суринаму се одржавају сваких пет година. Правни систем Суринама је преузет од Низоземске. Суринам је пуноправни члан Карипске заједнице.

Административна поделаУреди

 
Дистрикти Суринама обележени бројевима
Суринам је подељен у десет дистрикта:

ПривредаУреди

Суринам је пољопривредна земља у развоју. Значајни за привреду земље су копови сировина су боксита и с тим у и вези производња алуминијума. Вади се и нафта. 80 % електричне енергије добија се из водених електрана. Већину подручја покривају шуме (92 % и то шуме што је највише на свету). За пољопривредује важна производња риже , банана, цитруса и кокосових ораха, шећерне трске, а важно је и сточарство (узгајање говеда и перади) и риболов.

У Суринаму постоје две авио-компаније и два аеродрома. Саобраћај се врши или авионом или углавном пешке. Не постоји никаква жељезничка мрежа. У земљи је мало саобраћајних путева.

СтановништвоУреди

Око 37% становништва чине Индијци (Хиндустанци)-, потомци емиграната који су отишли из Индије у 19. веку. Креолци чине 31% становништва. Они су мешавина беле и црне расе, а Јаванци из бивше коловије Низоземске чине 15% популације у Суринаму. Маронци - потомци одбеглих афричких робова чине 10% становништва. Остатак становништа чине већином Кинези, Европљани и Бразилци.

Најзаступљеније вере у Суринаму су ислам и хришћанство. Најзаступљенији језик је холандски, али се доста користе и матични језици. У Холандији живи велики број Суринамаца.

 
Развој становништва између 1961. и 2003.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди

Влада
Опште информације