Суринам

држава у Јужној Америци

Суринам (хол. Suriname), или званично Република Суринам (хол. Republiek Suriname), независна је држава смештена у североисточном делу Јужне Америке у географско-политичкој регији познатој као Гвајане. Налази се у источном делу Гвајанске висоравни на обали Атлантског окена, и граничи се са француским прекоморским департманом Гвајаном на истоку, Републиком Гвајаном на западу и Бразилом на југу. Са површином нешто мањом од 164.000 км² и популацијом од свега 560.000 становника Суринам је најмања јужноамеричка земља. Држава је административно подељена на десет округа, већина становништва живи у уском приобалном појасу уз обалу, а главни и највећи град у земљи је Парамарибо.

Република Суринам
Republiek Suriname  (холандски)
Крилатица: Правда, побожност, вера
(лат. Justitia, pietas, fides)
(хол. Gerechtigheid, vroomheid, vertrouwen)
Химна: Боже буди уз наш Суринам
(хол. God zij met ons Suriname)
Положај Суринама
Главни град Парамарибо
5°50′S 55°10′W / 5.833° ЈГШ; 55.167° ЗГД / -5.833; -55.167Координате: 5°50′S 55°10′W / 5.833° ЈГШ; 55.167° ЗГД / -5.833; -55.167
Највећи град Парамарибо
Службени језик холандски
Владавина
Облик државе Председничка република
 — Председник Деси Баутерсе
 — Потпредседник Ашвин Адхин
Историја
Стварање
 — Колонија Суринам 16671954.
 — Конститутивна земља Краљевине Холандије 15. децембар 1954.
 — Независност 25. новембар 1975.
 — Актуелни устав 30. септембар 1987.
Географија
Површина
 — укупно 163.821 km2(90)
 — вода (%) 1,1
Становништво
 — 2016.[1] 558.368(166)
 — 2012. 541.638
 — густина 3,41 ст./km2(231)
Економија
БДП / ПКМ ≈ 2017
 — укупно $7,961 милијарди
 — по становнику $13.934
ИХР (2015) 0,725(97)[2] — висок
Валута Суринамски долар (SRD)
 — стоти део валуте ‍100 центи‍
Остале информације
Временска зона UTC −3
Интернет домен.sr
Позивни број +597

Пре доласка европских истраживача почетком XVI века на подручју данашњег Суринама живела су бројна домородачка племена, а најраширенији су били припадници номадских етничких група Аравака и Калина. Европски колонизатори оснивали су широм земље бројне плантаже на којима су углавном радили афрички робови и поробљено локално становништво. У периоду 16671954. Суринам је постојао као холандска колонија, а тек 1954. добија званичан статус конститутуивне земље Краљевине Холандије. Суринам је постао независан 25. новембра 1975. године. Устројен је као унитарна парламентарна република.

Иако се географски налази у континенталном делу Јужне Америке, културолошки гледано Суринам је више карипска земља и пуноправни је члан Карипске заједнице држава (CARICOM). Службени језик је холандски, а још пет језика има званичан статус на националном нивоу, између осталих то су и енглески и јавански језик. Суринам је једина независна држава поред Холандије у којој већина становништва говори холандским језиком.

Суринам је пуноправни члан бројних међународних организација попут Уједињених нација, Организације исламске сарадње, Уније јужноамеричких нација, Организације америчких држава, Покрета несврстаних, Међународног монетарног фонда, Холандске језичке уније и других.

Садржај

ЕтимологијаУреди

Корен савременог назива земље вероватно води порекло од једног од племена етничке групе Тајнаји који су насељавали подручје савременог Суринама пре доласка Европљена, акоји су себе називали Суринен.[3] Први британски досељеници који су на том подручју формирали колонију Маршалс Крик преузели су тај назив и модификовали га на садашњи облик Суринам.[4] Име земље у српски језик је дошло управо преко енглеског језика.

У изворном холандском изговору име државе се изговара као Суринама (ˌsyriˈnaːmə).

ГеографијаУреди

 
Положај Суринама у јужноамеричкој регији

Република Суринам се налази у североисточном делу јужноамеричког континента и у целости лежи на подручју Гвајанске висоравни. Са површином од 163.821 km² Суринам је територијално најмања суверене држава на континету, а територијално су мањи једино Француска Гвајана и Фолкландска Острва. По величини територије налази се на 90. месту у свету (рачунајући само независне државе), а поређења ради Суринам је двоструко већи од Србије. Копнени део земље чини око 156.000 km², док око 7.820 km² чине водене површине (око 1,1% од укупне површине земље). Највећи део земље налази се на подручју између 1° и 6° северне географске ширине и 54° и 58° западне географске дужине. Географско средиште земље налази се на координатама 4°00′N 56°00′W / 4.000° СГШ; 56.000° ЗГД / 4.000; -56.000.

Суринам се граничи са три државе, а укупна дужина државних граница је 1.703 км. Најдужа је западна граница са Републиком Гвајаном и њена дужина је око 600 км, на југу је граница са Бразилом (дужина границе је 593 км), а на истоку са Француском, односно са њеним прекоморским департманом Француском Гијаном (дужина 510 км). На северу Суринам излази на обале Атлантског океана, а дужина његове обале је 386 км. У саставу Суринама налазе се и територијалне воде на удаљености од 12 наутичких миља од обале (22,2 км), док се ексклузивна економска зона протеже до 200 наутичких миља од обале (370,4 км).

Југозападни део Гвајане, односно југозападни део Суринама, подручје познато као област Тигри (око 15.000 km²) је предмет територијалног спора између две државе који датира још од 1840. године. Подручје је од 1969. под де факто контролом Републике Гвајане иако га де јуре власти Суронама сматрају саставним делом те земље. Спор око поморске границе са Гвајаном решен је на Међународном суду за арбитражу, а у складу са „Повељом Уједињених нација о праву на мору” који су обе земље потписале, а спор је званично решен 20. септембра 2007. године.[5][6] Предмет спора је и југоисточни део границе са Француском Гвајаном.

Геологија и рељефУреди

 
Топографска мапа Суринама са спорним подручјима

Јулијанатоп је највиша планина у земљи са висином од 1.286 m изнад нивоа мора. Смештена на штиту Гијана, земља може да се подели у две главне географске регије. Северни, низијски приобални део (отприлике изнад линије Албина-Паранам-Вагенинген) је култивисан, и већина популације живи овде. Јужни део се састоји од тропских кишних шума и ретко насељених савана дуж границе са Бразилом.

КлимаУреди

Налази се између два до пет степени северно од екватора, Суринам има веома топлу тропску климу и температуре не варирају пуно у току године. Година има две кишне сезоне, од априла до августа и од новембра до фебруара. Такође има и две суве сезоне, од августа до новембра и од фебруара до априла.

ВодеУреди

 
хидролошка мапа

ИсторијаУреди

Бивша Холандијска колонија Суринам у Јужној Америци, северно од Бразила добила је независност 1975. године. На основу устава који је поништен 1980. године био је Суринам парламентарна република.

Суринам су открили 1499. године шпански морепловци Алонсо де Охеда, Америго Веспучи и Хуан де ла Коста али га нису населили иако га је Шпанија 1594. године присвојила остао је и надаље ненастањен. У првој половини 17. века су његову колонизацију покушали да направе Холанђани, Британци и Французи. Прво трајно насеље су 1651. године основао је Енглез Хју Вилафби и право на то насеље му је потврдио 1662. године енглески краљ Чарлс I. Насеље су оснажили и јеврејски колонисти. 1667. године колонију су добили Холанђани као замену за „Нови Амстердам“ (данашњи Њујорк). Године 1683. настало је друштво Суринам које је развијало робовласничко плантажерску привреду. Бечки конгрес је потврдио Суринам као холандијску крунску колонију. Све до укидања ропства 1863. године, у колонији су радили робови из Африке, Кине, Индонезије и Индије. Суринам је добио самосталност 1975. године и проглажена је република.

Влада министарског председника Хенка Арона прокламовала је политику несврставања. После војног преврата 1980. године преузела је владу осмочлана војничка група. Покушај да се оспори ова влада је пропао. После поништавања устава и после проглашења ванредног стања 1982. године глава државе је постао пуковник Деси Бутерсе. Суринам је трабао да постане социјалистичка држава.

Почетком 1983. године укинула је Холандија сваку помоћ Суринаму која је чинила једну трећину његових прихода. У фебруару 1983. године иманована је влада са Еролом Алибуксом. Влада је почала да преговара са Бразилом који је обећавао велику помоћ и у привреди и војну помоћ. Године 1986. почео је устанак под вођством Ронија Брусвијка који је порерастао у грађански рат. Становништво је добило нови устав и на слободним изборима изабран је председник Рамсевак Шанкар. Њега је ускоро заменио Јохан Краг, а 1991. године народно веће је изабрало за председника Роналда Венетијана.

Парламент Суринама је јула 2010. на функцију председника изабрао бившег војног диктатора, Деси Бутерсеа.[7]

СтановништвоУреди

Око 37% становништва чине Индијци (Хиндустанци)-, потомци емиграната који су отишли из Индије у 19. веку. Креолци чине 31% становништва. Они су мешавина беле и црне расе, а Јаванци из бивше колоније Низоземске чине 15% популације у Суринаму. Маронци - потомци одбеглих афричких робова чине 10% становништва. Остатак становништа чине већином Кинези, Европљани и Бразилци.

Најзаступљеније вере у Суринаму су хришћанство (48,4 %), хиндуизам (22,3 %) и ислам (13,9 %). Најзаступљенији језик је холандски, али се доста користе и матични језици. У Холандији живи велики број Суринамаца.

 
Развој становништва између 1961. и 2003.

Највећи градовиУреди

ПолитикаУреди

Устав Суринама је донет 1987. године. Народна скупштина се састоји од 51 представника. Парламентарни избори у Суринаму се одржавају сваких пет година. Правни систем Суринама је преузет од Низоземске. Суринам је пуноправни члан Карипске заједнице.

Суринам је прва држава која је опозвала признање независности Републике Косово.

Административна поделаУреди

Суринам је административно подељен на округе или дистрикте (хол. distrikten) који се у садашњим границама налазе од 1980. године. Административну поделу земље на мање самоуправне јединице први су увели Холанђани, а први званичан акт којим је земља подељена на 8 регија и два округа донесен је 8. октобра 1834. године. Током 1927. извршена је реконструкција административног апарата и земља је подељена на 7 округа. У наредним година са већим или мањим модификацијама мења се распоред и границе округа, а у садашњем облику егзистирају од 1980. године.[8] На челу сваког округа налази се комесар ког на ту функцију именује директно председник државе.

Сваки округ је даље подељен на „ресорте” (хол. ressorten), трећестепене нивое локалне самоуправе који су најсличнији општинама. Сваки ресорт чини главно насеље и неколико мањих оближњих насеља. На челу сваког ресорта налази се веће чији чланови се бирају на директним изборима на мандат од пет година. Целокупна територија Суринама је данас подељена на 62 ресорта.[9][10]

 
Административни окрузи Суринама
 
Административни ресорти Суринама
Окрузи Суринама
Пол. на мапи Округ Админ. центар Површина
km²
Површина
у %
Становника
2012.
Становника
у %
Гус. нас
ст/km²
  Округ Парамарибо Парамарибо 182 0,1 240.924 44,5 1.323,8
  Ваника Лелидорп 443 0,3 118.222 21,8 266,9
  Никери Ниув Никери 5.353 3,3 34.233 6,3 6,4
  Корони Тотнес 3.902 2,4 3.391 0,6 0,9
  Сарамака Гронинген 3.636 2,2 17.480 3,2 4,8
  Комевајне Ниув Амстердам 2.353 1,4 31.420 5,8 13,4
  Пара Онвервахт 5.393 3,3 24.700 4,6 4,6
  Маровајне Албина 4.627 2,8 18.294 3,4 4,0
  Бракопондо Бракопондо 7.364 4,5 15.909 2,9 2,2
  Сипаливини нема 130.567 79,7 37.065 6,8 0,3
Република Суринам Парамарибо 163.820 100 541.638 100 3,3

ПривредаУреди

Суринам је пољопривредна земља у развоју. Значајни за привреду земље су копови сировина су боксита и с тим у и вези производња алуминијума. Вади се и нафта. 80 % електричне енергије добија се из водених електрана. Већину подручја покривају шуме (92 % и то шуме што је највише на свету). За пољопривредује важна производња риже , банана, цитруса и кокосових ораха, шећерне трске, а важно је и сточарство (узгајање говеда и перади) и риболов.

У Суринаму постоје две авио-компаније и два аеродрома. Саобраћај се врши или авионом или углавном пешке. Не постоји никаква жељезничка мрежа. У земљи је мало саобраћајних путева.

СпортУреди

Руд Гулит, Франк Рајкард и Кларенс Седорф звезде европског фудбала воде порекло са Суринама.

РеференцеУреди

  1. ^ „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Приступљено 10. 9. 2017. 
  2. ^ „2016 Human Development Report” (PDF). United Nations Development Programme. 2016. Приступљено 26. 2. 2017. 
  3. ^ "Suriname", The New Encyclopædia Britannica, Encyclopædia Britannica, Volume 5. Edition 15, Encyclopædia Britannica, (2002). pp. 547.
  4. ^ Baynes, Thomas Spencer (1888). Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, and General Literature, Volume XI (Ninth Edition—Popular Reprint изд.). »In 1614, the states of Holland granted to any Dutch citizen a four years' monopoly of any harbour or place of commerce which he might discover in that region (Guiana). The first settlement, however, in Suriname (in 1630) was made by an Englishman, whose name is still preserved by Marshall's Creek.« 
  5. ^ Permanent Court of Arbitration – Guyana v. Suriname Archived 8 February 2013[Date mismatch] at the Wayback Machine.
  6. ^ Award of the Tribunal Archived 2 January 2011[Date mismatch] at the Wayback Machine.. pca-cpa.org.
  7. ^ BBC News - Suriname ex-strongman Bouterse back in power, Приступљено 17. 4. 2013.
  8. ^ „Districts of Suriname”. statoids.com. Приступљено 28. 2. 2018. 
  9. ^ „Ressorts of Suriname”. www.statoids.com. Приступљено 28. 2. 2018. 
  10. ^ „Definitieve Resultaten Achtste Algemene Volkstelling (Vol. I)” (PDF). ALGEMEEN BUREAU VOOR DE STATISTIEK - SURINAME. Приступљено 28. 2. 2018. 

ЛитератураУреди

  • Baynes, Thomas Spencer (1888). Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, and General Literature, Volume XI (Ninth Edition—Popular Reprint изд.). »In 1614, the states of Holland granted to any Dutch citizen a four years' monopoly of any harbour or place of commerce which he might discover in that region (Guiana). The first settlement, however, in Suriname (in 1630) was made by an Englishman, whose name is still preserved by Marshall's Creek.« 

Спољашње везеУреди

Влада
Опште информације