Јавански је језик јаванског народа из централних и источних делова острва Јава у Индонезији.[1][2] Такође постоји део говорника јаванског на северној обали западне Јаве. То је матерњи језик више од 98 милиона људи (више од 30% становника Индонезије).[3]

јавански
Реч Jawa написана јаванским писмом
Говори се у Индонезија
 Суринам
 Нова Каледонија
Регионјугоисточна Азија и дијаспора
Број говорника
82 милиона (2007) (недостаје датум)
латиница (јавански алфабет)
Званични статус
Службени језик у
 Индонезија
Регулише-
Језички кодови
ISO 639-1jv
ISO 639-2jav
ISO 639-3Разно:
jav – јавански
jvn – карипски јавански
jas – новокаледонски јавански
osi – осинг
tes – тенгерезе
kaw – кави
Распрострањеност јаванског језика
Регија већинског јаванског језика (тамнозелено) и регија мањинског јаванског језика (светлозелено)

Јавански је део аустронежанске фамилије језика, а сродан је малајском, сунданском, мадурском и балијском.[4] Највећи број говорника јаванског говори индонежански као званични језик. Постоје заједнице Јаванаца у Малезији који користе јавански језик, а потомци Јаванаца који живе на Суринаму такође користе варијанту јаванског језика.[5]

Заједно са индонежанским, јавански је службени језик у посебном региону Јогјакарта, Индонезија.[6]

Класификација уреди

Јавански је део малајско-полинежанског огранка аустронежанске породице језика, иако је тешко одредити његову прецизну везу са другим малајско-полинежанским језицима. Користећи лексикостатистички метод, Исидор Диен је јавански класификовао као део „јаво-суматрански хесион“, који такође укључује сундански и „малајски“ језик.[а][7][8] Ова групацију лингвиста Берндт Нотофер такође назива „малајско-јаванском“, што је први покушај да је реконструише на основу само четири језика са најбољим сведочењем у то време (јавански, сундански, мадурски и малајски).[9]

Малајско-јавански је био критикован и одбачен од стране разних лингвиста.[10][11] Александар Аделар не укључује јавански у своју предложену малајско-сумбаван групацију (која такође покрива малајски, сундански и мадурски језик).[11][12] Роберт Бласт такође не укључује Јаванце у подгрупу Великог северног Борнеа, коју предлаже као алтернативу малајско-сумбаванској групацији. Међутим, Бласт такође изражава могућност да су језици Великог северног Борнеа блиско повезани са многим другим западним индонежанским језицима, укључујући јавански.[13] Бластову сугестију је даље разрадио Александар Смит, који укључује Јаванце у западноиндонежанску групу (која такође укључује ГНБ и неколико других подгрупа), коју Смит сматра једном од малајско-полинежанских примарних огранака.[14]

Историја уреди

Генерално, историја јаванског језика се може поделити у две различите фазе: 1) старојавански и 2) новојавански.[12][15]

Стари јавански уреди

Најранији потврђени облик старог јаванског може се наћи на натпису [[[Sukabumi inscription|Сукабуми]], који датира из 804. године.[16] Између 9. и 15. века, овај облик Јаванског је цветао на острву Јава. Стари јавански се обично пише у облику стихова. Овај језички варијетет се такође назива кави или 'песнички, поетски', иако би се овај термин могао користити и за означавање архаичних елемената новојаванске књижевности.[12] Систем писања који се користи за писање старојаванског је потомак палавског писма из Индије.[17] Скоро половина целокупног речника пронађеног у старојаванској литератури су позајмљене речи на санскриту, иако је стари јавански такође позајмио термине из других језика у поморској југоисточној Азији.[12][17]

Облик старог јаванског који се налази у неколико текстова од 14. века надаље (углавном написан на Балију) понекад се назива „средњејавански“. Стари и средњојавански писани облици нису били широко коришћени у Јави од раног 16. века. Међутим, старојаванска дела и поетска традиција и даље се чувају на Балију је под утицајем Јаве, а један варијетет се такође користи у верске сврхе.[12][18]

Географска распрострањеност уреди

 
Реч „јава” написан на јаванском писму

Језик се користи у централном и источном делу острва Јава, као и на северној обали западне Јаве. У Мандуи, Балију, Ломбоку и Сунда региону западне Јаве. Коришћен је и као званичан језик у Јужној Суматри док Холанђани нису дошли крајем 18. века.

Јавански користи латиницу, јаванско писмо и арапско писмо.[19]

Према броју људи који говоре јавански језик као матерњи, јавански је десети на свету и највећи без статуса званичног језика. Користе га или разумеју око 80 милиона људи. До 45% Индонежана су Јаванског порекла и живе у областима где је јавански доминантан. Пет од шест председника Индонезије од 1945. године су јаванског порекла. Због тога не чуди да је јавански језик умногоме утицао на развој индонежанског.

Постоје три главна дијалеката: централни јавански, источни јавански и западни јавански.

Напомене уреди

  1. ^ Dyen's "Malayic" differs from the modern established concept of "Malayic" (introduced by Alexander Adelaar). Dyen's Malayic includes Madurese, Acehnese, and Malayan (=Malayic in the modern sense).

Референце уреди

  1. ^ Laurie Bauer, 2007, The Linguistics Student's Handbook, Edinburgh
  2. ^ „Javanese”. Merriam-Webster. Приступљено 1. 2. 2022. 
  3. ^ Kewarganegaraan, Suku Bangsa, Agama dan Bahasa Sehari-hari Penduduk Indonesia - Hasil Sensus Penduduk 2010. Badan Pusat Statistik. 2011. ISBN 978-979-064-417-5. Архивирано из оригинала 2017-07-10. г. 
  4. ^ „Javanese language”. britannica.com. Encyclopedia Britannica. 2010. Приступљено 17. 3. 2021. 
  5. ^ Akhyari Hananto (8. 12. 2017). „121 Years of Javanese People in New Caledonia”. Seasia: Good News from Southeast Asia. 
  6. ^ Peraturan Daerah Daerah Istimewa Yogyakarta Nomor 2 Tahun 2021 tentang Pemeliharaan dan Pengembangan Bahasa, Sastra, dan Aksara Jawa, 2021 (на Индонежански)
  7. ^ Dyen 1965, стр. 26.
  8. ^ Nothofer 2009, стр. 560.
  9. ^ Nothofer 1975, стр. 1.
  10. ^ Blust 1981.
  11. ^ а б Adelaar 2005, стр. 357, 385.
  12. ^ а б в г д Ogloblin 2005, стр. 590.
  13. ^ Blust 2010, стр. 97.
  14. ^ Smith 2017, стр. 443, 453–454.
  15. ^ Wedhawati et al. 2006, стр. 1.
  16. ^ Wedhawati et al., стр. 2.
  17. ^ а б Wedhawati et al. 2006, стр. 2.
  18. ^ Wedhawati et al. 2006, стр. 8.
  19. ^ Van der Molen (1983:VII-VIII).

Литература уреди

  • Adelaar, Karl Alexander (2005). „Malayo-Sumbawan”. Oceanic Linguistics. University of Hawai'i Press. 44 (2): 356—388. doi:10.1353/ol.2005.0027. 
  • Blust, Robert (1981). „The reconstruction of proto-Malayo-Javanic: an appreciation”. Bijdragen tot de Taal-, Land- en Volkenkunde. 137 (4): 456—459. JSTOR 27863392. doi:10.1163/22134379-90003492 . 
  • Blust, Robert (2010). „The Greater North Borneo Hypothesis”. Oceanic Linguistics. University of Hawai'i Press. 49 (1): 44—118. JSTOR 40783586. S2CID 145459318. doi:10.1353/ol.0.0060. 
  • Dyen, Isidore (1965). A lexicostatistical classification of the Austronesian languages. Baltimore: Waverly Press. 
  • Nothofer, Berndt (1975). The reconstruction of Proto-Malayo-Javanic . Verhandelingen van het Koninklijk Instituut voor Taal-, Land- en Volkenkunde. 73. Den Haag: Martinus Nijhoff. ISBN 9024717728. 
  • Nothofer, Berndt (2009). „Javanese”. Ур.: Keith Brown; Sarah Ogilvie. Concise Encyclopedia of Languages of the World. Oxford: Elsevier. стр. 560—561. ISBN 9780080877747. 
  • Ogloblin, Alexander K. (2005). „Javanese”. Ур.: K. Alexander Adelaar; Nikolaus Himmelmann. The Austronesian Languages of Asia and Madagascar. London dan New York: Routledge. стр. 590—624. ISBN 9780700712861. 
  • Smith, Alexander D. (2017). „The Western Malayo-Polynesian Problem”. Oceanic Linguistics. University of Hawai'i Press. 56 (2): 435—490. S2CID 149377092. doi:10.1353/ol.2017.0021. 
  • Horne, Elinor C. (1961). Beginning Javanese. New Haven: Yale University Press. 
  • van der Molen, W. (1993). Javaans schrift. Leiden: Vakgroep Talen en Culturen van Zuidoost-Azië en Oceanië. ISBN 90-73084-09-1. 
  • Wedhawati; Nurlina, W. E. S.; Setiyanto, E.; Sukesti, R.; et al. (2006). Tata bahasa Jawa mutakhir [A contemporary grammar of Javanese] (на језику: индонежански). Yogyakarta: Kanisius. ISBN 9789792110371. 
  • Wurm, S. A.; Hattori, Shiro, ур. (1983). Language Atlas of the Pacific Area, Part II: (Insular South-east Asia). Canberra. 
  • Zoetmulder, P. J. (1982). Old Javanese–English Dictionary. 's-Gravenhage: Martinus Nijhoff. ISBN 90-247-6178-6. 
  • Errington, James Joseph (1991), Language and social change in Java : linguistic reflexes of modernization in a traditional royal polity, Ohio University, Center for International Studies, Приступљено 18. 2. 2013 
  • Errington, James Joseph (1998), Shifting languages : interaction and identity in Javanese Indonesia , Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-63448-9 
  • Horne, Elinor Clark (1963), Intermediate Javanese, Yale University Press, Приступљено 18. 2. 2013 
  • Horne, Elinor Clark (1974), Javanese-English dictionary, Yale University Press, ISBN 978-0-300-01689-5 
  • Keeler, Ward (1984), Javanese, a cultural approach, Ohio University Center for International Studies, ISBN 978-0-89680-121-9 
  • Robson, S. O. (Stuart Owen); Wibisono, Singgih (2002), Javanese English dictionary, Periplus Editions (HK) ; North Clarendon, VT : Tuttle Pub, ISBN 978-0-7946-0000-6 
  • Robson, S. O. (Stuart Owen); Monash University. Monash Asia Institute (2002), Javanese grammar for students (Rev. изд.), Monash Asia Institute, Monash University, ISBN 978-1-876924-12-6 
  • Robson, S. O. (Stuart Owen); Monash University. Centre of Southeast Asian Studies (1991), Patterns of variation in colloquial Javanese, Centre of Southeast Asian Studies, Monash University, ISBN 978-0-7326-0263-5 
  • Siegel, James T (1986), Solo in the new order : language and hierarchy in an Indonesian city, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-00085-5 
  • Uhlenbeck, E. M; Koninklijk Instituut voor Taal-, Land- en Volkenkunde (Netherlands) (1964), A critical survey of studies on the languages of Java and Madura, Martinus Nijhoff, Приступљено 18. 2. 2013 
  • Uhlenbeck, E. M; Koninklijk Instituut voor Taal-, Land- en Volkenkunde (Netherlands) (1978), Studies in Javanese morphology, Martinus Nijhoff, ISBN 978-90-247-2162-7 
  • De Casparis, J. G (1975). Indonesian Palaeography: A History of Writing in Indonesia from the beginnings to c. AD 1500. Leiden/Köln: E. J. Brill. 
  • Florida, Nancy K. (1993). Javanese Literature in Surakarta Manuscripts: Introduction and Manuscripts of the Karaton Surakarta. Ithaca, N.Y.: Cornell University. ISBN 0-87727-603-X. 
  • Wilhelm von Humboldt (1836). Über die Kawi-Sprache [On the Kawi Language] (in German): Vol 1, Vol 2, Vol 3
  • Poerbatjaraka; Tardjan Hadiwidjaja (1952). Kepustakaan Djawa. Djakarta/Amsterdam: Djambatan. 
  • Avenir Stepanovich Teselkin (1972). Old Javanese (Kawi). Ithaca, N.Y.: Modern Indonesia Project, Southeast Asia Program, Cornell University. 
  • Teeuw, A.; Robson, S.O., ур. (2005). Bhomāntaka: the death of Bhoma. Bibliotheca Indonesica, 32. Leiden: KITLV Press. ISBN 90-6718-253-2. 
  • Uhlenbeck, E.M. (1964). A Critical Survey of Studies on the Languages of Java and Madura. The Hague: Martinus Nijhoff. 
  • Zurbuchen, Mary S. (1976). Introduction to Old Javanese Language and Literature: A Kawi Prose Anthology. Ann Arbor: University of Michigan.   
  • Zoetmulder, P.J.; Robson, S.O. (1995). Kamus Jawa Kuna–Indonesia. Превод: Darusuprapta; Sumarti Suprayitna. Jakarta: Instituut voor Taal-, Land- en Volkenkunde and Lembaga Ilmu Pengetahuan Indonesia and PT Gramedia Pustaka Utama. ISBN 979-605-347-0. 
  • 1992–1993, Bahasa parwa : tatabahasa Jawa Kuna: Yogyakarta: Gadjah Mada University Press. Bekerja sama dengan I.J. Poedjawijatna. Cetakan ulang dari edisi tahun 1954
  • Zoetmulder, P.J. (1950). De Taal van het Adiparwa (на језику: Indonesian). Bandung: Nix. 
  • Zoetmulder, P.J.; S.O. Robson (1982). Old Javanese – English Dictionary. The Hague: Martinus Nijhoff. ISBN 90-247-6178-6. 
  • Zoetmulder, P.J. (1974). Kalangwan: A Survey of Old Javanese Literature (на језику: енглески). The Hague: Martinus Nijhoff. 

Спољашње везе уреди