Рајна-Палатинат
Рајна-Палатинат (варијанте: Порајње, Фалачка, нем. Rheinland-Pfalz) држава је на југозападу Савезне Републике Немачке.
| Рајна-Палатинат Rheinland-Pfalz | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Немачка |
| Админ. центар | Мајнц |
| Министар-председник | Малу Драјер (СПД) |
| Владајућа странка | СПД, ФДП и Савез 90/Зелени |
| Површина | 19.853,36 km2 |
| Становништво | (2019-12-31). |
| — број ст. | 4.093.903 |
| — густина ст. | 206,21 ст./km2 |
| — ISO 3166-2 | DE-RP |
| Последњи избори | 14. март 2021. |
| Следећи избори | 2026. |
| Гласова у Савезном савету | 4 |
| Званични веб-сајт | |
Граничи се са немачким државама Северна Рајна-Вестфалија, Хесен, Сарланд, Баден-Виртемберг као и државама Белгијом, Француском и Луксембургом.
Већи градови су: Мајнц (главни град), Лудвигсхафен, Трир, Кобленц и Кајзерслаутерн.
Грб ове државе говори много тога о њој. Састоји се из 3 компоненте: лава, крста Светог Ђорђа и точка, што су симболи некадашњих држава чланица Светог римског царства: Палатината, Трира и Мајнца. Грб је крунисан златном круном у облику листова винове лозе, што симболично указује на чињеницу да је ово регион са највећом производњом вина у Немачкој.
Географија уреди
Рајна-Палатинат је простор брда и ниских планина (Ајфел, Вестервалд, Хунсрик, Таунус) које раздвајају реке притоке Рајне, а најзначајније су Мозел, Сар и Лана. Неке од планина (Ајфел) су геолошко подручје угашених вулкана. Највеће језеро ове провинције, Лахско језеро, налази се у кратеру некадашњег вулкана.
Географски, Рајна-Палатинат се може поделити на регионе: Вестервалд на северу, Ајфел на западу, Хунсрик у центру, Таунус и Рајнски Хесен на истоку и Палатинат на југу.
Историја уреди
Мартин Лутер је 17. априла 1521. у Вормсу, изведен пред скупштину царских кнезова и великодостојника и позван на покајање због својих реформистичких ставова. Касније је проглашен отпадником од Цркве у познатом Едикту из Вормса.
Код дворца Хамбах се маја 1832. окупило више хиљада слободољубивих патриота из свих делова Немачке, као и неки Французи и Пољаци, да изразе захтеве за слободом, грађанским правима и националним уједињењем, а против цензуре и конзервативне политике тадашњих немачких држава. Скуп није имао значајне ефекте у време свог одржавања, али се данас ови догађаји сматрају као камен темељац савремене јединствене и демократске Немачке државе. На овом скупу је први пут прокламована застава црно−црвено−златно као застава Немачке.
Након Другог светског рата, ова област је била у Француској окупационој зони. Проглашена је за федералну државу Рајна-Палатинат 30. августа 1946. Ово је потврђено на референдуму 18. маја 1947.
Становништво уреди
Највећи градови уреди
Извор: ? | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| № | Град | Популација | |||||||
 Мајнц  Лудвигсхафен на Рајни |
1. | Мајнц | 204.268 |  Кобленц  Трир | |||||
| 2. | Лудвигсхафен на Рајни | 161.518 | |||||||
| 3. | Кобленц | 110.643 | |||||||
| 4. | Трир | 107.233 | |||||||
| 5. | Кајзерслаутерн | 97.162 | |||||||
| 6. | Вормс | 80.296 | |||||||
| 7. | Нојвид | 63.883 | |||||||
| 8. | Нојштат ан дер Вајнштрасе | 52.400 | |||||||
| 9. | Шпејер | 49.740 | |||||||
| 10. | Бад Кројцнах | 48.229 | |||||||
Култура уреди
Знаменитости уреди
| Кобленц |
|
| Мајнц |
|
| Санкт Гоархаузен |
|
| Шпејер | |
| Трир |
|
Споменици светске кутурне баштине УНЕСКО-а у Рајна-Палатинату уреди
- 1981: Катедрала у Шпејеру
- 1986: Римски споменици у Триру
- 2002: Културни простор Средње Порајње између Бингена на Рајни и Кобленца
- 2005: 550 километара дуги Горњегермаско-Ретски лимес
Школство уреди
- Технички универзитет у Кајзерслаутерну
- Универзитет Кобленц−Ландау
- Универзитет Јохана Гутенберга у Мајнцу
- Универзитет у Триру
Уз ове институције, у држави постоје многе високе школе, као и верске школе.
Значајне личности из Рајна-Палатината уреди
- Јохан Гутенберг, проналазач штампарске машине са покретним словима
- Хелмут Кол, бивши Канцелар Немачке
- Карл Маркс, филозоф, социолог, новинар
- Николаус Аугуст Ото, изумитељ Ото−мотора (мотор са унутрашњим сагоревањем)
- Фриц Валтер, некадашњи капитен Немачке репрезентације у фудбалу (прваци света 1954)
Привреда уреди
Најзначајнија привредна грана државе Рајна-Палатинат је пољопривреда, а нарочито производња вина. Пољопривредне површине покривају 37% државе. Под сортама црног грожђа је 18.648 хектара, док сорте белог грожђа покривају 45.563 хектара. Чувено је бело вино из долине реке Мозел.
Од осталих грана, значајна је хемијска индустрија (BASF), фармацеутска индустрија (Берингер Ингелхајм) као и погони аутомобилске индустрије.
Аутомобилизам уреди
У Нирнбургрингу се од 1995. одржавају трке формуле 1-за Гран−при Европе.
Спољашње везе уреди
- Веб сајт Рајна-Палатината
- Туризам: [1]