Луксембург

држава у западној Европи

Луксембург (лукс. Lëtzebuerg, нем. Luxemburg, франц. Luxembourg), или званично Велико Војводство Луксембург (лукс. Groussherzogtum Lëtzebuerg, нем. Großherzogtum Luxemburg, франц. Grand-Duché de Luxembourg) је држава на западу Европе [2] са истоименим главним градом (Луксембург). Име Луксембург потиче од трђаве Луцилинбурхук, око које се развио главни град. Луксембург је једино Велико војводство на свету.

Велико Војводство Луксембург
Groussherzogtum Lëtzebuerg
Großherzogtum Luxemburg
Grand-Duché de Luxembourg

Крилатица: Mir wëlle bleiwe wat mir sinn
(Желимо да останемо оно што јесмо)
Химна: Ons Hémécht
Наша отаџбина
Положај Луксембурга
Главни град Луксембург (град)
Службени језик француски, немачки и луксембуршки
Владавина
 — Велики војвода Анри
 — Премијер Гзавије Бетел
Историја
Независност 1839. и 1867.
Географија
Површина
 — укупно 2.586,4 км2(175)
 — вода (%) занемарљиво
Становништво
 — 2013. 549.700 [1](171)
 — густина 194,1/км2
Економија
Валута Евро¹
 — стоти део валуте ‍100 центи‍
Остале информације
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен ‍.lu‍
Позивни број +352

¹ пре 2002. Луксембуршки франак

Садржај

ГеографијаУреди

Луксембург је једна од најмањих држава у Европи. Рангиран је као 167. држава у свету по величини. Покрива око 2.586 km². На западу се граничи са белгијском провинцијом Луксембург, који је (са 4.443 km²) скоро двоструко већи од државе Луксембург.

По државном уређењу је парламентарна монархија на челу са Великим Војводом Хенријем. Граничи са Француском (дужина границе 73 км), Белгијом (148 км) и Немачком (138 км). Луксембург је с површином од 2586 km² друга најмања земља Европске уније. Луксембург је једна од земаља оснивача Европске Економске Заједнице, организације која је претходник данашње Европске уније, и заједно са Белгијом и Холандијом чини земље Бенелукса. Од марта 1970. године, Луксембург је чланица „Организација Интернатионале де ла франкофоније“ (Међународне организације франкофонских земаља). Један је од оснивача НАТО-савеза.

Источну границу Луксембурга чине три реке, Мозел, Сауер и Оур.

ПоложајУреди

Државе са којима се Луксембург граничи су: Немачка, Француска и Белгија. Површина државе износи 2.586,4±0 km².

Геологија и рељефУреди

  Овај одељак треба проширити.

ВодеУреди

  Овај одељак треба проширити.

Кроз Луксембург пролази једна река, Мас. А само један мали, јужни део Луксембург, дели реку Мозел са Немачком.

Флора и фаунаУреди

  Овај одељак треба проширити.

КлимаУреди

  Овај одељак треба проширити.


ИсторијаУреди

Историја Луксембурга почиње са изградњом Луксембуршког замка године 963. Град се развио око ове тврђаве, која је постала средиште мале, али стратешки важне државе. Владајућа династија Луксембурга је ушла у кризу 1437, јер није имала мушког наследника. Током векова, Луксембуршка тврђава је дограђивана и проширивана. Њени господари били су Бурбони, Хабзбурзи, Хоенцолерни, и републикански Французи. После пораза Наполеона, Уговором у Паризу 1815, Луксембург је остао као спорна територија између Пруске и Холандије. На Бечком конгресу, Луксембургу је дат статус Великог војводства у персоналној унији са Холандијом. Луксембург је такође постао члан Немачке конфедерације, а пруске трупе су биле стациониране у тврђави.

Белгијска револуција из 18301839. знатно је смањила територију Луксембурга, јер је франкофонски западни део војводства постао Провинција Луксембург у Белгији. Луксембуршка независност је потврђена низом међународних уговора у 19. веку.

Холандски краљ је остао суверен Великог Војводства Луксембург, тј. Луксембург и Холандија су били у персоналној унији, све до 1890. Тада је умро краљ Виљем III, и холандски престо је наследила његова кћи Вилхелмина, док је Велики Војвода Луксембурга постао Адолф од Насау-Вајлбурга (право наслеђа у Луксембургу је имао само мушки потомак, по Салијском закону).

Луксембург је окупирала Немачка у току Првог светског рата, али је држава задржала своје политичке механизме. У Другом светском рату, Луксембург је формално постао део Трећег рајха 1942.

Влада Луксембурга у избеглиштву је прекинула традицију неутралности, и придружила се савезницима у борби против нацистичке Немачке. Мала група луксембуршких добровољаца се борила у бици за Нормандију. Луксембург је био један од оснивача Уједињених нација, 1946, НАТО-а, 1949, и Европске економске заједнице (данашња Европска унија), 1957. Године 1999, Луксембург је прихватио евро као своју валуту.

Административна поделаУреди

 
Градови у Луксембургу

Луксембург данас има дванаест званично признатих градских насеља. Упркос статус градова они нису урбанизована подручја. Они су слични општинама, али имају другачији правни статус.

Грб Име Кантон Окрузи Површина
(km²)
Становништво
(2005)
Дикирх
Diekirch
Dikrech
Дикирх Дикирх 12,42 6.165
Диферданж
Differdange
Déifferdeng
Еш-сур-Алзет Луксембург 22,18 19.005
Диделанж
Dudelange
Diddeleng
Еш-сур-Алзет Луксембург 21,38 17.618
Ехтернах
Echternach
Iechternach
Ехтернах Гревенмахер 20,49 4.507
Еш сир Алзет
Esch-sur-Alzette
Esch-Uelzecht
Еш-сур-Алзет Луксембург 14,35 28.000
Етелбрек
Ettelbruck
Ettelbréck
Дикирх Дикирх 15,18 7.364
Гревенмахер
Grevenmacher
Gréiwemaacher
Гревенмахер Гревенмахер 16,48 3.966
Луксембург (град)
Luxembourg
Lëtzebuerg
Луксембург Луксембург 51,46 76.420
Рејмех
Remich
Réimech
Рејмех Гревенмахер 5,29 2.986
Румеланж
Rumelange
Rëmeleng
Еш-сур-Алзет Луксембург 6,83 4.495
Вијанден
Vianden
Veianen
Вианден Дикирх 9,67 1.561
Вилц
Wiltz
Wolz
Вилц Дикирх 19,37 4.587

ПривредаУреди

  Овај одељак треба проширити.

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди