Скупштина

представничко тело и носилац власти у савременим политичким системима
(преусмерено са Парламент)

Скупштина, парламент или народно представништво је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у савременим политичким системима.

Државе са парламентарним системом у свету - црвена боја означава парламентарне монархије, наранџаста парламентарне републике, а зелена посебан систем у коме је председник подређен скупштини
Сматра се да суочене галерије седишта Доњег дома Уједињеног Краљевства доприносе контрадикторном стилу дебата.[1]

У данашњем облику, настала је тек два-три века уназад као једна од најважнијих тековина грађанске револуције и као један од темеља демократије и грађанске државе.

Реч „скупштина“ потиче од глагола „скупљати“, а означава место на коме се скупљају представници народа. Страни назив „парламент“ потиче од ријечи parlare, што значи говорити, расправљати. Најстарији парламент је исландски Алтинг основан 930. године.

Код Словена, почеци скупштинског живота сежу у прошлост, када су на народним саборима представници народа (обично „виђенији“ људи или управници области), на позив владара, расправљали о најважнијим државним питањима.

Парламент се историјски развио у Енглеској, а првобитна намена му је била у домену одређивања висине пореза, да би се потом опсег одлучивања проширио на суд и, коначно, законодавство.

Скупштина може бити једнодомна, дводомна или из више домова (ретко), а у данашњем политичком животу, у унитарним државама, доњи дом је обично јачи, док су у федералним једнаки (горњи дом је обично дом федералних јединица).

Рани парламентиУреди

Од давнина, када су друштва била племенска, постојала су већа или поглавар чије су одлуке оцењивале старешине села. То се назива трајбализам.[2] Неки научници сугеришу да је у древној Месопотамији постојала примитивна демократска влада у којој је краљеве оцењивао савет.[3] Исто је речено за древну Индију, где је постојао неки облик делиберативних скупова, те је стога постојао и неки облик демократије.[4] Међутим, ове тврдње не прихвата већина научника, који виде ове облике владавине као олигархије.[5][6][7][8][9]

Древна Атина је била колевка демократије.[10] Атинска скупштина (ἐκκλησία, еклесија) била је најважнија институција, и у расправи је могао учествовати сваки слободан грађанин. Робови и жене нису могли. Међутим, атинска демократија није била репрезентативна, већ директна, те се еклесија разликовала од парламентарног система.

Римска република је имала законодавне скупштине, које су имале последњу реч у погледу избора судија, доношења нових статута, спровођења смртне казне, објавом рата и мира и стварањем (или распуштањем) савеза.[11] Римски сенат је контролисао новац, администрацију и детаље спољне политике.[12]

Неки муслимански научници тврде да је исламска шура (метода доношења одлука у исламским друштвима) аналогна парламенту.[13] Међутим, други научници (нарочито из Хизб ут-Тахрир) истичу оно што сматрају фундаменталним разликама између система шура и парламентарног система.[14][15][16]

Називи за парламенте у светуУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Rush, Michael (2005). Parliament Today. Manchester University Press. стр. 141. ISBN 9780719057953. 
  2. ^ Political System Encyclopædia Britannica Online
  3. ^ Jacobsen, T. (July 1943). "Primitive Democracy in Ancient Mesopotamia". Journal of Near Eastern Studies 2 (3): 159–172. doi:10.1086/370672. JSTOR 542482.
  4. ^ Robinson, E. W. (1997). The First Democracies: Early Popular Government Outside Athens. Franz Steiner Verlag. ISBN 3-515-06951-8.
  5. ^ Bailkey, N. (July 1967). "Early Mesopotamian Constitutional Development". American History Review 72 (4): 1211–1236. doi:10.2307/1847791. JSTOR 1847791.
  6. ^ Larsen, J.A.O. (Jan. 1973). "Demokratia". Classical Philology 68 (1): 45–46. doi:10.1086/365921. JSTOR 268788.
  7. ^ de Sainte, C.G.E.M. (2006). The Class Struggle in the Ancient Greek World. Cornell University Press. ISBN 0-8014-1442-3.
  8. ^ Bongard-Levin, G.M. (1986). A complex study of Ancient India. South Asia Books. ISBN 81-202-0141-8.
  9. ^ Sharma, J.P. (1968). Aspects of Political Ideas and Institutions in Ancient India. Motilal Banarsidass Publ.
  10. ^ John Dunn:Democracy: A History, p.24
  11. ^ Abbott, Frank Frost (1901). A History and Description of Roman Political Institutions. Elibron Classics. ISBN 0-543-92749-0.
  12. ^ Byrd, Robert (1995). The Senate of the Roman Republic. US Government Printing Office Senate Document 103–23.
  13. ^ „The Shura Principle in Islam – by Sadek Sulaiman”. alhewar.com. 
  14. ^ The System of Islam, (Nidham ul Islam) by Taqiuddin an-Nabhani, Al-Khilafa Publications, 1423 AH – 2002 CE, p.61
  15. ^ The System of Islam, by Taqiuddin an-Nabhani, p.39
  16. ^ „Shura and Democracy”. ijtihad.org. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди