Наранџаста боја
боја
Наранџаста боја настаје мешањем црвене и жуте боје. Таласна дужина боје у спектру је 620—585 нм. Иако се у многим језицима наранџаста боја веже за воће (наранџа), реч вероватно потиче из Индонезије (инд. оранг-утанг, шумњак) и веже се за орангутане.
| Наранџаста | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ||||||||
| Спектралне координате | ||||||||
| Таласна дужина | 590–620 nm | |||||||
| Фреквенција | 505–480 THz | |||||||
| Кординате боје | ||||||||
| Хексадецимални | #FF6600 | |||||||
| Референца | HTML Colour Chart @30 | |||||||
_Sadhu_India.jpg)
.jpg)
| Рачунарски записи боје | |
|---|---|
| Хексадецимални запис: | FF6600 |
| РГБ запис (r, g, b): | (255, 102, 0) |
| ЦМИК запис (c, m, y, k) *: | (0, 60, 100, 0) |
| ХСВ запис (h, s, v): | (24°, 100%, 100%) |
| *: Пројектовано са интервала [0 - 100] на [0 - 255]. | |
У Европи и Америци, истраживања показују да је наранџаста боја која се највише повезује са забавом, неконвенционалношћу, екстроверзношћу, топлином, ватром, енергијом, активношћу, опасношћу, укусом и аромом, годишњим добoм јесени. Наранџаста је дуго била национална боја Холандије и династије Орање-Насау. Она такође служи као политичка боја идеологије хришћанске демократије и већине хришћанско-демократских политичких партија.[1] У Азији је то важна симболична боја будизма и хиндуизма.[2]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Reuchamps, Min (17. 12. 2014). Minority Nations in Multinational Federations: A Comparative Study of Quebec and Wallonia (на језику: енглески). Routledge. стр. 140. ISBN 9781317634720.
- ^ Eva Heller, Psychologie de la couleur: effets et symboliques, pp. 149–158
ЛитератураУреди
- Heller, Eva (2009). Psychologie de la couleur: effets et symboliques. Pyramyd (French translation). ISBN 978-2-35017-156-2.
- Zuffi, Stefano (2012). Color in Art. Abrams. ISBN 978-1-4197-0111-5.
- Gage, John (2009). La Couleur dans l'art. Thames & Hudson. ISBN 978-2-87811-325-9.
- Gottsegen, Mark (2006). The Painter's Handbook: A Complete Reference. New York: Watson-Guptill Publications. ISBN 978-0-8230-3496-3.
- Varichon, Anne (2000). Couleurs: pigments et teintures dans les mains des peuples. Paris: Editions du Seuil. ISBN 978-2-02-084697-4.
- Russo, Ethan; Dreher, Melanie C.; Mathre, Mary Lynn. (2003), Women and Cannabis: Medicine, Science, and Sociology (1st изд.), Psychology Press (објављено март 2003), ISBN 978-0-7890-2101-4
- Willard, Pat (2002), Secrets of Saffron: The Vagabond Life of the World's Most Seductive Spice, Beacon Press (објављено 11. 4. 2002), ISBN 978-0-8070-5009-5
- Arvon, Henri (1951). Le bouddhisme. Presses Universitaires de France. ISBN 978-2-13-055064-8.
- Van Gogh, Vincent (2005). Lettres à Théo. Folioplus classiques. ISBN 978-2-07-030687-9.
- Van Gogh, Vincent (2010). Lettres de Provence 1888–1890. Auberon. ISBN 9782844981097.
- Roelofs, Isabelle (2012). La couleur expliquée aux artistes. Group Eyrolles. ISBN 978-2-212-13486-5.
- Roy, Srirupa (август 2006). „A Symbol of Freedom: The Indian Flag and the Transformations of Nationalism, 1906–” (PDF). Journal of Asian Studies. 65 (3). ISSN 0021-9118. OCLC 37893507. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2012-10-10.
