Пол Сезан

француски сликар

Пол Сезан (франц. Paul Cézanne;[1][2] Екс ан Прованс, 19. јануар 1839Екс ан Прованс, 22. октобар 1906) био је француски сликар чије дело представља прелаз између импресионизма с краја 19. века и кубизма с почетка 20. века. Био је једна од најзначајнијих личности француског и европског сликарства, са пресудним утицајем на његов даљи развој. Историчари уметности су га сврстали у постимпресионизам, заједно са Ван Гогом и Гогеном.

Пол Сезан
Paul cezanne 1861.jpg
Пол Сезан
Датум рођења(1839-01-19)19. јануар 1839.
Место рођењаЕкс ан Прованс
Француска)
Датум смрти22. октобар 1906.(1906-10-22) (67 год.)
Место смртиЕкс ан Прованс
Француска
Правац/традицијаПостимпресионизам
Утицао наКубизам и сликарство 20. века
Утицаји одАлфред СислеКлод МонеОгист Реноар
Најважнија дела
Карташи • Младић у црвеном прслуку
Мртва природа са јабукама око 1890.

Биографски подациУреди

ОбразовањеУреди

Рођен је на југу Француске у богатој породици, као ванбрачно дете продавца шешира и ћерке занатлије. Основна школа Св. Јосипа била је за Сезана први контакт са обичним светом, јер се до тада његов свет сводио на породицу, са снажним утицајем оца, који је у међувремену постао успешан банкар. Од 1852. године похађа гимназију, а у интернату се спријатељио са Емилом Золом који ће постати један од његових највећих пријатеља и с којим ће касније размењивати писма о уметности.

Године 1857, се уписује на бесплатну школу цртања и ту се сусреће са многим уметницима. Матурирао је после другог покушаја те иако га интересује музика, литература и сликарство, после матуре се, због очеве жеље, уписује, на право које није волео, али не престаје да похађа школу цртања. Његов отац је платио да не иде у војску. Наду да ће једног дана постати сликар поткрепила је похвала његове уљане слике у школи цртања.

Пут у ПаризУреди

Године 1860, помоћу мајке и сестре Марије од оца добија дозволу да студира у Паризу уметност. Када је његов отац установио да нема таленат да га наследи у банкарству дозвољава му да оде у Париз. Ту се сусреће са Камиј Писаром и другим импресионистима и управо он утиче на Сезана, а понекад су и заједно сликали.

Иако је похађао курсеве сликања није примљен на Школу лепих уметности у Паризу па се вратио кући. Године 1862, купује атеље у Паризу након чега се посвећује сликарству. Ту се упознаје са Алфред Сислием, Огист Реноаром и Клод Монеом, међутим ни то му није помогло да се упише на Академију лепих уметности.

Као двадесетпетогодишњак прилаже своја дела за „салон“ али их комисија, радећи по конзервативним принципима академизма, није прихватила. Слична одбијања је доживела и група осталих импресиониста па их је то подстакло да оснују свој властити „салон“.

Са импресионистима се сусреће на сусретима „Салона независних“ 1863. године, где су његове слике по први пут изложене. Званични салон и даље не прима његове слике. Године 1874, и 1877. излаже на изложбама импресиониста али су његова дела несхваћена и постају извори подсмеха критичара. Сезан се повлачи и дистанцира од својих пријатеља и одлази кући у Екс ан Прованс. Године 1886, његов отац се коначно жени његовом мајком и након тога умире, а Сезан и његове сестре се добијају наследство.

Сезан је све више усамљен. Продавац и скупљач слика Волард 1895. организује Сезанову прву самосталну изложбу. Сезан и даље живи само за своју уметност. Године 1897, умире његова мајка.

Крај животаУреди

Сезан је купио атеље у Екс ан Прованс и живи у њему сам са својом слушкињом, јер је изолацију сматрао за услов свог рада. Од 1900. не напушта атеље и у ово доба он коначно постаје познат. Дана 15. октобра 1906. године је радио у пленеру и пао у несвест након чега је лежао неколико сати на јаком пљуску. После осам дана је умире у својој 67. години живота од упале плућа. Године 1907, његова дела постижу велике успехе.

Главни периоди Сезановог радаУреди

Дефинисани су различити периоди у раду и животу Сезана.[3]

Мрачни период, Париз, 1861–1870Уреди

 
Убиство, око 1870, Валкерова уметничка галерија, Ливерпул

Сезанов рани „мрачни“ период био је под утицајем дела француског романтизма и раног реализма. Модели су били Ежен Делакроа и Гистав Курбе. Његове слике карактерише густ нанос боје, високи контраст, тамни тонови са израженим сенкама, употреба чисте црне и других тонова помешаних са црном, смеђом, сивом и пруском плавом; повремено се дода неколико белих тачака или зелених и црвених потеза четкице да би се осветлило, оживљавајући монохроматску монотонију.[4] Теме његових слика из овог периода су портрети чланова породице или демонско-еротски садржаји, у којима подсећају на сопствена трауматска искуства. Оне се оштро разликују од његових ранијих акварела и скица на Специјалној школи дизајна у Екс ан Провансу у 1859, а њихова насилност изражавања је у супротности са његовим каснијим делима.[5]

 
Отмица, 1867

Године 1866–67, инспирисан примером Курбеа, Сезан је насликао серију слика палетним ножем. Касније је ова дела, углавном портрете, назвао une couillarde („груба реч за разметљиву мушкост“).[6] Лоренс Говинг је написао да Сезанова фаза палета „није била само проналазак модерног експресионизма, иако је то било случајно; идеја уметности као емоционалне ејакулације први пут се појавила у овом тренутку“.[6]

Међу couillarde сликама налази се серија портрета његовог ујака Доминика у којима је Сезан постигао стил који је „био јединствен као што је импресионизам био фрагментаран“.[7] Каснија дела мрачног периода укључују неколико еротских или насилних тема, као што су Жене које се облаче (око 1867), Отмица (око 1867) и Убиство (око 1867–68), која приказује човека који убада жену коју држи доле његова саучесница.[8]

ДелоУреди

У свом делу је пре свега сликао пејзаже, портрете и мртву природу. Природу није представљао верно већ кроз игру светлости и сенке дајући много пажње на структуру слике. Пејзаже је поједностављавао на геометријске облике и употребљавао је неочекиване сенке и због тога га можемо сматрати претходником кубизма. Његови ликови су без покрета и без израза и мимике.

За свог живота није сматран за великог уметника и сусретао се са погрдама и увредама јер се разликовао од дотадашњих уметника. Његова уметност је била нова, неуобичајена и несхваћена. Јавност је почела да воли његове слике када је превазишла мишљење да су некомплетне, флеке на сликама. Он је спојио боју и простор на нови начин и тиме утицао на сликарство 20. века.

Његова слика „Дечак у црвеном прслуку“, процењена на 100 милиона швајцарских франака, украдена је 10. фебруара 2008. у Цириху и пронађена 11. априла 2012. у Београду.[9]

Нека од делаУреди

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Wells, John C. (2008). Longman Pronunciation Dictionary (3. изд.). Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0. 
  2. ^ Jones, Daniel (2011). Roach, Peter; Setter, Jane; Esling, John, ур. Cambridge English Pronouncing Dictionary (18. изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-15255-6. 
  3. ^ The scheme presented here is essentially that of the Encyclopædia Britannica. Some alternative names are mentioned. On the whole the various classifications tend to converge.
  4. ^ „Paul Cézanne”. g23.ch. Приступљено 17. 7. 2022. 
  5. ^ Le Moniteur, 24 April 1863, in Maneglier, Hervé, Paris Impérial – La vie quotidienne sous le Second Empire, p. 173
  6. ^ а б Gowing 1988, стр. 10
  7. ^ Gowing 1988, стр. 104
  8. ^ André Dombrowski (2013). Cézanne, Murder, and Modern Life. University of California Press. ISBN 0520273397. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2019. Приступљено 09. 10. 2022. 
  9. ^ Оптужени за крађу Сезанове слике („Вечерње новости“, 30. октобар 2013)

ЛитератураУреди

  • PSN Československa akademia vied, Praha (издање 1963. године)
  • Istorija slikarstva Nolit Beograd (издање 1973. године)
  • Istorija umetnosti H.W. Janson Beograd (издање 1982. године)
  • Adriani, Götz (2006). Paul Cézanne. Life and work. Munich: CH Beck Verlag. ISBN 978-3-406-54690-7. 
  • Adriani, Götz (1993). Cézanne. Paintings. Cologne: DuMont Buchverlag. ISBN 3-7701-3088-X. 
  • Adriani, Götz (1982). Cézanne. Watercolours. Cologne: DuMont Buchverlag. ISBN 3770113462. 
  • Becks-Malorny, Ulricke (2007). Cézanne, 1839-1906. Pioneers of modernity. Cologne: Taschen Verlag. ISBN 9783836530156. 
  • Brion, Marcel (1974). Cézanne. Thames and Hudson. ISBN 0-500-86004-1. 
  • Cézanne, Paul; John Rewald; Émile Zola; Marguerite Kay (1941). Paul Cézanne, letters. B. Cassirer. ISBN 0-87817-276-9. OCLC 1196743. 
  • Danchev, Alex (2012). Cézanne: A Life. Profile Books (UK); Pantheon (US). ISBN 978-1846681653. 
  • Gowing, Lawrence; Adriani, Götz; Krumrine, Mary Louise; Lewis, Mary Tompkins; Patin, Sylvie; Rewald, John (1988). Cézanne: The Early Years 1859–1872. Harry N. Abrams. 
  • Leonhard, Kurt (2003). Cézanne (13th изд.). Reinbeck: Rowohlt Verlag. ISBN 3-499-50114-7. 
  • Lindsay, Jack (1969). Cézanne: His Life and Art . United States: New York Graphic Society. ISBN 0-8212-0340-1. OCLC 18027. 
  • Machotka, Pavel (1996). Cézanne: Landscape into Art. United States: Yale University Press. ISBN 0-300-06701-1. OCLC 34558348. 
  • Rosenblum, Robert (1989). Paintings in the Musée d'Orsay. New York: Stewart, Tabori & Chang. ISBN 1-55670-099-7.
  • Vollard, Ambroise (1984). Cézanne. England: Courier Dover Publications. ISBN 0-486-24729-5. OCLC 10725645. 
  • Andersen, Wayne (2003) The Youth of Cézanne and Zola: notoriety at its source: art and literature in Paris, Geneva and Boston: Editions Fabiart ISBN 0972557350
  • Andersen, Wayne (2004) Cézanne and the Eternal Feminine, Cambridge: Cambridge University Press ISBN 052183726X
  • Armstrong, Carol (2018) Cézanne's Gravity, New Haven and London: Yale University Press ISBN 9780300266832
  • Athanassoglou-Kallmyer, Nina M. (2003) Cézanne and Provence: The Painter in His Culture, Chicago and London: The University of Chicago Press ISBN 0226423085
  • Bernard, Émile (1925) (1925) Souvenirs sur Paul Cézanne: une conversation avec Cézanne: la méthode de Cézanne, Paris: R.G. Michel OCLC 423843520
  • D'Souza, Aruna (2008) Cézanne's Bathers, University Park, Pennsylvania State University Press ISBN 9780271032146
  • Dambrowski, André (2013) Cézanne, Murder, and Modern Life, Berkeley, University of California Press ISBN 0520273397
  • Danchev, Alex (2013) The Letters of Paul Cézanne, Los Angeles: Getty Publications, ISBN 978-1-60606-160-2
  • Gasquet, Joachim (1991) Joachim Gasquet's Cézanne, Translated by C. Pemberton. London and New York: Thames & Hudson OCLC 802912360
  • Kendall, Richard, ed. (1988) Cézanne: By Himself, London: Macdonald ISBN 0760755582
  • Kendall, Richard (1989) The History and Techniques of the Great Master Cézanne, London: Tiger Books International ISBN 1855010089
  • Lewis, Mary Tompkins (1989) Cézanne's Early Imagery, Berkeley: University of California Press ISBN 9780520322134
  • Machotka, Pavel (2008) Cézanne: The Eye and the Mind, 2 vols. Marseille: Editions Crès ISBN 2753700478
  • Pissarro, Joachim (2006) Cézanne/Pissarro, Johns/Rauschenberg: Comparative Studies on Intersubjectivity in Modern Art, Cambridge; New York: Cambridge University Press ISBN 0521836409
  • Rilke, Rainer Maria (1944) Lettres sur Cézanne, Paris: Editions Correa ISBN 2020260492
  • Sidlauskas, Susan (2009) Cézanne's Other: The Portraits of Hortense, Berkeley: University of California Press ISBN 9780520257450
  • Simms, Matthew (2008) Cézanne's watercolors: between drawing and painting, New Haven and London: Yale University Press ISBN 9780300140668
  • Smith, Paul (1996) Interpreting Cézanne, London: Tate Publishing ISBN 1854371711
  • Zola, Émile (1928) Correspondance (1858–1871), 2 vols. Oeuvres Complètes. Paris: François Bernouard ISBN 9780274259649

Спољашње везеУреди