Отворите главни мени

Цирих

главни град кантона Цирих, Швајцарска

Цирих (нем. Zürich, итал. Zurigo, лат. Turicum, циришки дијалект: Züri) је највећи град у Швајцарској, у њеном северном, немачком делу. Цирих је и главни град истоименог кантона. Такође град је економско и саобраћајно средиште дражве, а на пољу банкарства Цирих је важан на светском нивоу.

Цирих
Zürich—Zurigo—Züri
ZurichMontage.jpg
Колаж градских знаменитости Цириха
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Швајцарска
КантонЦирих
Основан929.
Становништво
Становништво
 — 365.132
 — густина3.974,01 ст./km2
Агломерација1.154.539
Географске карактеристике
Координате47°22′44″ СГШ; 8°32′24″ ИГД / 47.378889° СГШ; 8.54° ИГД / 47.378889; 8.54Координате: 47°22′44″ СГШ; 8°32′24″ ИГД / 47.378889° СГШ; 8.54° ИГД / 47.378889; 8.54
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина408 m
Површина91,88 km2
Цирих на мапи Швајцарске
Цирих
Цирих
Цирих на мапи Швајцарске
Остали подаци
ГрадоначелникКорина Маух
Поштански број8000, 8001, 8002, 8003, 8004, 8005, 8006, 8008, 8032, 8037, 8038, 8041, 8044, 8045, 8046, 8049, 8050, 8051, 8052, 8053, 8055, 8057, 8063, 8064
Позивни број043, 044
Веб-сајт
stadt-zuerich.ch

По међународној студији из 2007. године је Цирих град са најбољим и највишим стандардом живота на земаљској кугли.

Порекло називаУреди

Најстарији назив града је био латински назив Турикум (лат. Turicum) непознатог порекла. Током раног средњег века назив се постепено мењао ка садашњем облику, који се потпуно изобликовао у 10. веку у данашњи Цирих (нем. Zürich).

ГеографијаУреди

 
Поглед на град са Алпа

Цирих је изузетно важан град како у држави тако у на нивоу света. На нивоу Швајцарске Цирих је удаљен:

  • од главног града Швајцарске, Берна, град је удаљен 125 км североисточно,
  • од Базела 85 км источно,
  • од Женеве 280 км североисточно.

На нивоу Европе Цирих је удаљен:

Рељеф: Цирих се налази на северу Швајцарске, на месту где се алпско планинско подручје јужно спушта у валовитог подручја средње Рајне на северу. Сам град је смештен на доњем (северозападном) крају Циришког језера на извору ријеке Лимат. Надморска висина града је око 408 m, али се највише насељене четврти пењу и до 600 m. Цирих је смјештен у долини између три брда; на сјевероистоку се налази Цирихберг (Zürichberg), на сјеверозападу Алтберг (Altberg), а на југу града Итлиберг (Uetliberg). Управно подручје града Цириха се шири и преко Цирихберга на сјеверу ка аеродрому Цирих-Клотен.

Воде: Цирих се образовао на доњем (северозападном) крају Циришког језера, на месту где из језера отиче ријека Лимат. Стари град Цириха се налази на обе стране ријеке Лимат. Ријека тече кроз град прво ка сјеверу, па у дугој кривини скреће ка западу и тече даље ка сусједном кантону Аргау. У граду Цириху се улијева и мања ријека Сил у Лимат. Оне се састају између главне жељезничке станице и Левенплаца. Ријека Сил извире на сјеверним Алпима из оближњег Силског језера.

КлимаУреди

Цирих има, зависно од употребљене дефиниције, океанску климу (Кепен: Cfb), али у вишим подручјима је дефинисана као влажна континентална клима (Dfb, користећи изотерму 0°C) с топлим летима и четири различита годишња доба.[1] Одлучујући утицај на климу Цириха имају ветрови из западних праваца, који често резултирају падавинама, а са друге стране Бисе (источни или североисточни ветар), који је обично повезан са ситуацијама под високим притиском, али и фазама хладнијег времена са температурама нижим од просека. Фенски ветар, који игра важну улогу у северним алпским долинама, такође има известан утицај на Цирих.[2]

Клима Цириха, елевација: 556 m (1.824 ft), 1981–2010 нормале, екстреми 1901–садашњост
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 16,9
(62,4)
19,3
(66,7)
23,2
(73,8)
31,3
(88,3)
32,4
(90,3)
36,4
(97,5)
37,7
(99,9)
36,2
(97,2)
32,5
(90,5)
28,7
(83,7)
23,8
(74,8)
17,0
(62,6)
37,7
(99,9)
Максимум, °C (°F) 2,9
(37,2)
4,6
(40,3)
9,5
(49,1)
13,8
(56,8)
18,5
(65,3)
21,6
(70,9)
24,0
(75,2)
23,3
(73,9)
18,8
(65,8)
13,7
(56,7)
7,2
(45)
3,7
(38,7)
13,5
(56,3)
Просек, °C (°F) 0,3
(32,5)
1,3
(34,3)
5,3
(41,5)
8,8
(47,8)
13,3
(55,9)
16,4
(61,5)
18,6
(65,5)
18,0
(64,4)
14,1
(57,4)
9,9
(49,8)
4,4
(39,9)
1,4
(34,5)
9,3
(48,7)
Минимум, °C (°F) −2,0
(28,4)
−1,6
(29,1)
1,7
(35,1)
4,5
(40,1)
8,8
(47,8)
11,9
(53,4)
14,0
(57,2)
13,8
(56,8)
10,5
(50,9)
7,0
(44,6)
2,0
(35,6)
−0,7
(30,7)
5,8
(42,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) −20,8
(−5,4)
−24,2
(−11,6)
−14,4
(6,1)
−6,5
(20,3)
−2,0
(28,4)
0,9
(33,6)
5,3
(41,5)
4,0
(39,2)
−0,3
(31,5)
−5,5
(22,1)
−11,0
(12,2)
−18,5
(−1,3)
−24,2
(−11,6)
Количина падавина, mm (in) 63
(2,48)
64
(2,52)
78
(3,07)
83
(3,27)
122
(4,8)
128
(5,04)
124
(4,88)
124
(4,88)
99
(3,9)
86
(3,39)
79
(3,11)
83
(3,27)
1,134
(44,65)
Количина снега, cm (in) 18,4
(7,24)
22,0
(8,66)
13,7
(5,39)
3,0
(1,18)
0,0
(0)
0,0
(0)
0,0
(0)
0,0
(0)
0,0
(0)
0,8
(0,31)
8,0
(3,15)
19,1
(7,52)
85,0
(33,46)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 10,5 9,3 11,9 11,4 12,4 12,7 12,3 11,6 10,2 9,9 10,3 11,4 133,9
Дани са снегом (≥ 1.0 cm) 4,8 5,2 3,2 0,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,1 1,6 4,8 20,4
Релативна влажност, % 83 78 72 69 71 71 71 74 79 83 84 84 77
Сунчани сати — месечни просек 55 81 124 153 175 189 215 200 150 102 59 42 1.544
Сунчано време — месечни проценти 22 31 36 40 41 44 49 50 44 33 24 18 38
UV индекс 1 2 3 5 7 8 8 7 5 3 1 1 4,3
Извор #1: MeteoSwiss[3]
Извор #2: KNMI[4]

ИсторијаУреди

 
Средишњи део Цириха - сателитски снимак
 
Мурерова гравира Цириха из 16. века
 
Река Лимат при протоку кроз град
 
Старо језгро града
 
Цирих ноћу
 
Улица старог дела града
 
Пешачка улица

Прва насеља на месту Цириха везују се за доба праисторије. Дата област је припојена старом Риму у 1. веку, а на месту данашњег града јавило се насеље Турикум, из ког је временом изведен данашњи назив.

У време Карла Великог овде је изграђен замак на месту староримских руина. 853. године спомиње је опатија на овом месту. Постепено се око ових грађевина образовало насеље, које 1045. године добило право трговишта и тиме постало град. У 13. веку град је добио зидине, које су окруживале 38 ha градског подручја. Владар Светог римског царства Фридрих II створио је од Цириха и околине војводство, са седиштем у самом граду. Град је постепено јачао и ослободио се утицаја војводе и цркве.

Војводство Цирих се придружио Швајцарској конфедерацији као пети члан 1351. године, али је 1440. године протеран из ње. Цирих је поново примљен 1450. године. У 16. веку је град постао познат као средиште реформације на подручју немачког дела Швајцарске на челу са Улрихом Цвинглијем.

1839. године град је почео рушење зидина, које су симболично најавиле ширење и развој града у каснијим деценијама.

Цирих је случајно бомбардован током Другог светског рата и ово је једини велики догађај у градксој историји у 20. веку. После рата град је постао једно од средишта Европе.

СтановништвоУреди

Популација (ист.): Цирих
Година
Становништво


По проценама из 2008. године у Цириху живи приближно 360.000 становника, а у градској зони око 1,1 милион. По оба показатеља то је град је на првом месту у Швајцарској. Од споменутих 360 хиљада становника 30,6% нема швајцарско држављанство и то су у већини Немци и Италијани.

Језик: швајцарски Немци чине традиционално становништво града и немачки језик (на месном, алеманском дијалекту) је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па је данас немачки језик матерњи за 77,7% градског становништва. Следе га италијански (4,7%), јужнословенски (2,2%), шпански (2,2%), ...

Вероисповест: Месни Немци су у 16. веку прихватили протестанско учење Улриха Цвинглија. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео римокатолика (33,3%) и атеиста (16,8%).

ПривредаУреди

Цирих је водеће банкарско средиште на нивоу Света. У граду се налазе централе низа великих и међународно познатих швајцарских банака. Град је такође познат и по светски важној берзи.

У граду и околини смештено је много међународних компанија (индустрија, саобраћај, пословање). Такође, град је велико научно-истраживачко и образовно средиште (познати градски технички универзитет ЕТХ Цирих).

Знаменитости градаУреди

Цирих поседује добро очувано старо градско језгро са бројним црквама, палатама, трговима, фонтанама, споменицима. Од тога требало би се издвојити:

  • Црква Гросминстер (Grossmünster), започета јошу 9. веку, где је започела реформација у швајцарским земљама;
  • Црква Фрауминстер (Fraumünster) или Госпина црква, започета јошу 9. веку;
  • Црква светог Петра (St. Peter) са највећим часовником на звонику;
  • Кућа културе (Kunsthaus), градски музеј са богатом колекцијом модерне уметности;
  • Музеј дизајна;
  • Швајцарски народни музеј (Landesmuseum);
  • Хаус Конструктив (Haus Konstruktiv), галерија савремене уметности и дизајна.

СаобраћајУреди

Ваздушни саобраћајУреди

Циришки интернационални аеродромом Цирих-Клотен највећи је швајцарски аеродром. Овај аеродром је у 2006. години услужио 19,9 милиона путника што га чини највећим аеродромом у држави, испред аеродрома у Женеви и аеродрома у Базелу. Аеродром има 3 веће писте за интернационалне летове као и 2 мање писте за цивилне авионе. Он је од 2002. године у додатној изградњи и до данас није довршен. Изграђен је нови Airport Shopping, као и нове паркинг зграде, нови терминали, тако да је овај аеродром изузетно модеран и опремљен најновијом технологијом.

Путни саобраћајУреди

Цирих је најбитније чвориште швајцарских путева. Кроз град Цирих пролазе следећи ауто-путеви:

Жељезнички саобраћајУреди

Главна жељезничка станица Цириха је главни жељезнички чвор Швајцарске. Налази се у градском језгру.

Партнерски градовиУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Zürich, Switzerland Köppen Climate Classification (Weatherbase)”. Weatherbase. Приступљено 2019-02-19. 
  2. ^ „Föhn” (на језику: German). Zurich-Airport, Switzerland: Swiss Federal Office of Metreology and Climatology, MeteoSwiss. 1. 12. 2014. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2015. Приступљено 3. 4. 2015. 
  3. ^ „Climate normals Zürich / Fluntern (Reference period 1981−2010)” (PDF). Zurich-Airport, Switzerland: Swiss Federal Office of Metreology and Climatology, MeteoSwiss. 2. 7. 2014. Приступљено 26. 1. 2016. 
  4. ^ „Zürich extreme values”. KNMI. Приступљено 30. 8. 2017. 
  5. ^ „Zürich (06660) - WMO Weather Station”. NOAA. Приступљено 19. 2. 2019.  Archived February 19, 2019, at the Wayback Machine

Спољашње везеУреди