Берн (нем. Bern, франц. Berne, итал. Berna) је главни град Швајцарске конфедерације,[1][2] четврти по величини у држави (после Цириха, Женеве и Базела).[3] Берн је и главни град и највеће насеље истоименог Кантона Берн.[4] Агломерација Берн, која обухвата 36 општина, имала је 2014. године 406.900 становника.[5] Градска област је имала 660.000 становника 2000. године.[6]

Берн
Bern-Berne-Berna
City of Berne.jpg
Знаменитости Берна: (редом) Историјски музеј, Здање Конфедерације, Стари део града
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Швајцарска
КантонКантон Берн
Основан1191.
Становништво
Становништво
 — 128.925
 — густина2.498,55 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 57′ 04″ СГШ; 7° 26′ 19″ ИГД / 46.951111° СГШ; 7.438611° ИГД / 46.951111; 7.438611Координате: 46° 57′ 04″ СГШ; 7° 26′ 19″ ИГД / 46.951111° СГШ; 7.438611° ИГД / 46.951111; 7.438611
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина542 m
Површина51,6 km2
Берн на мапи Швајцарске
Берн
Берн
Берн на мапи Швајцарске
Остали подаци
ГрадоначелникАлек фон Графенрид
Веб-сајт
bern.ch

Град Берн се већ годинама налази међу неколико првих места на списку градова по квалитету живота (уз Цирих и Женеву). Поред тога стари део града, који добро очуван и изузетно уређен, је стављен на списак Светске баштине УНЕСКОа.[7]

ГеографијаУреди

 
Снимак Берна из ваздуха

Берн се налази у средишњем делу Швајцарске, једнако удаљен и од Немачке и од Француске и од Италије. Од Цириха град је удаљен 125 km југозападно, од Женеве 165 km североисточно, а од Базела 100 km јужно.[8]

Берн се сместио усред Швајцарске висоравни (450-600 м н. в.), која представља „житницу“ државе и њен најгушће насељен део. Јужно од града почињу се издизати прво ниже планине, а потом (30–40 km) и високе планине Алпа, које се овде називају Бернским Алпима. Сам град се налази на окуци реке Аре, на око 540 м надморске висине.

Берн је основан на брду изнад окуке реке Аре, која на овом делу тока прави усечену долину. Река и град су „срасли“ заједно, па је Аре симбол града Берна.

КлимаУреди

Клима области Берна је умерено континентална, али због знатне надморске висине има нешто оштрији облик.

Клима Берна (Zollikofen), надморска висина: 553 m (1.814 ft), 1991–2020 нормале, екстреми 1901–садашњост
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 15,9
(60,6)
18,5
(65,3)
23,0
(73,4)
28,2
(82,8)
31,4
(88,5)
33,7
(92,7)
36,8
(98,2)
37,0
(98,6)
31,6
(88,9)
25,5
(77,9)
20,8
(69,4)
19,1
(66,4)
37,0
(98,6)
Максимум, °C (°F) 3,4
(38,1)
5,2
(41,4)
10,3
(50,5)
14,5
(58,1)
18,6
(65,5)
22,5
(72,5)
24,6
(76,3)
24,2
(75,6)
19,4
(66,9)
14,0
(57,2)
7,7
(45,9)
3,8
(38,8)
14,0
(57,2)
Просек, °C (°F) 0,2
(32,4)
1,1
(34)
5,2
(41,4)
9,0
(48,2)
13,2
(55,8)
16,9
(62,4)
18,8
(65,8)
18,4
(65,1)
14,1
(57,4)
9,5
(49,1)
4,2
(39,6)
0,9
(33,6)
9,3
(48,7)
Минимум, °C (°F) −2,9
(26,8)
−2,8
(27)
0,3
(32,5)
3,4
(38,1)
7,6
(45,7)
11,3
(52,3)
13,0
(55,4)
12,9
(55,2)
9,2
(48,6)
5,5
(41,9)
1,0
(33,8)
−2,1
(28,2)
4,7
(40,5)
Апсолутни минимум, °C (°F) −21,8
(−7,2)
−23,0
(−9,4)
−15,6
(3,9)
−7,9
(17,8)
−2,2
(28)
0,9
(33,6)
3,6
(38,5)
3,5
(38,3)
−0,8
(30,6)
−5,5
(22,1)
−13,9
(7)
−20,5
(−4,9)
−23,0
(−9,4)
Количина падавина, mm (in) 60
(2,36)
56
(2,2)
65
(2,56)
78
(3,07)
112
(4,41)
102
(4,02)
108
(4,25)
112
(4,41)
87
(3,43)
86
(3,39)
77
(3,03)
78
(3,07)
1,022
(40,24)
Количина снега, cm (in) 11
(4,3)
11
(4,3)
5
(2)
1
(0,4)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
5
(2)
14
(5,5)
47
(18,5)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 9,5 8,7 9,5 9,6 12,1 11,4 10,8 11,0 8,6 10,4 10,1 10,6 122,3
Дани са снегом (≥ 1.0 cm) 3,6 3,2 1,6 0,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,1 1,1 3,2 13,2
Релативна влажност, % 84 79 73 70 72 72 71 73 79 84 86 86 77
Сунчани сати — месечни просек 66 94 151 179 197 223 245 228 175 119 66 53 1.797
Сунчано време — месечни проценти 26 35 44 47 45 50 55 56 50 38 26 22 43
Извор #1: MeteoSwiss[9]
Извор #2: KNMI[10]

ИсторијаУреди

 
Приказ Берна из 17. века
 
Део старог Берна до реке Аре
 
Градска променада, улица Крамгасе
 
Трамвај „Комбино“ код Градске железничке станице

Прва насеља на месту Берна везују се за доба праисторије и келтска племена. Почетком нове ере ово подручје су запосели се Римљани и основали насеље на месту претходног, задржавши назив Бренодурум (лат. Brenodurum), из кога је изведен данашњи назив града. У каснијим вековима ово насеље је опустело.

Данашњи град Берн је 1191. године основао Бертхолд V од Церингена, који је одлучио да град назове по првој животињи коју улови у околним шумама. Испоставило се да је то био медвед (нем. Bär). Насеље је брзо напредовало, па је 1211. године добило градска права.

Најзначајнија битка у Берну била је против уједињеног племства Бургундера 1339. године, а већ 1353. године град са околином се придружио тек успостављеној Швајцарској конфедерацији. Град је веома брзо постао најважније градско средиште Конфедерације.

Последњи велики рат протутњао је кроз град у време освајања Наполеона у раздобљу 1798—1815. године. Берн је постао главни град бернског кантона 1831. године, а 1848. године године и целе Швајцарске.

Током 20. века град је био поштеђен било каквог разарања и отворен за све људе, па је био место бројних сусрета и самита на међународном нивоу.

СтановништвоУреди

По проценама из 2008. године у Берну живи приближно 129.000 становника, а у градској зони око 350 хиљада становника. По оба показатеља то је четврти град у Швајцарској. 21,9% градског становништва чине људи без швајцарског држављанства.

Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво града и немачки језик је званични у граду и у већем делу кантона. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Базела чују бројни други језици. Најчешћи други језици су француски (3,9%) и италијански језик (3,6%).

Вероисповест: Месни Немци су у 16. веку прихватили протестантизам. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео римокатолика. Данашњи верски састав града је: протестанти 59%, римокатолици 20%, атеисти 13%, а муслимани, православци и јевреји чине остатак.

ПривредаУреди

Као главни град државе Берн је првенствено управно, културно и образовно средиште, а захваљујући изванредно лепом старом градском језгру и важно туристичко средиште. У њему су амбасаде и представништва преко 120 земаља. Многи мањи постотак градског становништва је упошљен у индустрији и банкарству, саобраћају, нарочито у поређењу са другим великим градовима Швајцарске.

СаобраћајУреди

Знаменитости градаУреди

Старо градско језгро Берна се великим делом сачувано од времена средњег века и стога је од 1983. године под заштитом је УНЕСКОа на списку Културне баштине Света. Поред старог градско језгра својом лепотом привлаче и долина реке Аре са лепим приобаљем и дипломатски део града са бројним управним здањима. Поред тога град има много мостова, који повезују стари део града са новим четвртима Берна. Са њих се пружају веома лепе визуре на град и реку.

Од појединачних споменика највећи значај имају:

  • Часовник на кули Цитлоге (нем. Zytglogge) из 15. века,
  • Градска катедрала (нем. Münster) у готичком стилу, грађена од 15. до 19. века,
  • Стара градска кућа,
  • Ајнштанхаус (нем. Einsteinhaus), кућа у којој је почетком 20. века живео Алберт Ајнштајн. Радећи на универзитету у Берну и сам Алберт Ајнштајн је дошао до чувене теорије релативитета;
  • Медвеђа јама (на предања о настанку града), која постоји од 16. века, данас видиковац на стари Берн,
  • Здање федерације, грађено 1857—1902.. г, где је седиште државне скупштине,
  • Башта ружа је бивше гробље, које је 1913. године претворено у парк,
  • Нова градска фонтана је вероватно најновија занимљивост Берна, отворена 2004. године испред здања федерације,
  • Културни центар Пол Кле, једно од савремених здања града.
Панорама старог дела Берна

Партнерски градовиУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Holenstein, André (2012). „Die Hauptstadt existiert nicht” [The capital does not exist]. UniPress (на језику: немачки) (UniPress 152: Die Hauptstatdtregion). Berne: University of Berne: 16—19. S2CID 178237847. doi:10.7892/boris.41280. »Als 1848 ein politisch-administratives Zentrum für den neuen Bundesstaat zu bestimmen war, verzichteten die Verfassungsväter darauf, eine Hauptstadt der Schweiz zu bezeichnen und formulierten stattdessen in Artikel 108: «Alles, was sich auf den Sitz der Bundesbehörden bezieht, ist Gegenstand der Bundesgesetzgebung.» Die Bundesstadt ist also nicht mehr und nicht weniger als der Sitz der Bundesbehörden.« 
  2. ^ According to the Swiss constitution, the Swiss Confederation intentionally has no "capital", but Bern has governmental institutions such as the Federal Assembly and Federal Council. However, the Federal Supreme Court is in Lausanne, the Federal Criminal Court is in Bellinzona and the Federal Administrative Court and the Federal Patent Court are in St. Gallen, exemplifying the federal nature of the Confederation.
  3. ^ „Bern in Zahlen: Aktuelles” (official site) (на језику: немачки и француски). Berne, Switzerland: City of Berne. Архивирано из оригинала на датум 11. 1. 2017. Приступљено 18. 4. 2019. 
  4. ^ „Berne, Bern-Mittelland, Bern, Switzerland - City, Town and Village of the world”. en.db-city (на језику: енглески). 
  5. ^ „Population size and population composition – Data, indicators – Agglomerations: Permanent resident population in urban and rural areas” (Statistics). Federal Statistical Office, Neuchâtel, Swiss Federal Administration. 2015. Архивирано из оригинала на датум 4. 5. 2009. Приступљено 1. 9. 2015. 
  6. ^ „Office fédéral du développement territorial ARE – B3: Les aires métropolitaines” (на језику: француски, немачки и италијански). Federal Office for Spatial Development ARE. 7. 6. 2006. стр. 4. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 12. 10. 2013. Приступљено 17. 4. 2014. 
  7. ^ mondial, UNESCO Centre du patrimoine. „Vieille ville de Berne”. UNESCO Centre du patrimoine mondial (на језику: француски). 
  8. ^ „Villes.co : Ville de Berne (Berne) - Suisse”. www.villes.co (на језику: француски). Приступљено 14. 2. 2020. 
  9. ^ „Climate Normals Bern / Zollikofen (Reference period 1991−2020)” (PDF). Swiss Federal Office of Metreology and Climatology, MeteoSwiss. 13. 1. 2022. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 1. 2022. Приступљено 13. 1. 2022. 
  10. ^ „Bern extreme values”. KNMI. Приступљено 30. 8. 2017. [мртва веза]

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди