Женева (франц. Genève, нем. Genf, итал. Ginevra) други је по величини град у Швајцарској (после Цириха), а највећи град Романдије (дела Швајцарске у коме се говори француски језик). Женева је и главни град и највеће место истоименог кантона Женева.

Женева
Genève  (француски)
Genf  (немачки)
Ginevra  (италијански)
Колажни приказ Женеве: Дворац Нација, ЦЕРН, водоскок и Женевско језеро
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Швајцарска
КантонКантон Женева
Основан121.
Становништво
Становништво
 — 2018.201.818
 — густина12.724,97 ст./km2
Агломерација513.188
Географске карактеристике
Координате46° 12′ С; 6° 09′ И / 46.2° С; 6.15° И / 46.2; 6.15
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина369 m
Површина15,86 km2
Женева на карти Швајцарске
Женева
Женева
Женева на карти Швајцарске
Поштански број1200, 1201, 1202, 1203, 1204, 1205, 1206, 1207, 1208, 1209, 1227, 1240
Позивни број22
Веб-сајт
www.geneve.ch

И поред своје не баш изразите величине Женева се сматра једним од глобалних градова, углавном због присуства бројних међународних организација, укључујући европско седиште Уједињених нација.

По истраживању из 2006, Женева је други град на свету по квалитету живота (такође после Цириха).[1]

Порекло назива уреди

Сматра се да је назив града везан за Келте. Најстарији сачувани назив је био латински назив Генава (лат. Genava) непознатог порекла. Током раног средњег века назив се постепено мењао ка садашњем облику Женева (фра. Genève [ʒənɛv]). Женева као вековима познат град има бројне другачије називе на европским језицима (енгл. Geneva, нем. Genf, итал. Ginevra, ретором. Genevra).

Положај града уреди

 
Снимак Женеве из сателита

Женева је изузетно важан град како у држави тако у на нивоу света. На нивоу Швајцарске она је удаљена:

  • од главног града Швајцарске, Берна, град је удаљен 165 km југоисточно,
  • од Базела 250 km јужно,
  • од Цириха 280 km југоисточно.

На нивоу Европе Женева је удаљена:

Географија уреди

Рељеф

Женева се налази на крајњем југозападу Швајцарске, са три стране окружена француском границом. Град се развио на крајње југозападној тачки Леманског језера. На овом месту из језера отиче река Рона. Њена долина дели алпско планинско подручје јужно од града и северно положено подручје планина Јуре. Сама долина је на приближно 350–400 m надморске висине, валовита, плодна и густо насељена.

Воде

Женева се налази на крајње југозападној тачки Леманског језера (француски: Lac Léman), које је по граду названо и Женевским. Језеро је ледничког порекла и спада у највећа алпска језера. На месту старог дела Женеве из језера отиче река Рона. Непосредно јужно од градског језгра и Рону се улива мања река Авре, која долази са Алпа.

Историја уреди

 
Приказ града из 16. века
 
Детаљ из старог градској језгра Женеве

Прва насеља на месту Женеве везују се за доба праисторије. Почетком нове ере овде се налазило келтско-германско насеље, које су Римљани освојили 121. године. Тада је забележен и данашњи назив града. У доба касног Рима град постаје средиште хришћанског епископа.

Почетком средњег века кроз ову област протутњало је много варварских племена, од којих су највећи утицај оставили Бургунди и Франци. Године 888. град је припојен Бургундији. Године 1033. насеље потпало под немачки утицај. Године 1154. град са околином добија елементе аутономије, која је постепено проширивана. Године 1394. великашка породица Савоја постепено преузима утицај на градом, а сама породица добија војводско звање. Међутим, град је и даље имао вишег заштитника. Године 1526. ово постаје тадашња Швајцарска конфедерација, са којом се град уједињује.

У ово време јавља се у Женеви и покрет реформације на челу са Жаном Калвином. Године 1536. грађани су се самопрогласили протестантима. У ово време (1536—1564) у граду је живео и радио познати протестантски делатник, Жан Калвин, који постаје духовни вођа града, а који и данас представља један од симбола града. И поред тога што је град остао протестантски, у 17. веку у град се враћају римокатоличка црква, а постепено и верници.

Током Француске револуције (1789/99) грађани Женеве су активно учествовали у свим догађањима, па је град са околином 1798. припојен Француској. У оквиру ње је остао све до пада Наполеона 1814. године. Тада је Женева с непосредном околином припојена Швајцарској Конфедерацији, што је остало до данас.

Међународни значај град добија после Првог светског рата, када град постаје седиште међународне организације Лиге народа 1919. године. Ова организација (будући да није спречила светски рат) уступила је место Уједињеним нацијама после Другог светског рата, што је узроковало пресељење међународне пажње у ново седиште, Њујорк. Међутим, у Женеви су остала и даље седишта бројних међународних организација. Ово је граду дало већи значај наспрам његове величине и положаја, па је град и данас велико привредно и културно средиште.

Клима уреди

Клима области Женеве је умерено континентална. Просечна годишња температура је 9,0 °C, док је просечна количина падавина близу 1000 mm/м².

Срби у Женеви уреди

Основана је 2. јула 1888. године у Женеви, прва Српска читаоница. Њу је заменило Српско удружење Вила 1892. године. Друштво су 1896. године напустили његови чланови и добротвори Филип ла Ренотијер од Ферари и Шарон. Друштво је одржавало редовне састанке са пригодним национално-уметничким програмом, и имало је богату књижницу која се стално ширила поклон-књигама. Редовних чланова је било 17, а постојале су и друге категорије. То друштво је одржавало везе са осталим српским друштвима и организацијама широм српства. Почетком 1897. године друштво су водила два философа: Ђорђе Стајић председник и Драгутин Владисављевић тајник (секретар).[6]

Делфа Иванић у свом животопису спомиње, када је студирала у Женеви, да је тада ту постојало омладинско друштво Српска лира, док у истим Успоменама, касније ово друштво наводи као Српска вила.[7] У време Првог светског рата у Женеви је била Управа српског Црвеног крста, с којим је сарађивало Удружење српских жена из Нице.[8]

Становништво уреди

По проценама из 2008. године у Женеви живи приближно 186.000 становника, а у градској зони преко пола милиона. По оба показатеља то је други град у Швајцарској, а највећи и најзначајнији у њеном франкофоном делу. Од споменутих 186 хиљада становника 38,7% нема швајцарско држављанство.

Језик

Швајцарски Французи чине традиционално становништво града и француски језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Женеве чују бројни други језици.

Религија

Месни Французи су у 16. веку прихватили протестантско учење Жана Калвина. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео римокатолика. Данашњи верски састав града је: римокатолици 39,5%, атеисти 22,0%, протестанти 17,4%, муслимани 4,4%, јевреји 1,1%.

Привреда уреди

 
Једна од важних трговачких улица града
 
Женевски салон аутомобила

Женева је старо и данас познато банкарско средиште. У граду се налазе централе и велике испоставе низа великих и међународно познатих банака. Град је и важно трговачко средиште.

У граду и околини смештено је много међународних компанија (индустрија, саобраћај, пословање).

Од производње посебно се истиче традиционална израда часовника. Упоредо са тим град се специјализован и на другим пољима прецизне израде вредних искупих предмета, па је постао и важно трговиште за луксузну робу. Са друге стране, све ово чини град једним од најскупљих за живот.

Женева је позната и по бројним догађањима и манифестацијама. Посебно се треба издвојити Женевски салон аутомобила.

Образовање уреди

Женева је и велико научно-истраживачко и образовно средиште са вишевековном традицијом (Универзитет у Женеви је основан 1559. г.). Прва школа за међународне односе основана је почетком 20. века управо у Женеви.

Знаменитости града уреди

 
Поглед на Женеву са Леманског језера у смирај дана

Женева поседује добро очувано старо градско језгро са бројним црквама, палатама, трговима, фонтанама, споменицима. Поред тога град има и бројне велелепне установе међународних организација, бројне паркове, алеје, дугачак кеј дуж језера. Од тога се могу издвојити:

  • Катедрала светог Петра (Cathédrale Saint-Pierre), из 12. века, где је започет калвинизам у швајцарским земљама;
  • Палата нација (Palace of Nations), некадашње седиште Лиге народа, изграђена 30-их 20. века;
  • Зид реформације (Monument international de la Réformation), споменик у част протестантизму;
  • Водоскок;
  • Парк Лагранж (Parc de la Grange), велики парк дуж Леманског језера;
  • Природњачки музеј (Muséum d'histoire naturelle);
  • Комплекс сајма у Женеви.

Саобраћај уреди

 
Аеродром у Женеви

Због присуства бројних међународних установа и компанија Женева има веома развијен међународни и међуградски саобраћај. Западно од града налази се Међународни аеродром „Коинтрин“. Градска железничка станица има бројне поласке ка великим градовима у самој држави и у Француској.

У јавном градском превозу учествују трамваји, тролејбуси, аутобуси и бродови по језеру. Прва три вида превоза налазе се у окриљу градског саобраћајног предузећа. Јавни превоз обухвата град са предграђима, укључујући и она у суседној Француској.

Партнерски градови уреди

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Mercer Human Resource Consulting World-wide quality of living survey Архивирано на сајту Wayback Machine (6. април 2007). Лондон, 10. април 2006.
  2. ^ „Climate normals Genève–Cointrin (Reference period 1981–2010)” (PDF). Zürich-Airport, Switzerland: Swiss Federal Office of Metreology and Climatology, MeteoSwiss. 2. 7. 2014. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 7. 2015. г. Приступљено 5. 4. 2015. 
  3. ^ „Genève–Cointrin extreme values”. KNMI. Архивирано из оригинала 22. 01. 2016. г. Приступљено 8. 11. 2011. 
  4. ^ „Genève–Cointrin 1981-2010 mean extreme values”. KNMI. Приступљено 29. 12. 2017. [мртва веза]
  5. ^ „Geneva (06700) - WMO Weather Station”. NOAA. Приступљено 19. 2. 2019.  Archived February 19, 2019, at the Wayback Machine
  6. ^ "Застава", Нови Сад 1897. године
  7. ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 246. ISBN 978-86-7403-172-8. 
  8. ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 101, 102, 179. ISBN 978-86-7403-172-8. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди