Отворите главни мени

Ница (франц. Nice) је лучки град, смештен недалеко од италијанске границе, између Кана и Монака. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 347.060.[2][3]

Ница
Nice Promenade des Anglais FRANCE.jpg
Енглеска променада у Ници
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионПрованса-Алпи-Азурна обала
ДепартманПриморски Алпи
Становништво
Становништво
 — 2011.344.064 [1]
 — густина4.783,98 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43°42′12″ СГШ; 7°15′59″ ИГД / 43.703393° СГШ; 7.266274° ИГД / 43.703393; 7.266274Координате: 43°42′12″ СГШ; 7°15′59″ ИГД / 43.703393° СГШ; 7.266274° ИГД / 43.703393; 7.266274
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Површина71,92 km2
Ница на мапи Француске
Ница
Ница
Ница на мапи Француске
Остали подаци
ГрадоначелникКристијан Естрози
Поштански број06000, 06100, 06200, 06300
Позивни број493
INSEE код06088

ГеографијаУреди

 
Лука Нице

Ница се састоји из три различита дела по физиономији, а донекле и по функцијама. То су: стари део града, Симез (старо римско регионално средиште) и нови део града.

Стари део града карактерише се релативно уским, местимично кривудавим улицама и осталим одликама медитеранских градова (високим кућама саграђеним углавном од камена са карактеристичним дрвеним капцима на прозорима). Источно од старог града и луке, на полуострву Кап-Фера, у густим, вечно зеленим медитеранским шумама, развило су луксузно туристичко насеље Вилфранш са више од 3.000 вила, која се временом територијално спојила са Ницом. Још источније, а опет у заливу, развило се друго туристичко насеље Болије.

Нови део града се простире поред обале, односно дуж једног широког и овалног залива жаловитом обалом. Његову најупадљивију одлику представљају широке авеније декорисане зеленим палмама, разноврсним цвећем и травњацима. Најпривлачнија од свих је надалеко чувено „Енглеско шеталиште“ на коме су редом поређани најелитнији хотели и луксузне виле.[4] Ова улица пружа се 5 km дуж залива, тј. од саме делте Вара. Све остале улице међусобно су паралелне, широке и готово сасвим праве, са знатно новијим, комфорним кућама. Ова четврт прошарана је многим вртовима, дивним парковима. Има велики број цвећара и продавница са сувенирима.

КлимаУреди

Због свог положаја, Ница је једно од најтоплијих места Азурне обале. Најпријатнији месеци за путовање су мај и период од половине септембра до половине октобра. Најкишовитији дани су у фебруару и марту, а од јуна до августа могуће су велике врућине. Зиме су благе и нема мраза, па је зато овај град у 19. веку Енглезима био омиљено место за одмор у току зиме, што данас доказују велики хотели и баште. Блага клима погодна је и за виноградарство.

Клима (Ница)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 22,5
(72,5)
25,8
(78,4)
26,1
(79)
26,0
(78,8)
30,3
(86,5)
36,8
(98,2)
36,3
(97,3)
37,7
(99,9)
33,9
(93)
29,9
(85,8)
25,4
(77,7)
22,0
(71,6)
37,7
(99,9)
Средњи максимум, °C (°F) 13,1
(55,6)
13,4
(56,1)
15,2
(59,4)
17,0
(62,6)
20,7
(69,3)
24,3
(75,7)
27,3
(81,1)
27,7
(81,9)
24,6
(76,3)
21,0
(69,8)
16,6
(61,9)
13,8
(56,8)
19,6
(67,3)
Просек, °C (°F) 9,2
(48,6)
9,7
(49,5)
11,6
(52,9)
13,6
(56,5)
17,4
(63,3)
20,9
(69,6)
23,8
(74,8)
24,1
(75,4)
21,0
(69,8)
17,4
(63,3)
12,9
(55,2)
10,1
(50,2)
16,0
(60,8)
Средњи минимум, °C (°F) 5,3
(41,5)
5,9
(42,6)
7,9
(46,2)
10,2
(50,4)
14,1
(57,4)
17,5
(63,5)
20,3
(68,5)
20,5
(68,9)
17,3
(63,1)
13,7
(56,7)
9,2
(48,6)
6,3
(43,3)
12,4
(54,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −7,2
(19)
−5,8
(21,6)
−5,0
(23)
2,9
(37,2)
3,7
(38,7)
8,1
(46,6)
11,7
(53,1)
11,4
(52,5)
7,6
(45,7)
4,2
(39,6)
0,1
(32,2)
−2,7
(27,1)
−7,2
(19)
Количина падавина, mm (in) 69,0
(27,17)
44,7
(17,6)
38,7
(15,24)
69,3
(27,28)
44,6
(17,56)
34,3
(13,5)
12,1
(4,76)
17,8
(7,01)
73,1
(28,78)
132,8
(52,28)
103,9
(40,91)
92,7
(36,5)
733,0
(288,58)
[тражи се извор]

ИсторијаУреди

Неоспорно је де је главни град Азурне обале. Ница је предео који је још од најстаријих времена био непрекидно, густо насељен. Доказ су предмети нађени у Грималдијевој пећини и присуство људи још у Палеолиту и Неолиту. Природне погодности ове области користили су Грци, који су своју насеобину назвали Никаеа,[5], а то име задржали су се и Римљани, који су касније освојили ову регију. У 14. веку Авињон је био духовни центар и цела Прованса је доживела литерарни и уметнички процват. Док је Прованса овим дефинитивно постала француска, будућност Нице је кроз повезаност са савојским војводама доживела обрт. Град је 1793. анектиран од Француске, а 1814. припао је династији Савоја, све док, после масовног протеста народа 1860, коначно није додељен Француској.

ДемографијаУреди

Демографија
1945.1954.1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
211.165244.400295.000322.422346.600337.085342.439342.738347.060344.064

ФестивалиУреди

Разни фестивали и карневали уносе у живот изузетну ведрину, јужњачку присност и топлину. Познати су цветни фестивал односно „Битка цвећем“ први пут одржан 1876, зимски карневал, спектакли са вештачком ватром ...

Партнерски градовиУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”. 
  2. ^ Demographia: World Urban Areas, March 2010
  3. ^ „INSEE – Résultats du recensement de la population de 2008 – Aire urbaine de Nice”. Архивирано из оригинала на датум 5. 2. 2013. Приступљено 18. 10. 2013. 
  4. ^ Ruggiero 2006, стр. 137.
  5. ^ Ruggiero 2006, стр. 17–18.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди