Гдањск

Гдањск
пољ. *Gdańsk*
Гдањск; пољ. Gdańsk
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Пољска
Војводство	Војводство поморско
Основан	10. век
Статус града	1263
Становништво
Становништво	‍
— 2018.	464.829
— густина	1.774,43 ст./km2
Агломерација	1.080.700
Географске карактеристике
Координате	54° 22′ 00″ С; 18° 38′ 00″ И / 54.366667° С; 18.633333° ИКоординате: 54° 22′ 00″ С; 18° 38′ 00″ И / 54.366667° С; 18.633333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	-1,6 do 180,1 m
Површина	261,96 km2
	Гдањск Гдањск на мапи Пољске
Поштански број	80-008 do 80-958
Позивни број	58
Регистарска ознака	GD
Веб-сајт
	http://www.gdansk.pl

Гдањск (пољ. Gdańsk, /ɡdaɲsk/,^[2] нем. Danzig, кашу. Gduńsk) је шести по величини град у Пољској и најзначајнија пољска лука на Балтичком мору.^[3] Са популацијом од 464.254, Гдањск је седиште и највећи град Поморјског војводства.

У Гдањску се налазе Универзитет у Гдањску, Технички универзитет у Гдањску, Национални музеј, Гдањско Шекспирово позориште, Музеј Другог светског рата, Пољска балтичка филхармонија и Европски центар солидарности. Град је исто тако домаћин вашара Светог Доминика, који датира још из 1260. године, и сматра се једним од највећих трговачких и културних догађаја Европе.^[4]

ИсторијаУреди

Археолошка истраживања показују да је померанско насеље рибара и занатлија, који су преци данашњих Кашуба, постојало на овом месту од 7. века. Утврђени замак (грод) су саградиле војводе Помераније у 10. веку.^[5] Ту су често долазили викиншки и немачки трговци. Гдањск се први пут помиње 997. (Gyddanyzc urbs) у „Историји мисије Аделберта од Прага“, хроници христијанизације Помераније и Пруске.

Гедања (лат. Gedania) је добила статус града заједно са Либеком 1224. Године 1295. прелази са својом провинцијом под пољски суверенитет. Дана 14. новембра 1308. Тевтонски витезови су заузели Гдањск, масакрирали становништво и заузели целу регију. Град је постао део Источне Пруске. Витезови су проширили град 1311. и утврдили га 1314.

Становништво, поред Кашуба, чинили су већином немачки колонисти: трговци, сељаци, свештеници. То је био један од центара немачког ширења на исток у Средњем веку. Данциг (немачко име града) постао је део ханзе 1310. и био један од њених најважнијих градова. И после расформирања лиге, све до 19. века, Данциг, Либек, Бремен и Хамбург су носили атрибут „градови ханзе“. Данциг је од 13. до 17. века био један од најзначајнијих трговачких центара Европе.

Пољска је поново заузела град 1454. Између 1466. и 1793, Гдањск је био слободан град у Краљевини Пољској, иако су већи део становништва чинили Немци. Град је 1575. одбио да призна Стефана Баторија за краља Пољске, па је он заузео град 1577. Данциг је постао део Пруске 1793. Био је престоница Западне Пруске до 1920, са кратким прекидом током Наполеонових ратова.

Версајски мировни уговор, склопљен на крају Првог светског рата, прогласио је град „Слободним градом Данциг“ под покровитељством Лиге народа. Та одлука је донета против воље локалног становништва (Немци 96,4%). Септембра 1939, Други светски рат је започео бомбардовањем пољског гарнизона, лоцираног у Вестерплатеу. За време рата Данциг је био у саставу Немачке.

На крају рата, град је био уништен током напредовања совјетске армије, а становништво побијено или протерано.^[6] Савезници су одлучили да град доделе Пољској. Враћено му је пољско име Гдањск. Историјски центар града је реконструисан. Гдањск је постао важна лука пољске послератне државе.

У њему је септембра 1980. основан покрет Солидарност, први некомунистички синдикат у источноевропском комунистичком блоку. Солидарност је својом активношћу довео до промене друштвеног система у Пољској 1989. и постао инспирација и симбол народних покрета за укидање комунистичког система у источној Европи.

Аеродром Лех Валенса Гдањск се налази 10 km западно од центра Гдањска.

Овде се налази Технички универзитет у Гдањску.

ДемографијаУреди

Демографија
1946.	1950.	1960.	1970.	1980.	1995.	2000.	2005.	2010.	2012.
117.894	194.633	286.940	365.600	456.707	463.019	462.995	458.053	460.509	460.427

ГеографијаУреди

Гдањск је смештен на Гдањском заливу на Балтичком мору. Налази се на делти (разгранатом речном ушћу) реке Висле. Град је западно од главног ушћа, а кроз њега тече огранак делте Ленивка. Кроз град тече река Мотлава која се улива у Ленивку. Рељеф је низински (део Прибалтичке низије). Град има добру природну луку на ушћу Висле. Повезан је у конурбацију (систем спојених градова) са суседном луком Гдиња. Између Гдањска и Гдиње је место Сопот. У средини града је језеро Заспове.

КлимаУреди

Гдањск има климу која са океанским и континенталним утицајима. Према неким категоризацијама, његова клима је морска (Cfb)^[7], док је према другима класификована као континентална (Dfb).^[8] То је у знатној мери зависно од тога да ли се за средњу референтну температуру за најхладнији зимски месец узме −3 °C (27 °F) или 0 °C. Гдањск има суве зиме и максимум падавина током лета. Сезонски екстреми су мање наглашени него у континенталној Пољској.

Клима Гдањска (1971–2000)
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Максимум, °C (°F)	1,4 (34,5)	2,1 (35,8)	5,5 (41,9)	10,1 (50,2)	15,6 (60,1)	19,0 (66,2)	21,0 (69,8)	21,3 (70,3)	16,9 (62,4)	12,0 (53,6)	6,0 (42,8)	2,9 (37,2)	11,2 (52,2)
Просек, °C (°F)	−1,0 (30,2)	−0,5 (31,1)	2,5 (36,5)	6,4 (43,5)	11,5 (52,7)	15,0 (59)	17,2 (63)	17,2 (63)	13,3 (55,9)	8,9 (48)	3,8 (38,8)	0,7 (33,3)	8,0 (46,4)
Минимум, °C (°F)	−3,4 (25,9)	−3,0 (26,6)	−0,5 (31,1)	2,7 (36,9)	7,4 (45,3)	11,0 (51,8)	13,3 (55,9)	13,1 (55,6)	9,7 (49,5)	5,8 (42,4)	1,5 (34,7)	−1,6 (29,1)	4,7 (40,5)
Количина падавина, mm (in)	24,6 (0,969)	17,9 (0,705)	22,4 (0,882)	29,5 (1,161)	48,9 (1,925)	63,5 (2,5)	66,7 (2,626)	55,8 (2,197)	54,9 (2,161)	47,4 (1,866)	42,0 (1,654)	33,7 (1,327)	507,3 (19,972)
Дани са падавинама	15	13	13	11	12	13	13	12	14	14	16	16	162
Сунчани сати — месечни просек	39	70	134	163	244	259	236	225	174	105	45	32	1.726
Извор: Светска метереолошка организација^[9]

ЗнаменитостиУреди

Град има много грађевина у традиционалном немачком готичком стилу градње, посебно из времена Ханзе. Већина знаменитости је у Дугој улици (Ulica Długa) и на Дугом тргу (Długi Targ). Значајна је Нептунова фонтана на Дугом тргу. Једна од највећих атракција је пролаз Златна врата (Зłота Брама). Позната су и Зелена врата (Брама Зиеłона). Најпознатија црква је конкатедрала св. Марије. То је највећа црква на свијету грађена од цигле (дугачка 105 м). Грађена је у стилу балтичке готике.

ПривредаУреди

Гдањск је најважнија пољска лука. Најважнија индустрија је бродоградња (бродоградилиште је у прошлости било једно од највећих на свету). Данас је бродоградња у кризи и делатност бродоградилишта се смањује, те се прети затварањем. Развијене су петрохемијска и прехрамбена индустрија. У развоју су модерна електроничка и телекомуникацијска индустрија. Традиционално је развијена прерада јантара из Балтичког мора, који је туристичка знаменитост. Туризам се у новије време јаче развија.

Партнерски градовиУреди

ГалеријаУреди

ПГЕ арена
Жељезничка станица
Аеродром Лех Валенса
Градски трамвај
Споменик Јана III Собјеског
Црква Свете Катарине
Пароброд Солдек - музеј

РеференцеУреди

^ „szukaj>>współrzędne N 54*19'50.09", E 18*39'59.55" >>zakładka: raster>>skala 1:5000”. Geoportal. Архивирано из оригинала на датум 10. 12. 2010. Приступљено 4. 9. 2013.
^ „Help:IPA/Polish”.
^ „Poland – largest cities (per geographical entity)”. World Gazetteer. Архивирано из оригинала на датум 26. 12. 2008. Приступљено 5. 5. 2009.
^ „Millions at Gdansk's St. Dominic's Fair”. www.pap.pl. Article copied to polska.pl. 21. 8. 2016. Приступљено 30. 12. 2016.
^ Wazny, Tomasz; Paner, Henryk; Golebiewski, Andrzej; Koscinski, Bogdan: Early medieval Gdansk/Danzig revisited (EuroDendro 2004), Rendsburg 2004, pdf-abstract Архивирано 2013-09-09 на сајту Wayback Machine
^ Loew 2011, стр. 24; Wazny et al. (2004), abstract Архивирано 2013-09-09 на сајту Wayback Machine
^ "Gdansk". Weatherbase.com. Приступљено 14 February 2018.
^ "Köppen climate classification". Britannica. Приступљено 14 February 2018
^ „World Weather Information Service – Gdańsk”. WMO. Приступљено 20. 10. 2015.

ЛитератураУреди

Kimmich, Christoph M (1968). The free city: Danzig and German foreign policy, 1919–1934. Yale University Press, New Haven, Connecticut. Приступљено 8. 3. 2010. ^{[мртва веза]}
Rudziński, Grzegorz (2001). Gdańsk. Bonechi. ISBN 978-88-476-0517-6. Приступљено 26. 2. 2010.
Simson, Paul (октобар 2009). Geschichte Der Stadt Danzig. BiblioBazaar, LLC. ISBN 978-1-115-53256-3. Приступљено 26. 2. 2010.