Википедија

Gdanjsk

шести по величини град у Пољској и најзначајнија пољска лука на Балтичком мору

Gdanjsk (polj. Gdańsk, /ɡdaɲsk/;[2] kašup. Gduńsk, /ɡduɲsk/; nem. Danzig) je šesti po veličini grad u Poljskoj i najznačajnija poljska luka na Baltičkom moru.[3] Sa populacijom od 464.254, Gdanjsk je sedište i najveći grad Pomorjskog vojvodstva.[4]

Gdanjsk
polj. Gdańsk
Kolaž grada
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Poljska
Vojvodstvo Vojvodstvo pomorsko
Osnovan10. vek
Status grada1263.
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2018.464.829
 — gustina1.774,43 st./km2
Aglomeracija1.080.700
Geografske karakteristike
Koordinate54° 22′ 00″ S; 18° 38′ 00″ I / 54.366667° S; 18.633333° I / 54.366667; 18.633333
Vremenska zonaUTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Aps. visina-1,6[1] do 180,1 m
Površina261,96 km2
Gdanjsk na karti Poljske
Gdanjsk
Gdanjsk
Gdanjsk na karti Poljske
Poštanski broj80-008 do 80-958
Pozivni broj58
Registarska oznakaGD
Veb-sajt
http://www.gdansk.pl

U Gdanjsku se nalaze Univerzitet u Gdanjsku, Tehnički univerzitet u Gdanjsku, Nacionalni muzej, Gdanjsko Šekspirovo pozorište, Muzej Drugog svetskog rata, Poljska baltička filharmonija i Evropski centar solidarnosti. Grad je isto tako domaćin vašara Svetog Dominika, koji datira još iz 1260. godine, i smatra se jednim od najvećih trgovačkih i kulturnih događaja Evrope.[5]

Poljska je od 1999. godine podeljena na 16 oblasti koje se nazivaju vojvodstva (polj. województwa)

.

Istorija uredi

Arheološka istraživanja pokazuju da je pomeransko naselje ribara i zanatlija, koji su preci današnjih Kašuba, postojalo na ovom mestu od 7. veka. Utvrđeni zamak (grod) su sagradile vojvode Pomeranije u 10. veku.[6] Tu su često dolazili vikinški i nemački trgovci. Gdanjsk se prvi put pominje 997. (Gyddanyzc urbs) u „Istoriji misije Adelberta od Praga“, hronici hristijanizacije Pomeranije i Pruske.

Gedanja (lat. Gedania) je dobila status grada zajedno sa Libekom 1224. Godine 1295. prelazi sa svojom provincijom pod poljski suverenitet. Dana 14. novembra 1308. Tevtonski vitezovi su zauzeli Gdanjsk, masakrirali stanovništvo i zauzeli celu regiju. Grad je postao deo Istočne Pruske. Vitezovi su proširili grad 1311. i utvrdili ga 1314.

Stanovništvo, pored Kašuba, činili su većinom nemački kolonisti: trgovci, seljaci, sveštenici. To je bio jedan od centara nemačkog širenja na istok u Srednjem veku. Dancig (nemačko ime grada) postao je deo hanze 1310. i bio jedan od njenih najvažnijih gradova. I posle rasformiranja lige, sve do 19. veka, Dancig, Libek, Bremen i Hamburg su nosili atribut „gradovi hanze“. Dancig je od 13. do 17. veka bio jedan od najznačajnijih trgovačkih centara Evrope.

Poljska je ponovo zauzela grad 1454. Između 1466. i 1793, Gdanjsk je bio slobodan grad u Kraljevini Poljskoj, iako su veći deo stanovništva činili Nemci. Grad je 1575. odbio da prizna Stefana Batorija za kralja Poljske, pa je on zauzeo grad 1577. Dancig je postao deo Pruske 1793. Bio je prestonica Zapadne Pruske do 1920, sa kratkim prekidom tokom Napoleonovih ratova.

Versajski mirovni ugovor, sklopljen na kraju Prvog svetskog rata, proglasio je grad „Slobodnim gradom Dancig“ pod pokroviteljstvom Lige naroda. Ta odluka je doneta protiv volje lokalnog stanovništva (Nemci 96,4%). Septembra 1939, Drugi svetski rat je započeo bombardovanjem poljskog garnizona, lociranog u Vesterplateu. Za vreme rata Dancig je bio u sastavu Nemačke.

Na kraju rata, grad je bio uništen tokom napredovanja sovjetske armije, a stanovništvo pobijeno ili proterano.[7] Saveznici su odlučili da grad dodele Poljskoj. Vraćeno mu je poljsko ime Gdanjsk. Istorijski centar grada je rekonstruisan. Gdanjsk je postao važna luka poljske posleratne države.

U njemu je septembra 1980. osnovan pokret Solidarnost, prvi nekomunistički sindikat u istočnoevropskom komunističkom bloku. Solidarnost je svojom aktivnošću doveo do promene društvenog sistema u Poljskoj 1989. i postao inspiracija i simbol narodnih pokreta za ukidanje komunističkog sistema u istočnoj Evropi.

Aerodrom Leh Valensa Gdanjsk se nalazi 10 km zapadno od centra Gdanjska.

Ovde se nalazi Tehnički univerzitet u Gdanjsku.

Demografija uredi

Demografija
1946.1950.1960.1970.1980.1995.2000.2005.2010.2012.
117.894194.633286.940365.600456.707463.019462.995458.053460.509460.427

Geografija uredi

Gdanjsk je smešten na Gdanjskom zalivu na Baltičkom moru. Nalazi se na delti (razgranatom rečnom ušću) reke Visle. Grad je zapadno od glavnog ušća, a kroz njega teče ogranak delte Lenivka. Kroz grad teče reka Motlava koja se uliva u Lenivku. Reljef je nizinski (deo Pribaltičke nizije). Grad ima dobru prirodnu luku na ušću Visle. Povezan je u konurbaciju (sistem spojenih gradova) sa susednom lukom Gdinja. Između Gdanjska i Gdinje je mesto Sopot. U sredini grada je jezero Zaspove.

Klima uredi

Gdanjsk ima klimu koja sa okeanskim i kontinentalnim uticajima. Prema nekim kategorizacijama, njegova klima je morska (Cfb)[8], dok je prema drugima klasifikovana kao kontinentalna (Dfb).[9] To je u znatnoj meri zavisno od toga da li se za srednju referentnu temperaturu za najhladniji zimski mesec uzme −3 °C (27 °F) ili 0 °C. Gdanjsk ima suve zime i maksimum padavina tokom leta. Sezonski ekstremi su manje naglašeni nego u kontinentalnoj Poljskoj.

Klima Gdanjska (1991–2020)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 13,4
(56,1) 		18,1
(64,6) 		24,5
(76,1) 		30,6
(87,1) 		32,3
(90,1) 		34,6
(94,3) 		36,0
(96,8) 		35,8
(96,4) 		31,7
(89,1) 		28,1
(82,6) 		21,1
(70) 		13,7
(56,7) 		36
(96,8)
Srednji maksimum, °C (°F) 7,6
(45,7) 		8,4
(47,1) 		14,9
(58,8) 		22,1
(71,8) 		25,9
(78,6) 		28,9
(84) 		30,0
(86) 		29,9
(85,8) 		24,8
(76,6) 		19,2
(66,6) 		11,8
(53,2) 		8,4
(47,1) 		31,8
(89,2)
Maksimum, °C (°F) 1,7
(35,1) 		2,9
(37,2) 		6,6
(43,9) 		12,1
(53,8) 		16,8
(62,2) 		20,4
(68,7) 		22,6
(72,7) 		22,9
(73,2) 		18,5
(65,3) 		12,7
(54,9) 		6,7
(44,1) 		3,1
(37,6) 		12,3
(54,1)
Prosek, °C (°F) −1,4
(29,5) 		−0,8
(30,6) 		1,8
(35,2) 		6,9
(44,4) 		11,9
(53,4) 		15,5
(59,9) 		17,7
(63,9) 		17,3
(63,1) 		12,9
(55,2) 		8,0
(46,4) 		3,4
(38,1) 		0,1
(32,2) 		7,7
(45,9)
Minimum, °C (°F) −3,3
(26,1) 		−2,7
(27,1) 		−0,4
(31,3) 		3,6
(38,5) 		8,1
(46,6) 		11,6
(52,9) 		14,2
(57,6) 		13,9
(57) 		10,4
(50,7) 		5,8
(42,4) 		1,9
(35,4) 		−1,6
(29,1) 		5,1
(41,2)
Srednji minimum, °C (°F) −15,6
(3,9) 		−13,5
(7,7) 		−9,7
(14,5) 		−3,8
(25,2) 		0,0
(32) 		4,3
(39,7) 		7,5
(45,5) 		7,2
(45) 		3,0
(37,4) 		−2,2
(28) 		−6,3
(20,7) 		−11,3
(11,7) 		−19,1
(−2,4)
Apsolutni minimum, °C (°F) −27,4
(−17,3) 		−29,8
(−21,6) 		−22,8
(−9) 		−7,7
(18,1) 		−4,3
(24,3) 		−0,5
(31,1) 		2,1
(35,8) 		4,4
(39,9) 		−1,9
(28,6) 		−7,0
(19,4) 		−16,9
(1,6) 		−23,3
(−9,9) 		−29,8
(−21,6)
Količina padavina, mm (in) 28,5
(1,122) 		23,7
(0,933) 		27,5
(1,083) 		32,0
(1,26) 		53,3
(2,098) 		58,8
(2,315) 		79,4
(3,126) 		70,0
(2,756) 		64,5
(2,539) 		54,8
(2,157) 		42,6
(1,677) 		36,0
(1,417) 		571,0
(22,48)
Dani sa padavinama (≥ 0.1 mm) 16,67 14,25 14,03 11,43 13,07 14,03 13,43 14,03 12,40 15,27 15,93 17,97 172,51
Relativna vlažnost, % 87,7 85,9 82,5 75,5 71,6 72,2 74,7 78,1 82,6 84,6 89,1 89,8 81,19
Sunčani sati — mesečni prosek 39 70 134 163 244 259 236 225 174 105 45 32 1.726
UV indeks 1 2 2 4 4 5 5 4 4 3 1 1 3
Izvor #1: Institute of Meteorology and Water Management[10][11][12][13][14][15][16][17]
Izvor #2: meteomodel.pl,[a][18] Weather Atlas (UV),[19] Time and Date (dewpoints, 2005-2015)[20]

Znamenitosti uredi

Grad ima mnogo građevina u tradicionalnom nemačkom gotičkom stilu gradnje, posebno iz vremena Hanze. Većina znamenitosti je u Dugoj ulici (Ulica Długa) i na Dugom trgu (Długi Targ). Značajna je Neptunova fontana na Dugom trgu. Jedna od najvećih atrakcija je prolaz Zlatna vrata (Złota Brama). Poznata su i Zelena vrata (Brama Zjelona). Najpoznatija crkva je konkatedrala sv. Marije. To je najveća crkva na svijetu građena od cigle (dugačka 105 m). Građena je u stilu baltičke gotike.

Privreda uredi

Gdanjsk je najvažnija poljska luka. Najvažnija industrija je brodogradnja (brodogradilište je u prošlosti bilo jedno od najvećih na svetu). Danas je brodogradnja u krizi i delatnost brodogradilišta se smanjuje, te se preti zatvaranjem. Razvijene su petrohemijska i prehrambena industrija. U razvoju su moderna elektronička i telekomunikacijska industrija. Tradicionalno je razvijena prerada jantara iz Baltičkog mora, koji je turistička znamenitost. Turizam se u novije vreme jače razvija.

Partnerski gradovi uredi

Galerija uredi

Napomene uredi

  1. ^ Record temperatures are from all Gdańsk stations.

Reference uredi

  1. ^ „szukaj>>współrzędne N 54*19'50.09", E 18*39'59.55" >>zakładka: raster>>skala 1:5000”. Geoportal. Arhivirano iz originala 10. 12. 2010. g. Pristupljeno 4. 9. 2013. 
  2. ^ „Help:IPA/Polish”. 
  3. ^ „Poland – largest cities (per geographical entity)”. World Gazetteer. Arhivirano iz originala 26. 12. 2008. g. Pristupljeno 5. 5. 2009. 
  4. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 102. ISBN 86-331-2112-3. 
  5. ^ „Millions at Gdansk's St. Dominic's Fair”. www.pap.pl. Article copied to polska.pl. 21. 8. 2016. Pristupljeno 30. 12. 2016. 
  6. ^ Wazny, Tomasz; Paner, Henryk; Golebiewski, Andrzej; Koscinski, Bogdan: Early medieval Gdansk/Danzig revisited (EuroDendro 2004), Rendsburg 2004, pdf-abstract Arhivirano 2013-09-09 na sajtu Wayback Machine
  7. ^ Loew 2011, str. 24; Wazny et al. (2004), abstract Arhivirano 2013-09-09 na sajtu Wayback Machine
  8. ^ "Gdansk". Weatherbase.com. Pristupljeno 14 February 2018.
  9. ^ "Köppen climate classification". Britannica. Pristupljeno 14 February 2018
  10. ^ „Średnia dobowa temperatura powietrza”. Normy klimatyczne 1991-2020 (na jeziku: poljski). Institute of Meteorology and Water Management. Arhivirano iz originala 3. 12. 2021. g. Pristupljeno 31. 1. 2022. 
  11. ^ „Średnia minimalna temperatura powietrza”. Normy klimatyczne 1991-2020 (na jeziku: poljski). Institute of Meteorology and Water Management. Arhivirano iz originala 15. 1. 2022. g. Pristupljeno 31. 1. 2022. 
  12. ^ „Średnia maksymalna temperatura powietrza”. Normy klimatyczne 1991-2020 (na jeziku: poljski). Institute of Meteorology and Water Management. Arhivirano iz originala 15. 1. 2022. g. Pristupljeno 31. 1. 2022. 
  13. ^ „Miesięczna suma opadu”. Normy klimatyczne 1991-2020 (na jeziku: poljski). Institute of Meteorology and Water Management. Arhivirano iz originala 9. 1. 2022. g. Pristupljeno 31. 1. 2022. 
  14. ^ „Liczba dni z opadem >= 0,1 mm”. Normy klimatyczne 1991-2020 (na jeziku: poljski). Institute of Meteorology and Water Management. Arhivirano iz originala 15. 1. 2022. g. Pristupljeno 31. 1. 2022. 
  15. ^ „Średnia grubość pokrywy śnieżnej”. Normy klimatyczne 1991-2020 (na jeziku: poljski). Institute of Meteorology and Water Management. Arhivirano iz originala 15. 1. 2022. g. Pristupljeno 31. 1. 2022. 
  16. ^ „Liczba dni z pokrywą śnieżna > 0 cm”. Normy klimatyczne 1991-2020 (na jeziku: poljski). Institute of Meteorology and Water Management. Arhivirano iz originala 21. 1. 2022. g. Pristupljeno 31. 1. 2022. 
  17. ^ „Średnia suma usłonecznienia (h)”. Normy klimatyczne 1991-2020 (na jeziku: poljski). Institute of Meteorology and Water Management. Arhivirano iz originala 15. 1. 2022. g. Pristupljeno 31. 1. 2022. 
  18. ^ „Gdańsk Średnie i sumy miesięczne”. meteomodel.pl. 6. 4. 2018. Arhivirano iz originala 9. 3. 2020. g. Pristupljeno 14. 1. 2020. 
  19. ^ „Gdańsk, Poland – Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas. Pristupljeno 1. 8. 2022. 
  20. ^ „Climate & Weather Averages in Gdańsk”. Time and Date. Pristupljeno 31. 7. 2022. 

Literatura uredi

  • Kamusella, Tomasz (2004), „The Expulsion of the Population Categorized as 'Germans' from the Post-1945 Poland” (PDF direct download, 2.52 MB), Steffen Prauser and Arfon Rees (ed.), The Expulsion of the 'German' Communities from Eastern Europe at the End of the Second World War, European University Institute, Florence. Department of History and Civilization, str. 21—30, EUI Working Paper HEC No. 2004/1, Pristupljeno 17. 8. 2012 
  • Kimmich, Christoph M (1968). The free city: Danzig and German foreign policy, 1919–1934. Yale University Press, New Haven, Connecticut. 
  • Rudziński, Grzegorz (1. 3. 2001). Gdańsk. Bonechi. ISBN 978-88-476-0517-6. Arhivirano iz originala 11. 10. 2013. g. Pristupljeno 26. 2. 2010. 
  • Simson, Paul (oktobar 2009). Geschichte Der Stadt Danzig. BiblioBazaar, LLC. ISBN 978-1-115-53256-3. Arhivirano iz originala 11. 10. 2013. g. Pristupljeno 26. 2. 2010. 
  • Śliwiński, Błażej (2006). „O rzece "Gdani" i początkach Gdańska. Uwagi historyka do ustaleń językoznawców” [About the river "Gdania" and the beginnings of Gdańsk. Historian's comments on the findings of linguists]. Acta Cassubiana. 8: 11—23. 

Spoljašnje veze uredi



Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гдањск&oldid=27550375”