Бродоградња
Бродоградња је грана транспортне индустрије, тј. машинске индустрије која обухвата изградњу и ремонтовање морских, језерских и речних бродова, чамаца, јахти, као и понтона и у новије време и нафтних платформи.
РазвојУреди
Градња пловних средтава постоји од давнина (Кина, Јапан, Средоземље). Први пароброд, конструисао је Француз Роберт Фултон почетком XIX века, а прва пловидба преко Атлантика била је 1819. године од града Савана у САД до Ливерпула и трајала је 25 дана. Највећи успон бродоградња је достигла проналасаком мотора са унутрашњим сагоревањем, након Другог светског рата, а прави процват био је током 1980-их, након чега бележи значаја пад у производњи. Данас је 2/3 бродова на дизел погон, док се остатак још увек креће помоћу паре. Од свега тога чак 40% су танкери који превозе нафту.
Бродоградња у светуУреди
Највећи произвођач бродова до средине 1950-их година било је Уједињено Краљевство — стара бродоградитељка света, да би већ 1956. њено место заузео Јапан. Последњих година примат у свету држи Јужна Кореја — нова бродоградитељка света. Највеће бродоградилиште на свету је Хјундаи, која између осталог производи и аутомобиле. У САД и Европи бродоградња је од 1975. године у кризи. Новија производња која се односи на нафтне платформе, суверено је у рукама Сингапура, док за европске потребе водећу улогу имају бродоградилишта у Великој Британији.
Бродоградња у СрбијиУреди
Бродоградња у Србији је слабије развијена. Прављењем бродова се баве бродоградилишта у Бездану, Апатину, Новом Саду, Мачванској Митровици, Зрењанину и Београду, а ремонтом се бави бродоградилиште у Кладову.
Види јошУреди
ЛитератураУреди
- Мастило, Наталија (2005):Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултете, Београд
- Грчић, Мирко (1994): Индустријска географија, Научна књига, Београд
