Аликанте
Аликанте (шп. Alicante) или Алакант (кат. Alacant) на каталонском, град у југоисточној Шпанији, смештен у Аликанском заливу Средоземног мора[1], лучки град у аутономној заједници Валенсија и главни град истоимене провинције Аликанте.
Аликанте / Алакант | |
---|---|
Поглед на тврђаву Санта Барбара из луке у Аликантеу | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Аутономна заједница | Валенсијанска Заједница |
Становништво | |
Становништво | |
— | 331.750 |
— густина | 1.648,28 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 38° 21′ 07″ С; 0° 29′ 14″ З / 38.35184° С; 0.48728° ЗКоординате: 38° 21′ 07″ С; 0° 29′ 14″ З / 38.35184° С; 0.48728° З |
Апс. висина | 0 m |
Површина | 201,27 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Сонија Кастедо Рамос |
Поштански број | 03000–03016 |
Позивни број | 966, 965 |
Веб-сајт | |
alicante.es |
ИсторијаУреди
Аликанте су основали Грци 324. п. н. е. и назвали га Акра Леуке. 201. п. н. е. освојили су га Римљани и назвали Луцентум. [1]Ханибал је овде требало да „истовари“ своје добро познате слонове. Између 718. и 1249. градом су владали Маври [1]који су му променили име у Ал Луцант. 1265. освојио га је Ђауме I Освајач и тако је Аликанте припао краљевству Арагон. [1]Федералисти из Картагине су га заузели 1873. године.[1]
Једна од значајнијих знаменитости је тврђава Санта Барбара (Castillo de Santa Bárbara) која се налази изнад града на једној стени.
СтановништвоУреди
Према процени, у граду је 2008. живело 331.750 становника. [2]
1981. | 1989. | 1991. | 2001. | 2002. |
---|---|---|---|---|
251.387 | 265.473[3] | 275.111 | 284.580 | 284.580[3] |
ЈезикУреди
По испитивањима Националног института за статистике 2003. године 33% грађана користи се каталонским. Наиме, за време диктатуре Франсиска Франка каталонски језик је био забрањен, тако да се шпански још више укоренио на овом простору, а ни каталонски назив за град, Аликант, више није смео да се употребљава. Данас су званично оба језика службена.
ПривредаУреди
Аликанте је један од најбрже растућих градова Шпаније. Његова привреда базира се на туризму и производњи вина. Поред вина, извози се и маслиново уље и воће. Овај град располаже индустријом текстила, коже и прехрамбеном индустријом.
Партнерски градовиУреди
РеференцеУреди
- ^ а б в г д Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 35. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Становништво по општинама”. Државни завод за статистику. Архивирано из оригинала на датум 08. 12. 2013. Приступљено 3. 10. 2012.
- ^ а б „Градови у Шпанији”. City Population. Приступљено 3. 10. 2012.