Привреда

Основна друштвена делатност једног друштва

Привреда, или понекад економија, основна је друштвена делатност једног друштва. У ужем смислу, привреда обухвата производњу, расподелу, размену и потрошњу материјалних добара.[1] У ширем смислу, привреда обухвата све врсте делатности и услуга које омогућавају задовољавање свих човекових потреба.

У главне привредне делатности спадају:

Треба разликовати појам национална привреда који се односи на делатности у оквиру једне државе и светска привреда који се односи на глобалну делатност. Свака држава има своју привреду (националну привреду) па тако, у мањој или већој мери, учествује у светској привреди.

Подела привредеУреди

Према сродности привредне делатности делимо на секторе:

Подела сектора:Уреди

  • Производни сектори:
    • примарни сектор и секундарни сектор.
  • Непроизводни сектори:
    • терцијарни сектор и квартни сектор.

Подела по секторима:Уреди

Делатности
Производне Непроизводне
Примарни сектор Терцијарни сектор
Секундарни сектор Квартарни сектор

Примарни секторУреди

 
Ратар оре

Примарни сектор обухвата производне делатности које за циљ имају производњу прехрамбених добара и сировина за индустрију. У овом сектору спадају:

Помоћу пољопривреде, добијају се производи за исхрану становништва и индустријске сировине, па је зато пољопривреда једна од најважнијих делатности. Пољопривредом се бави највећи број људи на Земљи.

У ужем смислу, пољопривреда обухвата земљорадњу и сточарство, а у ширем смислу, лов и риболов.

Секундарни секторУреди

 
Фабрика, традиционални симбол индустријског развоја

Секундарни сектор обухвата производне делатности. У овом сектору спадају:

Помоћу машина, сировине се прерађују у полупроизводе и готове производе. Један део индустрије се бави извлачењем сировина из земље (руде, угља, нафте, гаса), док се други део индустрије бави прерадом сировина минералног, биљног и животињског порекла.

Према начину производње и врсти производа, индустрија се дели на:

Подела индустрије
Лака индустрија Тешка индустрија
Прехрамбена индустрија Рударство
Текстилна индустрија Енергетика
Дрвна индустрија Металургија
Дуванска индустрија Машиноградња
Индустрија коже и обуће Електроиндустрија
Лака хемијска индустрија Тешка хемијске индустрије
Индустрија целулозе и папира Грађевинска индустрија
Гумарска индустрија Машинска индустрија

Тешка индустријаУреди

Тешка индустрија обухвата производњу средстава за рад (машина) и предмета рада (сировина, горива). За вршење ове делатности потребна су велика улагања, као и велике количине енергије и сировина.

Лака индустријаУреди

Лака индустрија обухвата производњу средстава за широку потрошњу. Она не захтева велика улагања и знато је мање везано за изворе енергије и сировина.

Терцијарни секторУреди

 
Трговина

Терцијарни сектор обухвата непроизводне делатности. У овом сектору спадају:

Квартарни секторУреди

 
Образовање

Квартни сектор обухвата ванпривредне, непроизводне делатности.[н 1] У овом сектору спадају:

Тржишна привредаУреди

Тржишна привреда се заснива на приватној својини, на слободи избора и конкуренцији. Цене се формирају као резултат понуде и тражње. Произвођач је лично заинтересован за производњу, а купцу се пружа могућност великог избора. Тржишна привреда је врло динамична, лако се мењају врста и место производње и брзо се уводе нове технологије.

Недостаци тржишне привредеУреди

Основни недостатак тржишне привреде састоји се у томе што се током њеног развоја наизменично смењују периоди раста производње и пуне запослености са периодима пада производње, затварања фабрика и отпуштања радника.

Улога државе у привредиУреди

Не постоји привреда која се развија без мешања државе. Свака држава, у мањој или већој мери, применом закона, утиче на своју привреду и спречава појаву хаоса. Осим тога, свака држава обезбеђује средства (убирањем пореза) и плате запосленима у следећим делатностима:

Развој привредеУреди

ПоделаУреди

На развој привреде утичу:

  • природни фактори и
  • друштвени фактори.

Природни фактори су расположива природна богатства као на пример:

Друштвени фактори су сложенији, бројни и разноврсни. Они могу да буду:

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ а б Квартни сектор је некада сматран делом терцијарног сектора

ЛитератураУреди

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Сатирица, Рада; Тадић, Милутин (2006). Географија за 6. разред основне школе (седмо изд.). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 10. ISBN 978-86-17-19478-7. 

РеференцеУреди