Nica
Nica (franc. Nice) je lučki grad, smešten nedaleko od italijanske granice, između Kana i Monaka. Po podacima iz 2006. godine broj stanovnika u mestu je bio 347.060.[2][3]
| Nica franc. Nice | |
|---|---|
 | |
 Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Francuska |
| Region | Provansa-Alpi-Azurna obala |
| Departman | Primorski Alpi |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2017. | 942.886 [1] |
| — gustina | 13.110,21 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 43° 42′ 12″ S; 7° 15′ 59″ I / 43.703393° S; 7.266274° I |
| Vremenska zona | UTC+1, leti UTC+2 |
| Površina | 71,92 km2 |
  Nica Nica na karti Francuske | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Kristijan Estrozi |
| Poštanski broj | 06000, 06100, 06200, 06300 |
| Pozivni broj | 493 |
| INSEE kod | 06088 |
Geografija uredi
Nica se sastoji iz tri različita dela po fizionomiji, a donekle i po funkcijama. To su: stari deo grada, Simez (staro rimsko regionalno središte) i novi deo grada.
Stari deo grada karakteriše se relativno uskim, mestimično krivudavim ulicama i ostalim odlikama mediteranskih gradova (visokim kućama sagrađenim uglavnom od kamena sa karakterističnim drvenim kapcima na prozorima). Istočno od starog grada i luke, na poluostrvu Kap-Fera, u gustim, večno zelenim mediteranskim šumama, razvilo su luksuzno turističko naselje Vilfranš sa više od 3.000 vila, koja se vremenom teritorijalno spojila sa Nicom. Još istočnije, a opet u zalivu, razvilo se drugo turističko naselje Bolije.
Novi deo grada se prostire pored obale, odnosno duž jednog širokog i ovalnog zaliva žalovitom obalom. Njegovu najupadljiviju odliku predstavljaju široke avenije dekorisane zelenim palmama, raznovrsnim cvećem i travnjacima. Najprivlačnija od svih je nadaleko čuveno „Englesko šetalište“ na kome su redom poređani najelitniji hoteli i luksuzne vile.[4] Ova ulica pruža se 5 km duž zaliva, tj. od same delte Vara. Sve ostale ulice međusobno su paralelne, široke i gotovo sasvim prave, sa znatno novijim, komfornim kućama. Ova četvrt prošarana je mnogim vrtovima, divnim parkovima. Ima veliki broj cvećara i prodavnica sa suvenirima.
Klima uredi
Zbog svog položaja, Nica je jedno od najtoplijih mesta Azurne obale. Najprijatniji meseci za putovanje su maj i period od polovine septembra do polovine oktobra. Najkišovitiji dani su u februaru i martu, a od juna do avgusta moguće su velike vrućine. Zime su blage i nema mraza, pa je zato ovaj grad u 19. veku Englezima bio omiljeno mesto za odmor u toku zime, što danas dokazuju veliki hoteli i bašte. Blaga klima pogodna je i za vinogradarstvo.
| Klima (Nica) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 22,5 (72,5) |
25,8 (78,4) |
26,1 (79) |
26,0 (78,8) |
30,3 (86,5) |
36,8 (98,2) |
36,3 (97,3) |
37,7 (99,9) |
33,9 (93) |
29,9 (85,8) |
25,4 (77,7) |
22,0 (71,6) |
37,7 (99,9) |
| Srednji maksimum, °C (°F) | 13,1 (55,6) |
13,4 (56,1) |
15,2 (59,4) |
17,0 (62,6) |
20,7 (69,3) |
24,3 (75,7) |
27,3 (81,1) |
27,7 (81,9) |
24,6 (76,3) |
21,0 (69,8) |
16,6 (61,9) |
13,8 (56,8) |
19,6 (67,3) |
| Prosek, °C (°F) | 9,2 (48,6) |
9,7 (49,5) |
11,6 (52,9) |
13,6 (56,5) |
17,4 (63,3) |
20,9 (69,6) |
23,8 (74,8) |
24,1 (75,4) |
21,0 (69,8) |
17,4 (63,3) |
12,9 (55,2) |
10,1 (50,2) |
16,0 (60,8) |
| Srednji minimum, °C (°F) | 5,3 (41,5) |
5,9 (42,6) |
7,9 (46,2) |
10,2 (50,4) |
14,1 (57,4) |
17,5 (63,5) |
20,3 (68,5) |
20,5 (68,9) |
17,3 (63,1) |
13,7 (56,7) |
9,2 (48,6) |
6,3 (43,3) |
12,4 (54,3) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −7,2 (19) |
−5,8 (21,6) |
−5,0 (23) |
2,9 (37,2) |
3,7 (38,7) |
8,1 (46,6) |
11,7 (53,1) |
11,4 (52,5) |
7,6 (45,7) |
4,2 (39,6) |
0,1 (32,2) |
−2,7 (27,1) |
−7,2 (19) |
| Količina padavina, mm (in) | 69,0 (27,17) |
44,7 (17,6) |
38,7 (15,24) |
69,3 (27,28) |
44,6 (17,56) |
34,3 (13,5) |
12,1 (4,76) |
17,8 (7,01) |
73,1 (28,78) |
132,8 (52,28) |
103,9 (40,91) |
92,7 (36,5) |
733,0 (288,58) |
| [traži se izvor] | |||||||||||||
Istorija uredi
Neosporno je de je glavni grad Azurne obale. Nica je predeo koji je još od najstarijih vremena bio neprekidno, gusto naseljen. Dokaz su predmeti nađeni u Grimaldijevoj pećini i prisustvo ljudi još u Paleolitu i Neolitu. Prirodne pogodnosti ove oblasti koristili su Grci, koji su svoju naseobinu nazvali Nikaea,[5], a to ime zadržali su se i Rimljani, koji su kasnije osvojili ovu regiju. U 14. veku Avinjon je bio duhovni centar i cela Provansa je doživela literarni i umetnički procvat. Dok je Provansa ovim definitivno postala francuska, budućnost Nice je kroz povezanost sa savojskim vojvodama doživela obrt. Grad je 1793. anektiran od Francuske, a 1814. pripao je dinastiji Savoja, sve dok, posle masovnog protesta naroda 1860, konačno nije dodeljen Francuskoj.
Demografija uredi
| 1945. | 1954. | 1962. | 1968. | 1975. | 1982. | 1990. | 1999. | 2006. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 211.165 | 244.400 | 295.000 | 322.422 | 346.600 | 337.085 | 342.439 | 342.738 | 347.060 | 344.064 |
Festivali uredi
Razni festivali i karnevali unose u život izuzetnu vedrinu, južnjačku prisnost i toplinu. Poznati su cvetni festival odnosno „Bitka cvećem“ prvi put održan 1876, zimski karneval, spektakli sa veštačkom vatrom.
Partnerski gradovi uredi
Srbi u Nici uredi
U Nici je, po navodima Delfe Ivanić, u vreme Prvog svetskog rata, bilo 7 srpskih malih kafana gde se hranio, uglavnom srpski svet. Tada je osnovano i jedno srpsko žensko udruženje „L komite de dam Serb“ za čiju je predsednicu izabrana gđa Stana Lozanić (supruga Sime Lozanića), a za potpredsednice Mara Marka Trifkovića (supriga Marka Trifkovića) i Delfa Ivanić. Cilj udruženja je bilo pomaganje srpskim siromašnim izbeglicama, koji su se našli u tuđini, bez dovoljno novca. Prodavale su lutke obučene u srpske narodne nošnje, u Nici i u Lionu, a deo su slale u Pariz i Ameriku. Organizovale su i izložbu slika Paška Vučetića i dr. Kancelarija im je bila u jednoj sobi konzulata. U Nici je tada postojao i internat srpske ženske dece.[6]
Srpske izbeglice u Prvom svetskom ratu u Nici uredi
U skladu sa Uredbom o školovanju i vaspitanju srpske školske omladine, krajem avgusta 1916. godine Prosvetno odeljenje počelo je rad na otvaranju Srpske gimnazije u Nici. Gimnazija je bila predviđena za učenike oslobođene vojne obaveze i one koji su imali više od osamnaest godina, te nisu mogli da ostanu u francuskim školama. Zanimljivo je da je internat Srpske gimnazije bio smešten u nekoliko zgrada, među kojima je bila i petospratna Astorija, jedan od najlepših hotela u Nici. Budući da su kapaciteti u Nici bili nedovoljni, a da je vremenom broj đaka bivao sve veći, Srpska gimnazija u Nici zakupila je za potrebe školovanja srpskih đaka dva hotela i dve vile u selu udaljenom samo nekoliko kilometara od Nice u pravcu Monte Karla, Bolijeu. Uprkos svim teškoćama koje su pratile rad ove dve gimnazije, maturanti su dosta dobro savlađivali srednjoškolski program i kasnije upisivali francuske univerzitete. Učenici srpske gimnazije u Nici i Bolijeu bili su snaga za obnovu posleratne Srbije.[7]
Galerija uredi
-
Ruska pravoslavna crkva u Nici -
Azurna obala -
-
-
-
-
-
-
-
-
Reference uredi
- ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”.
- ^ Demographia: World Urban Areas, March 2010
- ^ „INSEE – Résultats du recensement de la population de 2008 – Aire urbaine de Nice”. Arhivirano iz originala 5. 2. 2013. g. Pristupljeno 18. 10. 2013.
- ^ Ruggiero 2006, str. 137.
- ^ Ruggiero 2006, str. 17–18.
- ^ Milanović, Jasmina (2012). DELFA IVANIĆ, USPOMENE. Beograd: INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU. str. 171, 173. ISBN 978-86-7403-172-8.
- ^ Ćeranić, Jelena (2014). „Školovanje srpskih đaka u Francuskoj za vreme Prvog svetskog rata”. Sto godina od početka Prvog svetskog rata — istorijske i pravne studije. 1. Beograd — Andrićgrad: Institut za uporedno pravo; Intermeks; Zavod za udžbenike. str. 459—471.
Literatura uredi
- T. G. Bonney, (1904). „Nice”. The Mediterranean, its Storied Cities and Venerable Ruins. New York: J. Pott.
- „Nice”. The Encyclopaedia Britannica (11th izd.). New York: Encyclopaedia Britannica. 1910. OCLC 14782424.
- „Nice”. Southern France, including Corsica (6th izd.). Leipzig: Baedeker. 1914.
- Ruggiero, Alain, ur. (2006). Nouvelle histoire de Nice. Toulouse: Privat. ISBN 978-2-7089-8335-9.
Spoljašnje veze uredi
- Zvanični veb-sajt
- Baza podataka: Insee (jezik: francuski)
