Алтштетен (нем. Altstätten, франц. Altstätten, итал. Altstätten) је град у североисточној Швајцарској. Алтштетен се налази у оквиру кантона Сент Гален, где је седиште округа Рајнска Долина.

Алтштетен
Altstätten
Aerial view of Altstaetten.png
Поглед на Алтштетен из ваздуха
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Швајцарска
КантонСент Гален
Становништво
Становништво
 — 10.819
 — густина276,63 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47°23′00″ СГШ; 9°33′00″ ИГД / 47.38333° СГШ; 9.549998° ИГД / 47.38333; 9.549998Координате: 47°23′00″ СГШ; 9°33′00″ ИГД / 47.38333° СГШ; 9.549998° ИГД / 47.38333; 9.549998
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина465 m
Површина39,11 km2
Алтштетен на мапи Швајцарске
Алтштетен
Алтштетен
Алтштетен на мапи Швајцарске
Поштански број9450
Веб-сајт
www.altstaetten.ch

Природне одликеУреди

Алтштетен се налази у североисточном делу Швајцарске, близу државне границе са Аустријом - 5 км источно од града. Од најближег већег града, Цириха град је удаљен 130 км источно.

Рељеф: Алтштетен се налази у долини реке Рајне. Град се налази на приближно 460 метара надморске висине. Западно од града стрмо се издижу Апенцелски Алпи.

Клима: Клима у Алтштетену је умерено континентална.

Воде: Град Алтштетен лежи недалеко од реке Рајне, веома важне за источну Швајцарску. Међутим, река не протиче кроз насељено место, већ 5 км источно од насеља. Она је овде и граница ка Аустрији. Кроз сам град протиче пар потока, њених притока.

ИсторијаУреди

СтановништвоУреди

2010. године Алтштетен је имао близу 11.000 становника. Од тог броја страни држављани чине 21,5%.

Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво Алтштетена и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Алтштетена чују бројни други језици. Тако данас немачки говори 89,0% градског становништва, а прате га албански (3,1%) и српски језик (2,7%).

Вероисповест: Месни Немци су у 16. веку прихватили протестантизам. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера, посебно римокатолика. Тако су данас римокатолици у већини (59,9%), затим следе протестанти (19,7%), а потом муслимани (7,3%), атеисти (4,5%) и православци (3,0%).

Галерија сликаУреди

Спољашње везеУреди