Отворите главни мени

Вилем I Орански Ћутљиви

Ово је чланак о Вилијему I Оранском. За информације о Вилијему III Оранском, види: Вилијем III Орански.

Вилем I Орански (24. април 153310. јул 1584), такође познат и као Вилем Ћуталица (хол. Willem de Zwijger)[1][2], је рођен у Кући Насауа. Постао је Принц Орански 1544. године и стога оснивач гране Куће Орање-Насау и предак холандске монархије. Био је главни вођа холандске побуне против Шпанаца, која је покренула Осамдесетогодишњи рат (1568–1648) који је за последицу имао независност Уједињених провинција 1648. године. У Холандији је познат и као отац домовине (хол. Vader des Vaderlands).

Виљем I Орански
WilliamOfOrange1580.jpg
Виљем I Орански Ћутљиви
Датум рођења(1533-04-24)24. април 1533.
Место рођењаДиленбург
Насау, Свето римско царство
Датум смрти10. јул 1584.(1584-07-10) (51 год.)
Место смртиДелфт
Холандија
ОтацВиљем I, гроф Насау-Диленбурга
МајкаЈулијана од Столберга
СупружникАна ван Егмонт, Ана од Саксоније, Шарлота Бурбонска, Лујза де Колињи
ПотомствоPhilip William, Prince of Orange, Countess Maria of Nassau, Countess Anna of Nassau, Морис Орански-Насауски, Countess Emilia of Nassau, Лујза Јулијана од Насауа, Countess Elisabeth of Nassau, Countess Catharina Belgica of Nassau, Countess Charlotte Flandrina of Nassau, Countess Charlotte Brabantina of Nassau, Countess Emilia Antwerpiana of Nassau, Фредерик Орански Насауски, Justinus van Nassau

Као богати племић, Вилем је првобитно служио Хабзбурговцима као члан суда Маргарете од Парме, гувернера Шпанске Холандије. Незадовољан централизацијом политичке моћи изван локалних поседа и шпанским прогоном холандских протестаната, Вилем се придружио Холандском устанку и окренуо против својих бивших господара. Као најутицајнији и политички најспособнији међу побуњеницима, он је донео Холанђанима неколико успеха у борби против Шпанаца. Шпански краљ га је прогласио одметником 1580. године. Он је убијен у атентату по налогу шпанског двора у Делфту 1584. године.

Рани животи и образовањеУреди

Вилем је рођен 24. априла 1533. у дворцу Диленбург тада у округу Насау-Диленбург у Светом римском царству (сада у Хесену, Немачка). Он је био најстарији син Вилeма, грофа Насауа и његове друге жене Јулиjане од Столберг-Вернигерода. Вилeмов отац имао је једну преживелу кћер из своg претходноg бракa, а његова мајка је имала четворо преживеле деце из претходног брака. Његови родитељи су имали дванаесторо деце заједно, од којих је Вилем био најстарији; имао је четворо млађе браће и седам млађих сестара. Породица је била религиозно посвећена и Вилем је одгајен као лутеран.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Engelbert I of Nassau
 
 
 
 
 
 
 
8. John IV of Nassau-Dillenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Johanna of Polanen
 
 
 
 
 
 
 
4. John V of Nassau-Dillenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. John II of Loon-Heinsberg
 
 
 
 
 
 
 
9. Maria of Loon-Heinsberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Anna of Solms-Braunfels
 
 
 
 
 
 
 
2. Виљем I, гроф Насау-Диленбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Louis I, Landgrave of Hesse
 
 
 
 
 
 
 
10. Henry III, Landgrave of Hesse
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ана од Саксоније, ландгрофица Хесена
 
 
 
 
 
 
 
5. Elisabeth of Hesse-Marburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Philipp I, Count of Katzenelnbogen
 
 
 
 
 
 
 
11. Anna of Katzenelnbogen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Anna of Württemberg
 
 
 
 
 
 
 
1. Вилем I Орански Ћутљиви
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Bodo I of Stolberg
 
 
 
 
 
 
 
12. Henry IX of Stolberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Anna of Schwarzburg-Blankenburg
 
 
 
 
 
 
 
6. Bodo VIII, Count of Stolberg-Wernigerode
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Volrad II of Mansfeld
 
 
 
 
 
 
 
13. Mathilde of Mansfeld
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Margareta of Schlesien-Sagan
 
 
 
 
 
 
 
3. Juliana of Stolberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Eberhard III of Eppstein
 
 
 
 
 
 
 
14. Philip I of Eppstein
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Anna of Nassau-Wiesbaden-Idstein
 
 
 
 
 
 
 
7. Anna of Eppstein-Königstein
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Louis de La Marck, Count of Rochefort
 
 
 
 
 
 
 
15. Louise de La Marck
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Nicole d'Aspremont
 
 
 
 
 
 

РеференцеУреди

  1. ^ "William The Taciturn"L.Abelous, translated by J.P. Lacroix, Nelson&Phillips of NewYork, 1872. library of congress [1] catalogued with subject "William I, Prince of Orange (1534–1584)
  2. ^ John Whitehead Historian, Oxford, Oriel College, weblog page about William I Once I was a clever boy

ЛитератураУреди

  • Herbert H. Rowen, The princes of Orange: the stadholders in the Dutch Republic. Cambridge and New York: Cambridge University Press, 1988.
  • John Lothrop Motley, "The Rise of the Dutch Republic". New York: Harper & Brothers, 1855.
  • John Lothrop Motley, "History of the United Netherlands from the Death of William the Silent to the Synod of Dort". London: John Murray, 1860.
  • John Lothrop Motley, "The Life and Death of John of Barenvelt". New York & London: Harper and Brothers Publishing, 1900.
  • Petrus Johannes Blok, "History of the people of the Netherlands". New York: G. P. Putnam's sons, 1898.
  • Jardine, Lisa. The Awful End of William the Silent: The First Assassination of a Head of State with A Handgun. London: HarperCollins: 2005: ISBN 0-00-719257-6
  • van der Lem, Anton. 1995. De Opstand in de Nederlanden 1555–1609. Utrecht: Kosmos. ISBN 90-215-2574-7.
  • Various authors. 1977. Winkler Prins – Geschiedenis der Nederlanden. Amsterdam: Elsevier. ISBN 90-10-01745-1.
  • Wedgwood, Cicely. 1944. William the Silent: William of Nassau, Prince of Orange, 1533–1584.

Спољашње везеУреди