Википедија

Осамдесетогодишњи рат

Осамдесетогодишњи рат, Холандска револуција или Холандски рат за независност (1568–1648)[2] је започео као устанак 17 провинција против Филипа II од Шпаније, суверена Хабзбуршке Холандије.

Осамдесетогодишњи рат
Veen01.jpg
Ослобађање Лајдена од опсаде
Време:1568—1648.
Место:Ниске земље
Исход: Холандска победа
Минстерски мир
независност Низоземске републике
Шпанија је задржала Јужну Низоземску
Сукобљене стране
 Низоземска република
 Енглеска
Arms of Nassau.svg Насау
Croix huguenote.svg Хугеноти
 Француска		 Шпанија Шпанска империја
 Свето римско царство
Жртве и губици
око 100.000 погинулих Холанђана[1] (1568–1609) непознато

Након почетних фаза, Филип II је разместио своју војску и повратио контролу над већином побуњених провинција. Међутим, под вођством прогнаног Вилема Оранског, северне провинције су наставиле своје пружање отпора и успеле су да истерају хабзбуршку војску и да 1581. оснују Републику седам уједињених низоземских провинција. Рат се наставио у другим областима, али центар републике више није био угрожен. Рат се окончао 1648. Минстерским миром, када је Низоземска република призната као независна држава.

Шпанијаи велике европске силе су признале Холандску Републику 1609. године на почетку Дванаестогодишњег примирја. Непријатељства су поново избила око 1619. године, у склопу ширег Тридесетогодишњег рата. Крај је постигнут 1648. Минстерским миром (уговорни део Вестфалског мира), када је Холандска Република дефинитивно призната као независна држава која више није део Светог римског царства. Минстерски мир се понекад сматра почетком холандског златног доба. Ипак, упркос стицању независности, од краја рата 1648. било је значајног противљења Минстерском уговору у Сталешкој скупштини Холандије, јер је Шпанији дозвољено да задржи јужне провинције и дозвољена верска толеранција према католицима.[3]

Узроци ратаУреди

Постоје бројни узроци који су довели до Осамдесетогодишњег рата, али примарни разлози могли би се класификовати у два дела: огорченост према шпанској власти и верска напетост. Први је у почетку артикулисало холандско племство које је желело да поврати власт и привилегије изгубљене у корист краља, те су заступали становиште да је Филип II био окружен злим саветницима.[4] Ово се на крају развило у свеопште незадовољство против апсолутистичког шпанског режима. Верски отпор, с друге стране, произашао је из наметања црквене хијерархије за све шпанске територије. Ово је створило отпор у холандским провинцијама, које су већ биле пригрлиле реформацију.

У деценијама које су претходиле рату, Холанђани су постајали све незадовољнији шпанском влашћу. Значајан повод незадовољства били су велики порези наметнути становништву, док је подршка и вођство владе ометала величина Шпанског царства. У то време, Седамнаест провинција је било познато у царству као De landen van herwaarts over и на француском језику као Les pays de par deça - „оне земље у околини“. Холандске провинције су биле стално критиковане да делују без дозволе престола, док је за њих било непрактично да добију дозволу за радње, јер би за захтеве послате престолу требало најмање четири недеље да се одговор врати. Присуство шпанских трупа под командом Војводе од Албе, који је доведен да надгледа ред,[5] додатно је појачало ове немире.

Шпанија је такође покушала да заведе политику строге верске једнообразности за католичку цркву унутар својих домена, и наметнула је то са инквизицијом. Реформација је у међувремену произвела бројне протестантске конфесије, које су стекле следбенике у седамнаест провинција. То је укључивало лутерански покрет Мартина Лутера, анабаптистички покрет холандског реформатора Мена Симонса, и реформисана учења Жана Калвина. Овај развој догађаја је довео до Белденсторма 1566. године, „иконокластичке јарости”, у којој су многим црквама у северној Европи одузети католички кипови и верски украси.

УводУреди

 
Филип II од Шпаније осуђује Вилијама Ћутљивог, принца Оранског, на слици Корнелиса Крусемана из 19. века. Претпоставља се да се ова сцена догодила на доку у Флушингу, када је Филип напустио Холандију.[6]

У октобру 1555, цар Карло V од Светог римског царства започео је постепену абдикација од неколико његових круна. Његов син Филип II преузео је дужност суверена Хабсбуршке Холандије,[7] која је у то време била лична унија седамнаест провинција са мало заједничког изван њиховог суверена и уставних оквира. Овај оквир, састављен током претходних владавина бургундских и хабсбуршких владара, поделио је власт између градских влада, локалног племства, покрајинских држава, краљевских штатхолдерa, Сталешке скупштине Низоземља и централне владе (вероватно представљене регентом) уз помоћ три савета: Државни савет, Тајни савет и Финансијски савет. Однос снага био је у великој мери пондерисан према локалним и регионалним властима.[8]

Филип није лично управљао, већ је именовао Емануела Филиберта, војводу Савојског, за генералног гувернера да води централну владу. Године 1559. поставио је своју полусестру Маргарету од Парме за прву регенткињу, која је владала у блиској сарадњи са холандским великашима попут Вилијама, принца Оранског; Филип де Монморанси, Гроф од Хорна; и Ламорал, гроф од Егмонта. Филип је увео бројне саветнике у Државно веће, а међу њима је најпре Антоан Перено де Гранвел, бургундски кардинал који је стекао значајан утицај у савету, на велико разочарање чланова холандског већа.

Када је Филип отишао у Шпанију 1559. године, политичка напетост је порасла због верске политике. Немајући либерално становиште свог оца Карла V, Филип је био ватрени непријатељ протестантских покрета Мартина Лутера, Џона Калвина и анабаптиста. Карло је забранио јерес на посебним плакатама, што га је учинило тешким прекршајем, подложним прогону холандске верзије инквизиције, што је довело до погубљења више од 1.300 људи између 1523. и 1566.[9] Пред крај Карлове владавине успостава тих закона је наводно постала опуштена. Филип је, међутим, инсистирао на ригорозном спровођењу, што је изазвало опште немире.[10] Да би подржао и ојачао покушаје контрареформације, Филип је 1559. покренуо свеобухватну организациону реформу Католичке цркве у Холандији, која је резултирала укључивањем четрнаест бискупија уместо старе три. Нову хијерархију требало је да предводи Гранвел као надбискуп нове надбискупије у Мехелену. Реформа је била посебно непопуларна у старој црквеној хијерархији, јер су нове епархије требале да се финансирају преносом бројних богатих опатија.[11] Гранвел је постао фокус опозиције против нових структура власти, и холандски племићи под вођством Оранга су организовали његово опозивање 1564. године.

Након опозива Гранвела, Оранг је убедио Маргарет и савет да затраже умеренији став у погледу правила против јереси. Филип је одложио свој одговор, те је у овом периоду противљење његовој верској политици задобијало све ширу подршку. Филип је коначно одбио захтев за умереношћу у својим Писмима из Сеговијске шуме из октобра 1565. Као одговор на то, група припадника нижег племства, међу којима су били Луј од Наса, млађи брат Оранга, и браћа Џон и Филип од Сент Алдегонда, припремила је петицију за Филипа која је тражила укидање инквизиције. Овај компромис племића подржало је око 400 племића, католичких и протестантских, и то је представљено Маргарет 5. априла 1566. Импресионирана масовном подршком компромису, она је суспендовала плакате, чекајући коначну одлуку Филипа.[12]

РеференцеУреди

  1. ^ Clodfelter, M. Warfare and Armed Conflicts: A Statistical Encyclopedia of Casualty and Other Figures, 1492–2015, 4th ed. стр. 17. 
  2. ^ The Dutch States-General, for dramatic effect, decided to promulgate the ratification of the Peace of Münster (which was actually ratified by them on 15 May 1648) on the 80th anniversary of the execution of the Counts of Egmont and Horne, 5 June 1648. See Maanen, H. van . Encyclopedie van misvattingen, Boom. (2002) ISBN 978-90-5352-834-1. стр. 68.
  3. ^ „The Treaty of Münster, 1648” (PDF). University of Massachusetts. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 7. 2019. Приступљено 29. 1. 2018. 
  4. ^ Turner, Barry (2009). The Statesman's Yearbook 2010: The Politics, Cultures and Economies of the World . New York: Palgrave Macmillan. стр. 910. ISBN 9781349586349. 
  5. ^ Jonathan Israel, The Dutch Republic: its Rise, Greatness, and Fall 1477–1806 (Oxford, Clarendon Press, 1995), p. 159–160
  6. ^ Motley, John Lothrop (1885). The Rise of the Dutch Republic. vol. I. Harper Brothers. Архивирано из оригинала на датум 27. 3. 2013. Приступљено 10. 3. 2014. »"As Philip was proceeding on board the ship which was to bear him forever from the Netherlands, his eyes lighted upon the Prince. His displeasure could no longer be restrained. With angry face he turned upon him, and bitterly reproached him for having thwarted all his plans by means of his secret intrigues. William replied with humility that every thing which had taken place had been done through the regular and natural movements of the states. Upon this the King, boiling with rage, seized the Prince by the wrist, and shaking it violently, exclaimed in Spanish, "No los estados, ma vos, vos, vos!—Not the estates, but you, you, you!" repeating thrice the word vos, which is as disrespectful and uncourteous in Spanish as "toi" in French."« 
  7. ^ They formed the Burgundian Circle that under the Pragmatic Sanction of 1549 was to be transferred as a unit in hereditary succession in the House of Habsburg.
  8. ^ Cf. Koenigsberger, p. 184–192
  9. ^ Tracy, стр. 66
  10. ^ Tracy, стр. 68
  11. ^ Tracy, стр. 68–69
  12. ^ Tracy, стр. 69–70

ЛитератураУреди

  • Bengoa, José (2003). Historia de los antiguos mapuches del sur [History of the ancient Mapuches of the south] (на језику: шпански). Santiago: Catalonia. ISBN 956-8303-02-2. 
  • Gelderen, M. van (2002), The Political Thought of the Dutch Revolt 1555–1590, Cambridge University Press, ISBN 0-521-89163-9
  • Glete, J. (2002),War and the State in Early Modern Europe. Spain, the Dutch Republic and Sweden as Fiscal-Military States, 1500–1660, Routledge, ISBN 0-415-22645-7
  • Israel, Jonathan (1989), Dutch Primacy in World Trade, 1585–1740, Clarendon Press, ISBN 0-19-821139-2
  • Israel, Jonathan (1990), Empires and Entrepôts: The Dutch, the Spanish Monarchy, and the Jews, 1585–1713, Continuum International Publishing Group, ISBN 1-85285-022-1
  • Israel, Jonathan (1995), The Dutch Republic: Its Rise, Greatness, and Fall 1477–1806, Clarendon Press, Oxford, ISBN 0-19-873072-1
  • Koenigsberger, H.G. (2007) [2001], Monarchies, States Generals and Parliaments: The Netherlands in the Fifteenth and Sixteenth Centuries, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-04437-0
  • Parker, G. (2004) The Army of Flanders and the Spanish Road 1567–1659. Second edition. Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-54392-7 paperback
  • Scammel, G.V. (1989) The First Imperial Age: European Overseas Expansion c. 1400–1715. Routledge.
  • Tracy, J.D. (2008), The Founding of the Dutch Republic: War, Finance, and Politics in Holland 1572–1588, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-920911-8
  • Duerloo, Luc (2012). Dynasty and Piety: Archduke Albert (1598-1621) and Habsburg Political Culture in an Age of Religious Wars. shgate Publishing, Ltd. ISBN 9781409443759. 
  • Markham, Clement (2007). The Fighting Veres: Lives Of Sir Francis Vere And Sir Horace Vere. Kessinger Publishing. ISBN 978-1432549053. 
  • Duke, Alastair, (1992), Select documents for the Reformation and the Revolt of the Low Countries, 1555–1609
  • Geyl, Pieter, (1932), The Revolt of the Netherlands, 1555–1609. Williams & Norgate, UK.
  • Geyl, Pieter, (1936), The Netherlands Divided, 1609–1648. Williams & Norgate, UK.
  • Israel, Jonathan I, (1998), The Dutch Republic. Its Rise, Greatness, and Fall 1477–1806, Clarendon Press, Oxford, ISBN 0-19-820734-4.
  • Koenigsberger, H.G., (2007) [2001] Monarchies, States Generals and Parliaments. The Netherlands in the fifteenth and sixteenth centuries, Cambridge U.P., ISBN 978-0-521-04437-0 paperback
  • Kossmann, E.H. & Mellink, A.H., (1974) Texts concerning the Revolt of the Netherlands Cambridge University Press, Cambridge. ISBN 0-521-200148
  • Parker, Geoffrey, (1977), The Dutch revolt, Penguin books, London
  • Rodríguez Pérez, Yolanda, The Dutch Revolt through Spanish Eyes: Self and Other in historical and literary texts of Golden Age Spain (c. 1548–1673) (Oxford etc., Peter Lang, 2008) (Hispanic Studies: Culture and Ideas, 16).
  • Marnef, Guido, "Belgian and Dutch Post-war Historiography on the Protestant and Catholic Reformation in the Netherlands," Archiv für Reformationsgeschichte (2009) Vol. 100, pp. 271–292.

Спољашње везеУреди

 
Осамдесетогодишњи рат на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Осамдесетогодишњи_рат&oldid=25286464”