Meno Simons

Meno Simons
Meno Simons
	Meno Simons iz Frislanda, gravura Kristofela van Sihema iz 1608. godine
Druga imena	Menno Simons
Datum rođenja	1496
Mesto rođenja	Vitmarsum, Frisland; Sveto rimsko carstvo
Datum smrti	31. januar 1561.
Mesto smrti	Vestenfelde, Vojvodstvo Holštajn; Sveto rimsko carstvo
Prebivalište	Sveto rimsko carstvo
Državljanstvo	holandsko
Zanimanje	sveštenik, teolog
Supružnik	Gertrujdt Jansdohter
Deca	3

Meno Simons (1496 – 31. januar 1561) bio je rimokatolički sveštenik iz Frislandske regije u Niskim zemljama koji je postao uticijni anabaptistički religiozni leader. Simons je bio savremenik protestantskih reformatora i po njemu su njegovi sledbenici postali poznati kao Menoniti.

„Meno Simons” (/ˈmɛnoː ˈsimɔns/) je holandska verzija njegovog imena; frizijska verzija je Mine Simens (/ˈmɪnə ˈsimn̩s/),^[1] pri čemu posesivno „s” stvara patronim sa značenjem „Mine, sin Simena” (cf. engleska porodična imena poput Viliams i Rodžers).

BiografijaУреди

Detinjstvo i mladostУреди

Meno Simons je rođen 1496. godine^[2] u Vitmarsumu, Frisland, Sveto rimsko carstvo. O njegovom detinjstvu i porodici se zna veoma malo, osim da je odrastao u siromašnom seoskom okruženju. Ime njegovog oca bilo je Simon, a Simons je bio patronim, i da je imao brata po imenu Piter.^[3]

Simons je odrastao u razočaranoj ratom razorenoj zemlji. Frisland je bio opustošen ratom u kasnom 15. i početkom 16. veka. Vojnici Landsknehta harali su frizijskom zemljom 1490-ih kako bi prisilili „slobodne” Frižane da prihvate vojvodu Saksonije-Mejsena za svog poglavara države. Vojvoda je bio guverner Holandije u ime Habsburške porodice. Jedan od dušmana Habsburga, vojvoda od Geldersa, napao je Frisland 1515. godine i pokorio polovinu teritorije. Saksonija je drugu polovinu ustupila Habsburgzima. Frizijci su pokušali da povrate svoju slobodu, ali bili su previše slabi i na kraju su prihvatili carsku vlast habsburškog cara Karla V.

Simons je naučio latinski i neki grčki jezik, i o latinskim crkvenim očevima je učio tokom svoje obuke za svešteništvo.^[3] On nikada nije pročitao Bibliju, bilo pre ili tokom obuke za svešteništvo, iz bojazni da će ona negativno uticati na njega. Kada se kasnije osvrtao na taj period u svom životu, sebe je nazvao glupim.^[4]

Rimokatolička crkvaУреди

Zaređen je za rimokatoličkog sveštenika 1515. ili 1516. godine^[5] u Utrehtu. Potom je postavljen za kapelana u selu svog oca Pingjumu (1524).

Oko 1526. ili 1527. godine, pitanja vezana za doktrinu transupstancijacije naterala su Meno Simonsa da započne ozbiljnu i dubinsku pretragu Svetog pisma, za koje je priznao da nije ranije proučavao, mada je bio sveštenik. U to vreme stigao je do onoga što su neki nazvali „evangelistička humanistička” pozicija.

RadoviУреди

Van de Geestlijke Verrijsenisse (ca. 1536; The Spiritual Resurrection)
De nieuwe Creatuere (ca. 1537; The New Birth)
Christelycke leringhen op den 25. Psalm (ca. 1538; Meditation on the Twenty-Fifth Psalm)
Why I Do Not Cease Teaching and Writing (1539)
Dat Fundament des Christelycken leers (1539–40; Foundation of Christian Doctrine)^[6]

ReferenceУреди

^ Hendrik Twerda, Fan Fryslâns Forline, Bolsward, 1968 (Utjowerij A.J. Osinga), p. 128.
^ Menno's life. Menno Simons.net. Retrieved on 15 April 2009.
^ ^а ^б Menno Simons (1496-1561). Global Anabaptist Mennonite Encyclopedia Online. Retrieved on 20 April 2009.
^ Lua грешка in Модул:In_lang at line 40: attempt to call local 'name_from_tag' (a nil value). Menno Simons' uitgang uit het Pausdom.. Digital library for Dutch literature. Retrieved on 20 April 2009.
^ Herbermann, Charles, ур. (1913). „Mennonites”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.
^ Menno's Foundation-Book. Menno Simons.net. Retrieved on 15 April 2009.

LiteraturaУреди

Dutch Anabaptism: Origin, Spread, Life and Thought (1450–1600), by Cornelius Krahn
The Anabaptist Story: An Introduction to Sixteenth-Century Anabaptism, by William Roscoe Estep ISBN 0-8028-0886-7
The Complete Writings of Menno Simons..., translated by Leonard Verduin and edited by John C. Wenger, with a biography by Harold S. Bender ISBN 0-8361-1353-5
„Menno Simon's Renunciation of the Church of Rome”. Архивирано из оригинала на датум 19. 5. 2007. Приступљено 13. 4. 2007.