Франсоа Бош
Франсоа Бош (рођен 16. октобра 1956. у граду Луксембургу) [1] је луксембуршки политичар. Члан је Коморе посланика и градског већа и одборник Града Луксембурга. Вођа Зелених у Комори посланика.
| Франсоа Бош | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||
| Датум рођења | 16. октобар 1956. | ||||||||||||||
| Место рођења | Луксембург (град), Луксембург | ||||||||||||||
| Држављанство | Велико Војводство Луксембург | ||||||||||||||
| Професија | политичар | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Бош је први пут изабран у Комору посланика на парламентарним изборима 1989. године. Дана 11. октобра 1992. поднео је оставку, [1] заједно са Жаном Хусом, у складу с договореним системом ротације Зелених, омогућавајући другим кандидатима да раде као посланици. На локалним изборима 1993. године, Бош је изабран у градаско веће Града Луксембурга (почевши од 1. јануара 1994. године) и вратио се у Комору посланика следеће године. Године 1999. Бош је завршио на другом месту после Ренеа Вагенера међу кандидатима Зелених у Централној изборној јединици, с тим да су тада обојица изабрани. [2]
Године 1999. Бош је био члан и оснивач групе за борбу против слободне трговине и пореза на трансакције ( Тобин Такса ), АТТАЦ Лукембоург, и једини члан парламента Луксембурга који је ово подржао. [3] На изборима 2004. године, Бош се са солидном предношћу нашао на листи Зелених са побољшаним резултатом за странку (завршио је на петом месту међу свим кандидатима) и уредно се вратио у Комору посланика. [4] Дана 3. августа 2004. Бош је такође постао вођа посланичке групе Зелених у Комори. [1] На градским изборима 2005. године, коалиција Демократска странка (ДС) - Хришћанско-социјална народна странка (ХСНС) у Луксембургу се распала и утрла пут коалицији ДС-Зелени, са чије листе је Бош именован за одборника .
Као председавајући Парламентарне комисије за контролу Луксембуршке тајне службе (СРЕЛ) покренуо је крајем 2012. истрагу наводних тајних снимака премијера Жан-Клода Јункера и великог војводе Анрија . [5] Ова истрага је брзо исполитизована и мутирана у истражну комисију за тајне службе, којом је председавао посланик социјалиста Алекс Бодри и оптужена за истраживање активности и надзора СРЕЛ-а. Међутим, у чудном заокрету, Бошу и осталим члановима Парламентарне контролне комисије било је допуштено да се придруже овој „истражној комисији“ која је била правно одговорна за истрагу СРЕЛ-а и његов надзор, што укључује и саму парламентарну контролну комисију. [6] Комисија за истраге била је преплављена илегалним политичким акцијама и упитним правним тактикама, укључујући честа хапшења новинара и политички мотивисане полицијске рације, до тачке да је посланик ХСНС-а Мишел Волтер позвао новинаре државне радио станице 100,7 да открију своје изворе, за које се сумњало да су колеге који нису посланици ХСНС-а и који су измишљали информације о тајним досијеима СРЕЛ-а како би одговарали њиховом дневном реду. [7] Дана 20. јуна 2013, Бош је у луксембуршкој штампи објавио свој нацрт извештаја из комисије где је сву кривицу пренео на премијера док Парламентарна контролна комисија уопште није била крива. [8]
Референце уреди
- ^ а б в „François Bausch”. Chamber of Deputies. Архивирано из оригинала 22. 12. 2004. г. Приступљено 10. 4. 2009.
- ^ „1999: Circonscription Centre”. Service Information et Presse. 7. 4. 2009. Приступљено 10. 4. 2009.
- ^ „Luxembourg Official Journal, page 42, ATTAC Statutes” (PDF). Приступљено 27. 6. 2014.
- ^ „2004: Circonscription Centre”. Service Information et Presse. 7. 4. 2009. Приступљено 10. 4. 2009.
- ^ „Control commission investigating secret service Juncker tapes, 29/11/12”. Wort.lu. 29. 11. 2012. Архивирано из оригинала 02. 12. 2012. г. Приступљено 27. 6. 2014.
- ^ „Enquiry commission to debate Juncker's responsibility in secret service scandal, 21/06/13”. Wort.lu. 21. 6. 2013. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 27. 6. 2014.
- ^ Published on Friday, 14 June 2013 at 18:12 (14. 6. 2013). „MP's permission to reveal press sources creates controversy”. Wort.lu. Архивирано из оригинала 17. 06. 2013. г. Приступљено 27. 6. 2014.
- ^ „SREL : le rapport qui accable Juncker (SREL: The Report that Overwhelms Juncker), 21/06/13”. Lequotidien.lu. 21. 6. 2013. Архивирано из оригинала 24. 6. 2013. г. Приступљено 27. 6. 2014.