Википедија

Вино

алкохолно пиће од грожђа
Уколико сте тражили насеље у општини Гросупље (Словенија), погледајте чланак Вино (Гросупље).

Вино је пољопривредно-прехрамбени производ, добијен потпуном или делимичном алкохолном ферментацијом свежег грожђа, кљука или шире од грожђа — винских сорти винове лозе.[2][3] Такође, вино се може правити од неких делова биљака и од разноврсног воћа. Природни баланс грожђа је такав да може да изазове врење без икаквог додавања шећера, киселина, ензима и других супстанци које изазивају ферментацију.[4] Пића слична вину могу се производити ферментацијом другог воћа и цвећа: воћно вино, вино од јечма, од пиринча (саке), меда (медовина), па чак и од биља (кинеско вино). Различите сорте грожђа и сојеви квасца главни су фактори у различитим стиловима вина. Ове разлике су резултат сложених интеракција између биохемијског развоја грожђа, реакција укључених у ферментацију, окружења за узгој грожђа (теруар) и процеса производње вина. Комерцијална употреба речи вино је у многим земљама заштићена законом.[5]

Вино
Чаше црвеног и белог вина
ТипАлкохолно пиће
Земља пореклаГрузија
Алкохол по запремини5–16%[1]
СастојциВарира; погледајте Винарство
Варијанте
Подрум вина
Јозеф Ворлицек — Окрепљење вином

Вино поседује историју дугу око 8.000 година — верује се да су прва вина настала на простору данашње Грузије (6000 п.н.е), Ирана (5000 п.н.е),[6][7] Италија и Јерменија (4000 п.н.е). Вино Новог света је донекле повезано са алкохолним пићима које су производили домородачки народи Америке, али је углавном повезано са каснијим шпанским традицијама у Новој Шпанији.[8][9] Касније, како је вино Старог света даље развијало технике виноградарства, Европа је обухватала три највећа региона за производњу вина. Данас су пет земаља са највећим регионима за производњу вина у Италија, Шпанија, Француска, Сједињене Државе и Кина.[10]

Наука која се бави проучавањем вина зове се енологија.[11]

Вино настаје тако што се гњечи грожђе, а сок који се добија гњечењем назива се шира.[11] У основи производње вина лежи хемијски процес ферментације, током којег, под утицајем квасаца у анаеробним условима, долази до разлагања различитих шећера до етанола, при чему долази до ослобађања угљеник-диоксида. Процес врења или ферментације обично траје неколико недеља, а после тога вино се пречишћава и претаче у буриће или бачве.[11]

Поред шећера, сок грожђа садржи киселине које су такође битне за укус вина. Љуска и семе садрже танине, једињења опорог укуса (као незрела дуња) која су природни конзерванси, омогућавају старење вина и његово сазревање а не дозвољавају да се поквари. На површини зрна се налазе ћелије квасца, али тај квасац обично није довољан да се направи вино — у току производње квасац се додаје.

Вино је произвођено хиљадама година. Најранији познати трагови вина потичу из Кине (око 7000 п. н. е),[12][13][14] и Ирана (око 5000 п. н. е.).[15][16] Најранија позната винарија је 6.100 година стара Арени-1 винарија у Јерменији.[17][18] Вино је досегло Балкан до 4500. п. н. е. и конзумирано је и слављено у античкој Грчкој, Тракији и Риму. Током историје, вино је конзумирано због својих опојних учинака.[19][20][21]

Вино је дуго имало важну улогу у религији. Црно вино су антички Египћани асоцирали са крвљу.[22] Њега су користили Грци у култу Диониса и Римљани у својим Баханалијама; јудаизам је исто тако инкорпорирао црно вино у Кидуш, а хришћанство у причешће. Египатска, грчка, римска и израелска винска култура и даље су повезане са овим древним коренима. Слично, највећи вински региони у Италији, Шпанији и Француској имају наслеђе у вези са сакраменталним вином, исто тако, традиција виноградарства у југозападним Сједињеним Државама започела је у Новој Шпанији када су католички фратри и монаси први производили вина у Новом Мексику и Калифорнији.[23][24][25]

Историја уреди

 
Пећина Арени-1 у Јерменији је дом најстарије познате винарије на свету.
Главни чланак: Историја вина

Најранији познати трагови вина потичу из Грузије (око 6000 п.н.е),[9][8] Ирана (Персија) (око 5000 п.н.е),[15][16] Јерменије (око 4100 п.н.е),[26] и Сицилије (око 4000 пне).[27] Вино је стигло на Балкан до 4500. године пре нове ере, а конзумирало се и славило у старој Грчкој, Тракији и Риму. Током историје, вино се конзумирало због свог опојног дејства.[19][28][29]

Најранији археолошки и археоботанички докази о вину од грожђа и виноградарству, који датирају из периода 6000–5800 пре нове ере, пронађени су на територији савремене Грузије.[30][31] Археолошки и генетски докази сугеришу да је најранија производња вина на другим местима била релативно каснија, вероватно на јужном Кавказу (који обухвата Јерменију, Грузију и Азербејџан), или у западноазијском региону између источне Турске и северног Ирана.[32][33] Најранија позната винарија из 4100. године пре нове ере је винарија Арени-1 у Јерменији.[26][18]

 
Детаљ рељефа источних степеница Ападане, Персеполис, који приказује Јермене како краљу доносе амфору, вероватно вина.

Један извештај археолога из 2003. указује на могућност да се грожђе мешало са пиринчем за производњу ферментисаних пића у древној Кини у раним годинама седмог миленијума пре нове ере. Грнчарија са неолитског локалитета Ђаху, Хенан, садржи трагове винске киселине и других органских једињења која се обично налазе у вину. Међутим, не може се искључити ни друго воће које је аутохтоно у региону, као што је бели глог.[34][35] Да су ова пића, која изгледају као претходници пиринчаног вина, укључивала грожђе, а не друго воће, то би била било која од неколико десетина аутохтоних дивљих врста у Кини, а не Vitis vinifera, која је уведена 6000 година касније.[34][36][37][38][9]

Године 2020, 2.600 година стара добро очувана феничанска преса за вино ископана је у Тел ел-Бураку, јужно од Сидона у Либану, вероватно намењена прављењу вина за трговину у њиховим колонијама.[39] Ширење винске културе на запад највероватније је последица Феничана, који су се ширили из базе градова-држава дуж медитеранске обале са центром око данашњег Либана (као и укључујући мале делове Израела/Палестине и приобалне Сирије);[40] међутим, нурагијска култура на Сардинији је већ имала обичај конзумирања вина пре доласка Феничана.[41][42] Вина из Библоса су се извозила у Египат током Старог краљевства, а затим и широм Медитерана. Докази за ово укључују две феничанске олупине из 750. пре нове ере, пронађене са нетакнутим теретом вина, које је открио Роберт Балард.[43] Као први велики трговци вином (черем), Феничани су га, изгледа, заштитили од оксидације са слојем маслиновог уља, а затим печатом од боровине и смоле, сличним рецини.

Најранији остаци палате Ападана у Персеполису који датирају из 515. пре нове ере укључују резбарије које приказују војнике из народа потчињених Ахеменидском царству који доносе дарове краљу Ахеменида, међу њима и Јермени који доносе своје познато вино.

Књижевних референци на вино има у изобиљу код Хомера (8. век пре нове ере, али се вероватно односе на раније композиције), Алкмана (7. век пре нове ере) и других. У старом Египту, шест од 36 винских амфора пронађених је у гробници краља Тутанкамона је под именом „Кај“, краљевског главног винара. Пет од ових амфора је означено да потичу са краљевог личног имања, а шеста са имања краљевске куће Атон.[10] Трагови вина су такође пронађени у централноазијском Синђангу у данашњој Кини, који датирају из другог и првог миленијума пре нове ере.[44]

 
Пресовање вина након бербе; Tacuinum Sanitatis, 14. век.

Прво познато помињање вина на бази грожђа у Индији је из списа Чанакије из касног 4. века пре нове ере, главног министра цара Чандрагупте Маурије. У својим списима, Чанакија осуђује употребу алкохола док бележи често уживање цара и његовог двора у стилу вина познатог као маду.[45]

Стари Римљани су засадили винограде у близини гарнизонских градова како би се вино могло производити локално, а не слати на велике удаљености. Неке од ових области су данас светски познате по производњи вина.[10] Римљани су открили да су запаљене сумпорне свеће у празним посудама за вино одржавале те посуде свежим и без мириса сирћета.[46] У средњовековној Европи, римокатоличка црква је подржавала вино јер га је свештенство користило за мисе. Монаси у Француској су годинама правили вино, одлежавајући га у пећинама.[47] Стари енглески рецепт који је преживео у различитим облицима до 19. века захтева пречишћавање белог вина од бастарда — лошег или окаљаног бастардо вина.[48]

Касније су потомци светог вина оплемењени ради бољег укуса. Ово је довело до модерног виноградарства у француском вину, италијанском вину, шпанском вину, а ове традиције винове лозе пренете су на вино Новог света. На пример, мисионарско грожђе су донели фрањевачки монаси у Нови Мексико 1628. године, чиме је почело винско наслеђе Новог Мексика, ово грожђе је такође донето у Калифорнију чиме је покренута калифорнијска винска индустрију. Захваљујући шпанској винској култури, ова два региона су на крају еволуирала у најстарије и највеће произвођаче вина у Сједињеним Државама.[49][50][51] Викиншке саге су раније помињале фантастичну земљу испуњену дивљим грожђем и висококвалитетним вином названом управо Винланд.[52] Пре него што су Шпанци успоставили своју америчку традицију винове лозе у Калифорнији и Новом Мексику, и Француска и Британија су безуспешно покушавале да успоставе винову лозу на Флориди, односно Вирџинији.[53]

У источној Азији, прва модерна винска индустрија било је јапанско вино, развијено 1874. године након што је лоза донета из Европе.[54]

Етимологија уреди

 
Мапа која показује речи за вино на европским језицима

Реч вино сличног је етимолошког порекла у многим светским језицима (енгл. wine, нем. wein, франц. vin, рус. вино, итал. vino, шп. vino) и потиче од латинске речи vinum, а Римљани су ову реч преузели из еолског грчког fοίνος (woinos).[55]

Енглеска реч „wine“ долази од протогерманског *winam, раног позајмљеног из латинског vinum, грузијског ღვინო (ghvee-no), „вино“, које је и само изведено из прото-индоевропског основа *win-o- (уп. јерм. գինի, gini; старогрчки: οἶνος oinos; еолски: ϝοῖνος woinos; хетитски: wiyana; ликијски: oino).[56][57][58] Најранији потврђени термини који се односе на вино су микенски грчки 𐀕𐀶𐀺𐄀𐀚𐀺 me-tu-wo ne-wo (*μέθυϝος νέϝῳ),[59][60] што значи „у (месецу)“ или „(фестивал) новог винa“, и 𐀺𐀜𐀷𐀴𐀯 wo-no-wa-ti-si,[61] што значи „винска башта“, написано линеарним Б натписима.[62][63][64][65] Линеар Б такође укључује, између осталог, идеограм за вино, тј. 𐂖.

Ултиматно индоевропско порекло те речи је предмет извесне континуиране дебате. Неки научници су приметили сличности између речи за вино у индоевропским језицима (нпр. јерменско gini, латинско vinum, старогрчко οἶνος, руско вино), картвелским (нпр. грузијски ღვინო) и семитски (*wayn; хебрејски יין; што указује на могућност заједничког порекла речи која означава „вино“ у овим језичким породицама.[66] Грузијска реч потиче од протокартвелијанског *ɣwino-,[67] што је или позајмљеница из протоиндоевропског[67][68][69][70][71][72] или је лексема била специфично позајмљена из протојерменског *ɣʷeinyo-, одакле потиче јерменско gini.[73][74][75][76][67] Алтернативна хипотеза од Фенриха претпоставља *ɣwino-, изворну картвелску реч изведену из вербалног корена *ɣun- ('савијати се').[77] Погледајте *ɣwino- за више. Све ове теорије постављају порекло речи на исту географску локацију, Јужни Кавказ, која је установљена на основу археолошких и биомолекуларних студија као локација порекла виноградарства.

Типови вина уреди

Типови вина:

Типиви имају толико различите особине да се у пракси сматрају различитим пићима.

Црно вино уреди

  • Каберне совињон (франц. Cabernet Sauvignon) — Ово је најпопуларније грожђе на свету кад је производња црног вина у питању. Гаји се у Бугарској, Чилеу, Аустралији, Калифорнији, јужној Француској. Има мала плаво-црна зрна са дебелом кожом, касно олиста и касно сазрева.
  • Мерлот или мерло (франц. Merlot) — Од овог грожђа се прави најскупље црно вино на свету — Chateau Petrus. Гаји се у Бордоу, има велика зрна са танком кожом, укус има трагове боровнице и менте.
  • Небиоло (итал. Nebbiolo) — Даје врло комплексна црна вина, успева на кречњачком земљишту, на већим висинама, највише у северозападној Италији. Врло тамне боје, касно сазрева. Неббиа на италијанском знаци магла.
  • Пино ноар (франц. Pinot noir) — Од овог грожђа се прави чувени бургундац. Успева на кречњачком земљишту источне Француске. Ово је „свети грал“ произвођача у многим земљама. Има танку кожу црне боје и густе, густе гроздове. Поред Француске, гаји се и у Аустралији, на Новом Зеланду, у Јужној Африци, Италији, Румунији, САД.
  • Сира или шираз (франц. Syrah или Shiraz) — Древно црно грожђе са Средњег истока. Гаји се на граниту, кречњаку и песку у долини Роне (Француска), у Калифорнији и Аустралији. Плаво-црне боје, има мала зрна и дебелу кожу. Релативно рано сазрева. Даје високе приносе, па произвођачи, ако желе виши квалитет, морају да га контролишу и смањују.
  • Санђовезе (итал. Sangiovese) — Ово грожђе се гаји по целој Италији, као и у Аргентини и Калифорнији. Расте на кречњаку, али и на глини, споро и касно сазрева, подложно је оксидацији. Најбоља врста је санђовезе пиколо.
  • Нови божоле (франц. Beaujolais nouveau) — веома младо француско вино, које се пије тек шест недеља након бербе. Настало је од сорте винове лозе божоле.

Бело вино уреди

  • Шардоне (франц. Chardonnay) — Бели шардоне је вероватно најтраженије грожђе на свету. Боље успева на сиромашнијем земљишту, али се прилагођава и другим типовима. Даје мале гроздове танке коже. Рано цвета и зри. Данас се гаји у свакој земљи у којој се прави вино.
  • Шенин бланк (франц. Chenin blanc) — Бело грожђе, користи се за најразноврснија вина, даје обична и пенушава, сува и слатка. Гаји се највише у долини Лоаре - југозападна Француска, све до Атлантика. Има танку кожу, касно сазрева. Расте и у Јужној Африци, Калифорнији, Аустралији и Новом Зеланду. Даје дуготрајна вина, али и вина која се одмах пију.
  • Црвени траминер или клевнер (нем. Gewurztraminer или Traminer) — Није потпуно бело грожђе грожђе, розе је, даје сува и слатка бела вина, карактеристичног ароматичног, некако зачињеног укуса. Gewurtz значи зачин. Пореклом је из Aldo Adiga — италијанска покрајина у којој се говори немачки језик. Ружичаста кожа, некада жута. Гаји се и у Алзасу (Француска, део према Немачкој), Аустрији, Немачкој, Словенији, Мађарској, Чешкој и Словачкој, Румунији, у Аустралији и на Новом Зеланду.
  • Ризлинг (франц. Risling) — Постоје и слабија вина као што је олац и лашки ризлинг. Воли хладнију климу. Бледа зрна са мрљама, у малим гроздовима. Касно цвета и зри. Даје врхунска сува, полуслатка и слатка вина. Гаји се у Немачкој, Алзасу, Италији, Аустралији, САД.
  • Совињон бланк (франц. Sauvignon blanc) — Грожђе долине Лоаре, расте на кречњаку, песку, шљунку. Компактни мали гроздови танке коже. Рано зри. Гаји се и у Италији, Јужној Африци, на Новом Зеланду, у Аустралији и САД.
  • Семилон (франц. Semillon) — Даје сјајна слатка и висококвалитетна сува вина. Има велика зрна и танку кожу. Тражи специфичне климатске услове. Расте у Бордоу у Француској, Чилеу, Аустралији, САД, Јужној Африци.

Стилови уреди

Вино се прави на више начина од различитог воћа, а најчешће је грожђе.

Од грожђа уреди

Врста грожђа која се користи и степен контакта са љуском током екстракције сока одређују боју и општи стил вина. Боја није повезана са слаткоћом вина - сва вина могу бити слатка или сува.

Врсте вина од грожђа
Дуг контакт са љуском грожђа Кратак контакт са љуском грожђа Нема контакта са љуском грожђа
Црвено грожђе Црвено вино Розе вино Бело вино
Бело грожђе Наранџасто вино

Црвено вино уреди

Главни чланак: Црвено вино

Црвено вино добија своју боју и укус (посебно танине) од љуске грожђа, дозвољавајући грожђу да се упије у екстраховани сок. Црвено вино се прави од тамно обојених црвених сорти грожђа. Стварна боја вина може да варира од љубичасте, типичне за млада вина, преко црвене за зрела вина, до браон за старија црвена вина. Сок од већине црвеног грожђа је заправо зеленкасто-бел; црвена боја потиче од антоцијана присутних у љусци грожђа. Значајан изузетак је породица ретких сорти теинтуриера, које заправо имају црвено месо и производе црвени сок.

Бело вино уреди

Главни чланак: Бело вино

Да би се направило бело вино, грожђе се брзо цеди, и сок се одмах исцеди из љуске грожђа. Грожђе које се користи је обично беле сорте грожђа, мада се може користити и црвено грожђе ако винар пази да не дозволи да љуска замрља сладовину током одвајања сока од пулпе. На пример, пино ноар (црвено грожђе) се обично користи у шампањцу.

Суво (са ниским садржајем шећера) бело вино је најчешће добијено путем потпуне ферментације сока, али се праве и слатка бела вина као што је Мочато д'Асти.

Розе уреди

Главни чланак: Розе вино

Розе вино добија боју од љуске црвеног грожђа, али не довољно да се квалификује као црвено вино. То је можда најстарија позната врста вина, јер ју је најједноставније направити методом контакта са љуском. Боја може да варира од бледо наранџасте до живописне скоро љубичасте, у зависности од сорти које се користе и техника прављења вина.

Постоје три основна начина за производњу розе вина: контакт са љуском (омогућава тамној љусци грожђа да замрља сладовину), сенје (уклањање сока из шире у раној ферментацији и наставак ферментације сока одвојено) и мешање црног и белог вина (неуобичајено и обесхрабрено у већини виноградарских региона). Розе вина имају широк спектар нивоа слаткоће од сувог провансалског розеа до слатких белих зинфандела и руменила. Розе вина се производе од великог броја сорти грожђа широм света.[78][79]

Наранџасто вино уреди

Главни чланак: Наранџасто вино

Понекад се називају и ћилибарским винима, то су вина направљена од белог грожђа, али са љуском која се натопи током цеђења, слично као у производњи црвеног и розе вина. Она су приметно танинска, и обично постају сува.[80]

Пенушаво вино уреди

Главни чланак: Пенушаво вино

Ово су шумећа вина, направљена у било ком од горе наведених стилова (тј. наранџасто, црвено, розе, бело). Она морају проћи секундарну ферментацију да би се створио угљен-диоксид, који ствара мехуриће.[81]

Две уобичајене методе за постизање овога су традиционална метода, која се користи за каву, шампањац и скупља пенушава вина, и Чарматова метода, која се користи за просеко, асти и јефтинија вина. Такође се користи метода хибридног трансфера, која даје средње резултате, а једноставно додавање угљен-диоксида се користи у најјефтинијим винима.[82]

Боце које се користе за пенушаво вино морају бити дебеле да издрже притисак гаса иза чепа, који може бити до 6 atm (88 psi).[83]

Десерт уреди

Главни чланак: Десертно вино

Ово се односи на слатка вина која имају висок ниво шећера који остаје након ферментације. Постоје различити начини повећања количине шећера у вину, чиме се добијају производи различите јачине и имена. ледено вино, порт, саутернес, токаји Асу, трокенбиренауслис и вин санто су неки од примера.

Од другог воћа и хране уреди

Воће уреди

Главни чланак: Воћно вино

Вина од другог воћа, као што су јабуке и бобице, обично се називају по воћу од којег су произведена и комбинована са речју „вино“ (на пример, јабучно вино и зовино вино) и генерички се називају воћно вино или сеоско вино (слично француском термину vin de pays). Осим сорти грожђа које се традиционално користе за прављење вина, већини воћа природно недостаје довољно ферментабилних шећера, одговарајућа количина киселости, количине квасца потребне за подстицање или одржавање ферментације, или нека комбинација ова три материјала. Ово је вероватно један од главних разлога зашто је вино добијено од грожђа историјски било преовлађујуће у односу на друге врсте, и зашто су специфичне врсте воћних вина углавном биле ограничене на регионе у којима је воће било изворно или унето из других разлога.

Мед уреди

Главни чланак: Медовина

Медовина, која се назива и вино од меда, настаје ферментацијом меда са водом, понекад са разним воћем, зачинима, житарицама или хмељем. Све док је примарна ферментисана супстанца мед, пиће се сматра медовином.[84] Медовина се производила у древној историји широм Европе, Африке и Азије,[85] и била је позната у Европи пре вина од грожђа.[86]

Скроб уреди

Друга пића која се зову „вино“, као што су јечмено вино и пиринчано вино (нпр. саке, хуангђу и чеонгју), праве се од материјала на бази скроба и више подсећају на пиво него на традиционално вино, док се ђумбирно вино појачава ракијом. У овим последњим случајевима, термин „вино“ се односи на сличност у садржају алкохола, а не на процес производње.[87] Комерцијална употреба речи „вино“ (и њеног еквивалента на другим језицима) заштићена је законом у многим јурисдикцијама.[5]

Варијетети грожђа уреди

 
Виноград
Главни чланак: Списак грожданих варијетета

Вино се обично прави од једне или више сорти европске врсте Vitis vinifera, као што су Пино ноар, Шардоне, Каберне совињон, Боргоња и Мерлот. Када се једна од ових сорти користи као претежно грожђе (обично је дефинисано законом као минимум од 75% до 85%), резултат је „вариетал” за разлику од „мешаног” вина. Мешана вина нису нужно инфериорна у односу на вариетална вина, већ су то другачији стил прављења вина.[88]

Вино се може правити и од других врста грожђа или од хибрида, насталих генетским укрштањем две врсте. V. labrusca (чији је култивар Конкорд грожђе), V. aestivalis, V. rupestris, V. rotundifolia и V. riparia су аутохтоно грожђе Северне Америке које се обично узгаја да би се јело свеже или за сок од грожђа, џем или желе, и само повремено за прављење вина.

Хибридизација се разликује од калемљења. Већина светских винограда је засађена европским виновом лозом Vitis vinifera која је накалемљена на подлогу северноамеричких врста, што је уобичајена пракса због њихове отпорности на филоксеру, коренову уш која на крају убија лозу. У касном 19. веку, већина европских винограда (осим неких од најсушнијих на југу) била је девастирана најездом, што је довело до масовне смрти винове лозе и каснијег поновног засађивања. Калемљење се врши у свим регионима за производњу вина у свету осим у Аргентини и Канарским острвима – јединим местима која још нису била изложена тим инсектима.[89]

У контексту производње вина, териар је концепт који обухвата варијетете грожђа које се користе, висину и облик винограда, врсту и хемију земљишта, климатске и сезонске услове, као и локалне културе квасца.[90] Низ могућих комбинација ових фактора може резултирати великим разликама међу винима, утичући и на процесе ферментације, дораде и старења. Многе винарије користе методе узгоја и производње које чувају или наглашавају утицај ароме и укуса њиховог јединственог теруара.[91] Међутим, разлике у укусу су мање пожељне за произвођаче стоног вина за масовно тржиште или других јефтинијих вина, где конзистентност има предност. Такви произвођачи покушавају да минимизирају разлике у изворима грожђа кроз производне технике као што су микро-оксигенација, филтрација танина, филтрација унакрсним током, испаравање танког филма и вртећи чуњеви.[92]

Око 700 гроздова иде у једну боцу вина, отприлике 2,6 фунти.[93]

Classification уреди

Главни чланак: Classification of wine
 
Wine grapes on a vine

Regulations govern the classification and sale of wine in many regions of the world. European wines tend to be classified by region (e.g. Bordeaux, Rioja and Chianti), while non-European wines are most often classified by grape (e.g. Pinot noir and Merlot). Market recognition of particular regions has recently been leading to their increased prominence on non-European wine labels. Examples of recognized non-European locales include Napa Valley, Santa Clara Valley, Sonoma Valley, Anderson Valley, and Mendocino County in California; Willamette Valley and Rogue Valley in Oregon; Columbia Valley in Washington; Barossa Valley in South Australia; Hunter Valley in New South Wales; Luján de Cuyo in Argentina; Vale dos Vinhedos in Brazil; Hawke's Bay and Marlborough in New Zealand; Central Valley in Chile; and in Canada, the Okanagan Valley of British Columbia, and the Niagara Peninsula and Essex County regions of Ontario are the three largest producers.

Some blended wine names are marketing terms whose use is governed by trademark law rather than by specific wine laws. For example, Meritage is generally a Bordeaux-style blend of Cabernet Sauvignon and Merlot, but may also include Cabernet Franc, Petit Verdot, and Malbec. Commercial use of the term Meritage is allowed only via licensing agreements with the Meritage Association.

European classifications уреди

 
Italian Moscato d'Asti, a DOCG wine

France has various appellation systems based on the concept of terroir, with classifications ranging from Vin de Table ("table wine") at the bottom, through Vin de Pays and Appellation d'Origine Vin Délimité de Qualité Supérieure (AOVDQS), up to Appellation d'Origine Contrôlée (AOC) or similar, depending on the region.[94][95] Portugal has developed a system resembling that of France and, in fact, pioneered this concept in 1756 with a royal charter creating the Demarcated Douro Region and regulating the production and trade of wine.[96] Germany created a similar scheme in 2002, although it has not yet achieved the authority of the other countries' classification systems.[97][98] Spain, Greece and Italy have classifications based on a dual system of region of origin and product quality.[99]

Beyond Europe уреди

New World wines—those made outside the traditional wine regions of Europe—are usually classified by grape rather than by terroir or region of origin, although there have been unofficial attempts to classify them by quality.[100][101]Шаблон:Update inline

According to Canadian Food and Drug Regulations, wine in Canada is an alcoholic drink that is produced by the complete or partial alcoholic fermentation of fresh grapes, grape must, products derived solely from fresh grapes, or any combination of them. There are many materials added during the course of the manufacture, such as yeast, concentrated grape juice, dextrose, fructose, glucose or glucose solids, invert sugar, sugar, or aqueous solutions. Calcium sulphate in such quantity that the content of soluble sulphates in the finished wine shall not exceed 0.2 percent weight by volume calculated as potassium sulphate. Calcium carbonate in such quantity that the content of tartaric acid in the finished wine shall not be less than 0.15 percent weight by volume. Also, sulphurous acid, including salts thereof, in such quantity that its content in the finished wine shall not exceed 70 parts per million in the free state, or 350 parts per million in the combined state, calculated as sulphur dioxide. Caramel, amylase and pectinase at a maximum level of use consistent with good manufacturing practice. Brandy, fruit spirit or alcohol derived from the alcoholic fermentation of a food source distilled to not less than 94 percent alcohol by volume. Prior to final filtration may be treated with a strongly acid cation exchange resin in the sodium ion form, or a weakly basic anion exchange resin in the hydroxyl ion form.[102]

Vintages уреди

Главни чланак: Vintage
 
Vintage French Champagne

In the United States, for a wine to be vintage-dated and labeled with a country of origin or American Viticultural Area (AVA; e.g., Sonoma Valley), 95% of its volume must be from grapes harvested in that year.[103] If a wine is not labeled with a country of origin or AVA the percentage requirement is lowered to 85%.[103]

Vintage wines are generally bottled in a single batch so that each bottle will have a similar taste. Climate's impact on the character of a wine can be significant enough to cause different vintages from the same vineyard to vary dramatically in flavor and quality.[104] Thus, vintage wines are produced to be individually characteristic of the particular vintage and to serve as the flagship wines of the producer. Superior vintages from reputable producers and regions will often command much higher prices than their average ones. Some vintage wines (e.g. Brunello), are only made in better-than-average years.

For consistency, non-vintage wines can be blended from more than one vintage, which helps wine-makers sustain a reliable market image and maintain sales even in bad years.[105][106] One recent study suggests that for the average wine drinker, the vintage year may not be as significant for perceived quality as had been thought, although wine connoisseurs continue to place great importance on it.[107]

Tasting уреди

 
Judging color is the first step in tasting a wine.
Главни чланак: Wine tasting
Види још: Wine tasting descriptors

Wine tasting is the sensory examination and evaluation of wine. Wines contain many chemical compounds similar or identical to those in fruits, vegetables, and spices. The sweetness of wine is determined by the amount of residual sugar in the wine after fermentation, relative to the acidity present in the wine. Dry wine, for example, has only a small amount of residual sugar. Some wine labels suggest opening the bottle and letting the wine "breathe" for a couple of hours before serving, while others recommend drinking it immediately. Decanting (the act of pouring a wine into a special container just for breathing) is a controversial subject among wine enthusiasts. In addition to aeration, decanting with a filter allows the removal of bitter sediments that may have formed in the wine. Sediment is more common in older bottles, but aeration may benefit younger wines.[108]

During aeration, a younger wine's exposure to air often "relaxes" the drink, making it smoother and better integrated in aroma, texture, and flavor. Older wines generally fade (lose their character and flavor intensity) with extended aeration.[109] Despite these general rules, breathing does not necessarily benefit all wines. Wine may be tasted as soon as the bottle is opened to determine how long it should be aerated, if at all.[110]Шаблон:Better source needed When tasting wine, individual flavors may also be detected, due to the complex mix of organic molecules (e.g. esters and terpenes) that grape juice and wine can contain. Experienced tasters can distinguish between flavors characteristic of a specific grape and flavors that result from other factors in wine-making. Typical intentional flavor elements in wine—chocolate, vanilla, or coffee—are those imparted by aging in oak casks rather than the grape itself.[111]

Vertical and horizontal tasting involves a range of vintages within the same grape and vineyard, or the latter in which there is one vintage from multiple vineyards. "Banana" flavors (isoamyl acetate) are the product of yeast metabolism, as are spoilage aromas such as "medicinal" or "Band-Aid" (4-ethylphenol), "spicy" or "smoky" (4-ethylguaiacol),[112] and rotten egg (hydrogen sulfide).[113] Some varieties can also exhibit a mineral flavor due to the presence of water-soluble salts as a result of limestone's presence in the vineyard's soil. Wine aroma comes from volatile compounds released into the air.[114] Vaporization of these compounds can be accelerated by twirling the wine glass or serving at room temperature. Many drinkers prefer to chill red wines that are already highly aromatic, like Chinon and Beaujolais.[115]

The ideal temperature for serving a particular wine is a matter of debate by wine enthusiasts and sommeliers, but some broad guidelines have emerged that will generally enhance the experience of tasting certain common wines. White wine should foster a sense of coolness, achieved by serving at "cellar temperature" (13 °C (55 °F)). Light red wines drunk young should also be brought to the table at this temperature, where they will quickly rise a few degrees. Red wines are generally perceived best when served chambré ("at room temperature"). However, this does not mean the temperature of the dining room—often around 21 °C (70 °F)—but rather the coolest room in the house and, therefore, always slightly cooler than the dining room itself. Pinot noir should be brought to the table for serving at 16 °C (61 °F) and will reach its full bouquet at 18 °C (64 °F). Cabernet Sauvignon, zinfandel, and Rhone varieties should be served at 18 °C (64 °F) and allowed to warm on the table to 21 °C (70 °F) for best aroma.[116]

Collecting уреди

Види још: Aging of wine, Investment wine и Storage of wine
 
Château Margaux, a First Growth from the Bordeaux region of France, is highly collectible.

Outstanding vintages from the best vineyards may sell for thousands of dollars per bottle, though the broader term "fine wine" covers those typically retailing in excess of US$30–50.[117] "Investment wines" are considered by some to be Veblen goods: those for which demand increases rather than decreases as their prices rise. Particular selections such as "Verticals", which span multiple vintages of a specific grape and vineyard, may be highly valued. The most notable was a Château d'Yquem 135-year vertical containing every vintage from 1860 to 2003 sold for $1.5 million. The most common wines purchased for investment include those from Bordeaux and Burgundy; cult wines from Europe and elsewhere; and vintage port. Characteristics of highly collectible wines include:

  1. A proven track record of holding well over time
  2. A drinking-window plateau (i.e., the period for maturity and approachability) that is many years long
  3. A consensus among experts as to the quality of the wines
  4. Rigorous production methods at every stage, including grape selection and appropriate barrel aging

Investment in fine wine has attracted those who take advantage of their victims' relative ignorance of this wine market sector.[118] Such wine fraudsters often profit by charging excessively high prices for off-vintage or lower-status wines from well-known wine regions, while claiming that they are offering a sound investment unaffected by economic cycles. As with any investment, thorough research is essential to making an informed decision.

Производња уреди

 
Грожђе ферментира за производњу вина у Западној Аустралији.
Највећи произвођачи вина 2014.[119]
Позиција Земља
 Произведено
(тона)
1.   Италија 4.796.900
2.   Шпанија 4.607.850
3.   Француска 4.293.466
4.   САД 3.300.000
5.   Кина 1.700.000
6.   Аргентина 1.498.380
7.   Чиле 1.214.000
8.   Аустралија 1.186.343
9.   Јужноафричка Република 1.146.006
10.   Немачка 920.200
11.   Португал 603.327
12.   Румунија 378.283
13.   Грчка 334.300
14.   Русија 327.400
15.   Нови Зеланд 320.400
16.   Бразил 273.100
17.   Мађарска 258.520
18.   Аустрија 199.869
19.   Србија 198.193
20.   Молдавија 149.850

Црвено и бело вино се добијају на готово идентичан начин.

Винова лоза расте скоро искључиво између тридесетог и четрдесетог степена јужно или северно од екватора. Најјужнији виноград на свету је у централном Отагу крај новозеландског јужног острва близу 45 паралеле,[120] а најсевернији виноград је у Флену, у Шведској, нешто изнад 59 паралеле[121] Боја црвеног вина потиче од егзокарпа црног грожђа, односно од пигмента антоцијана, који вину даје црвену боју, што значи да се и од црног грожђа може добити бело вино, само је потребно кожицу уклонити пре ферментације.

Земље извознице уреди

Испод су наведене 15 највећих земаља извозница вина (2005) — Италија, Француска, Шпанија, Аустралија, Чиле, САД, Немачка, Јужноафричка република, Португал, Румунија, Молдавија, Бугарска, Мађарска, Хрватска и Аргентина. У Калифорнији се производи око 90% вина које производи САД. Уједињено Краљевство је 2000. године по први пут у својој историји увезла више вина из Аустралије него из Француске. Велика Британија је била највећи светски увозник вина 2007.[122]

Коришћење уреди

 
Годишња потрошна вина, по глави становника државе:
  мање од 1 литра.
  између 1 и 7 литара.
  између 7 и 15 литара.
  између 15 и 30 литара.
  више од 30 литара.
 
Потрошња вина по особи, 2014. године[126]
 
Вински удео у укупној потрошњи алкохола, 2010. године.[127]

Подаци о потрошњи вина са листе земаља према потрошњи алкохола мерено у литрима чистог етил алкохола који се конзумира по глави становника у датој години, према најновијим подацима Светске здравствене организације. Методологија обухвата особе од 15 година или више.[128] Око 40% особа изнад дозвољеног узраста за пиће себе сматра „винопијама“, што је више од свих осталих алкохолних пића заједно (34%) и оних који уопште не пију (26%).[129]

Вино је популаран и битан напитак који чини саставни део како европске, тако и медитеранске кухиње — од једноставних, традиционалних јела, до најсложенијих, егзотичних специјалитета. Вино је важно у кухињи не само као пиће, већ и као и додатак јелима који обогаћује укус (углавном у динстању и печењу, где његова киселост даје баланс слатким укусима). Црвена и бела пенушава вина су најпопуларнија и позната су још и као блага вина, јер садрже само 10—14% алкохола. Аперитив и дезертна вина садрже 14—20% алкохола и она имају јачи укус од благих, јер садрже већи проценат алкохола.

Одмах по отварању флаше младог вина потребно је оставити сат времена по страни како би се „проветрило“, док је старија вина са јачим укусом препоручљиво пити када се отворе. Претакањем, из флаше ветре се талози. Талог се налази у старим боцама, али је млађа вина боље ветрити.[130]

Током ветрења, излагање млађих вина ваздуху доприноси „опуштању“ укуса и чини их глаткијим, и уклопљеним у арому, текстуру и укус. Старија вина углавном губе на интензитету у укусу уколико се ветре.[131]

Потрошња вина
Земља Литара по глави становника
  Француска 8,14
  Португалија 6,65
  Италија 6,38
  Хрватска 5,80
  Андора 5,69
   Швајцарска 5,10
  Словенија 5,10
  Мађарска 4,94
  Молдавија 4,67
  Аргентина 4,62
Потрошња вина у односу на потрошњу пива по глави становника
Земља Вино (l) Пиво (l) Вино/пиво однос
  Екваторијална Гвинеја 4,18 0,45 9,29
  Италија 6,38 1,73 3,69
  Француска 8,14 2,31 3,52
  Гватемала 3,92 1,12 3,50
  Сао Томе и Принсипе 3,40 1,12 3,04
  Уругвај 3,95 1,33 2,97
  Тонга 2,29 0,89 2,57
  Гренланд 4,51 2,20 2,05
  Аргентина 4,62 2,49 1,86
  Португалија 6,65 3,75 1,77

Црвено вино уреди

 
Трачко црвено вино Мавруд.
Главни чланак: Црвено вино
 
Чаша црног вина
 
Чаша белог вина

Процес производње црвеног вина започиње ферментацијом. Током ње, мехурићи гаса избацују кожице на површину посуде за врење (данас углавном челичних танкова) у којој се врши ферментација.

Кожице је потребно вратити назад из два разлога: један је боја и укус, а други чињеница да уколико би им се дозволило да се осуше на површини, постале би погодан медијум за развитак микроорганизама па и ризик за контаминацију смеше.

Идеална температура за ферментацију црног вина је 29-30° C.

По завршеној ферментацији, приступа се пресовању. Користе се специјалне пресе, за финија вина користи се мањи притисак и обрнуто.

Прво вино које се само оцеди се чува одвојено од оног добијеног под притиском.

Бело вино уреди

Главни чланак: Бело вино

Приликом производње белог вина прво се приступа пресовању чиме се одстрањују љуска, семе и петељке при чему се добија мутан жућкасти сок, који онда ферментише.

Основни захтев за ферментацију белог вина је да температура буде између 15 и 18° C. На вишој температури губе се арома и свежина.

Модерни танкови за ферментацију имају уграђене аутоматске системе за хлађење. Ферментација траје око 6 недеља.

Розе уреди

Постоје две основне методе за прављење розеа.

Очигледан начин је да се помеша бело вино са мало црвеног, али је ово у супротности са законом у многим земљама.

Други метод је да се започне ферментација црног грожђа као у процесу производње црвеног вина уз пажљиво надгледање ферментације. Кад смеса достигне жељену боју - уклони се кожа и ферментација заврши без ње.

Неке сорте грожђа су погодније за производњу розеа од других.

Пречишћавање уреди

На крају процеса ферментације ћелије квасца су мртве. Оне постепено падају на дно и формирају седимент.

Квалитетно вино се пречишћава, тако да се седимент уклони. То се ради декантовањем вина тако да талог остане на дну иницијалне посуде.

Често се вину накнадно поправља укус. Некада му се додаје шећер. Ово се обично ради у хладнијим пределима где због недовољно сунца у грожђу нема довољно шећера који би се превео у алкохол, што за последицу има недовољну јачину добијеног вина. Шећер не сме остати неферментисан и додаје се у тачно одређеним количинама.

Још један начин за поправљање укуса вина је ацидификација. То је додавање винске киселине. Ово се ради у топлијим пределима, нарочито у Аустралији.

Плаво бистрење вина уреди

Плаво бистрење вина представља хемијски процес, у којем калијумфероцијанид ступа у реакцију са појединим металима(гвожђе, бакар, цинк) у вину који долазе корозијом металних судова и опреме, или из средстава за заштиту којима се грожђе прска током вегетације. Калијумфероцијанид (фероцијанкалијум) представља со фероцијановодичне киселине; кристалне је грађе и отворено жуте боје, назива се још и жутокрвна со. Ова со није отпорна али под утицајем киселина у вину се разлаже и при томе ослобађа цијановодоничну или плаву киселину(HCN), која представља један од најјачих отрова.Ово разлагање је релативно споро, тако да до појаве плаве киселине у вину може доћи ако калијумфероцијанид остане у вину у слободном стању дуже време. Калијумфероцијанид са тровалентним гвожђем формира талог берлинског плавог, одакле и назив плаво бистрење. Тровалентно гвожђе се уклања ефикасније па је због тога циљ да се током претакања вина двовалентно гвожђе оксидише у тровалентном, ваздушним кисеоником. Доза калијумфероцијанида се мора претходно одредити пробом јер је вишак веома штетан због могућег настанка цијановодоника у току чувања вина. Због тога Правилник о квалитету вина одређује да дозу може прописати само стручно лице или лабораторија. Со за бистрење се додаје у облику воденог раствора уз стално мешање а талог се одваја после 5-6 дана. Често се ово бистрење комбинује са додатком беланчевинастих бистрила и танина, јер се том комбинацијом постижу бољи резултати.[132]

Culinary uses уреди

За више информација погледајте: Wine and food pairing
 
Reduction of red wine for a sauce by cooking it on a stovetop. It is called a reduction because the heat boils off some of the water, leaving a more concentrated, wine-flavoured sauce.

Wine is a popular and important drink that accompanies and enhances a wide range of cuisines, from the simple and traditional stews to the most sophisticated and complex haute cuisines. Wine is often served with dinner. Sweet dessert wines may be served with the dessert course. In fine restaurants in Western countries, wine typically accompanies dinner. At a restaurant, patrons are helped to make good food-wine pairings by the restaurant's sommelier or wine waiter. Individuals dining at home may use wine guides to help make food–wine pairings. Wine is also drunk without the accompaniment of a meal in wine bars or with a selection of cheeses (at a wine and cheese party). Wines are also used as a theme for organizing various events such as festivals around the world; the city of Kuopio in North Savonia, Finland is known for its annual Kuopio Wine Festivals (Kuopion viinijuhlat).[133]

Wine is important in cuisine not just for its value as a drink, but as a flavor agent, primarily in stocks and braising, since its acidity lends balance to rich savory or sweet dishes.[134] Wine sauce is an example of a culinary sauce that uses wine as a primary ingredient.[135] Natural wines may exhibit a broad range of alcohol content, from below 9% to above 16% ABV, with most wines being in the 12.5–14.5% range.[136] Fortified wines (usually with brandy) may contain 20% alcohol or more.

Religious significance уреди

Види још: Religion and alcohol и Wine in religious communities of the Middle East

Ancient religions уреди

The use of wine in ancient Near Eastern and Ancient Egyptian religious ceremonies was common. Libations often included wine, and the religious mysteries of Dionysus used wine as a sacramental entheogen to induce a mind-altering state.

Judaism уреди

Главни чланак: Kosher wine

Wine is an integral part of Jewish laws and traditions. The Kiddush is a blessing recited over wine or grape juice to sanctify the Shabbat. On Pesach (Passover) during the Seder, it is a Rabbinic obligation of adults to drink four cups of wine.[137] In the Tabernacle and in the Temple in Jerusalem, the libation of wine was part of the sacrificial service.[138] Note that this does not mean that wine is a symbol of blood, a common misconception that contributes to the Christian beliefs of the blood libel. "It has been one of history's cruel ironies that the blood libel—accusations against Jews using the blood of murdered gentile children for the making of wine and matzot—became the false pretext for numerous pogroms. And due to the danger, those who live in a place where blood libels occur are halachically exempted from using red wine, lest it be seized as "evidence" against them."[139]

Christianity уреди

 
Jesus making wine from water in The Marriage at Cana, a 14th-century fresco from the Visoki Dečani monastery
Главни чланци: Christian views on alcohol и Alcohol in the Bible

In Christianity, wine is used in a sacred rite called the Eucharist, which originates in the Gospel account of the Last Supper (Gospel of Luke 22:19) describing Jesus sharing bread and wine with his disciples and commanding them to "do this in remembrance of me." Beliefs about the nature of the Eucharist vary among denominations (see Eucharistic theologies contrasted).

While some Christians consider the use of wine from the grape as essential for the validity of the sacrament, many Protestants also allow (or require) pasteurized grape juice as a substitute. Wine was used in Eucharistic rites by all Protestant groups until an alternative arose in the late 19th century. Methodist dentist and prohibitionist Thomas Bramwell Welch applied new pasteurization techniques to stop the natural fermentation process of grape juice. Some Christians who were part of the growing temperance movement pressed for a switch from wine to grape juice, and the substitution spread quickly over much of the United States, as well as to other countries to a lesser degree.[140] There remains an ongoing debate between some American Protestant denominations as to whether wine can and should be used for the Eucharist or allowed as an ordinary drink, with Catholics and some mainline Protestants allowing wine drinking in moderation, and some conservative Protestant groups opposing consumption of alcohol altogether.

The earliest viticulture tradition in the Southwestern United States starts with sacramental wine, beginning in the 1600s, with Christian friars and monks producing New Mexico wine.[141]

Islam уреди

 
All alcohol is prohibited under Islamic law, although there has been a long tradition of drinking wine in some Islamic areas, especially in Iran.
Главни чланак: Islam and alcohol

Alcoholic drinks, including wine, are forbidden under most interpretations of Islamic law.[142] In many Muslim countries, possession or consumption of alcoholic drinks carry legal penalties. Iran had previously had a thriving wine industry that disappeared after the Islamic Revolution in 1979.[143] In Greater Persia, mey (Persian wine) was a central theme of poetry for more than a thousand years, long before the advent of Islam. Some Alevi sects – one of the two main branches of Islam in Turkey (the other being Sunni Islam) – use wine in their religious services.

Certain exceptions to the ban on alcohol apply. Alcohol derived from a source other than the grape (or its byproducts) and the date[144] is allowed in "very small quantities" (loosely defined as a quantity that does not cause intoxication) under the Sunni Hanafi madhab, for specific purposes (such as medicines), where the goal is not intoxication. However, modern Hanafi scholars regard alcohol consumption as totally forbidden.[145]

Packaging уреди

Види још: Cork (material), Closure (bottle), Alternative wine closure, Wine bottle, Box wine, Canned wine и Screw cap (wine)
 
Assorted wine corks

Most wines are sold in glass bottles and sealed with corks (50% of which come from Portugal).[146] An increasing number of wine producers have been using alternative closures such as screwcaps and synthetic plastic "corks". Although alternative closures are less expensive and prevent cork taint, they have been blamed for such problems as excessive reduction.[147]

Some wines are packaged in thick plastic bags within corrugated fiberboard boxes, and are called "box wines", or "cask wine". Tucked inside the package is a tap affixed to the bag in box, or bladder, that is later extended by the consumer for serving the contents. Box wine can stay acceptably fresh for up to a month after opening because the bladder collapses as wine is dispensed, limiting contact with air and, thus, slowing the rate of oxidation. In contrast, bottled wine oxidizes more rapidly after opening because of the increasing ratio of air to wine as the contents are dispensed; it can degrade considerably in a few days. Canned wine is one of the fastest-growing forms of alternative wine packaging on the market.[148]

Environmental considerations of wine packaging reveal the benefits and drawbacks of both bottled and box wines. The glass used to make bottles is a nontoxic, naturally occurring substance that is completely recyclable, whereas the plastics used for box-wine containers are typically much less environmentally friendly. However, wine-bottle manufacturers have been cited for Clean Air Act violations. A New York Times editorial suggested that box wine, being lighter in package weight, has a reduced carbon footprint from its distribution; however, box-wine plastics, even though possibly recyclable, can be more labor-intensive (and therefore expensive) to process than glass bottles. In addition, while a wine box is recyclable, its plastic bladder most likely is not.[149] Some people are drawn to canned wine due to its portability and recyclable packaging.[148]

Some wine is sold in stainless steel kegs and is referred to as wine on tap.

Storage уреди

Главни чланак: Storage of wine
 
Oak wine barrels

Wine cellars, or wine rooms, if they are above-ground, are places designed specifically for the storage and aging of wine. Fine restaurants and some private homes have wine cellars. In an active wine cellar, temperature and humidity are maintained by a climate-control system. Passive wine cellars are not climate-controlled, and so must be carefully located. Because wine is a natural, perishable food product, all types—including red, white, sparkling, and fortified—can spoil when exposed to heat, light, vibration or fluctuations in temperature and humidity. When properly stored, wines can maintain their quality and in some cases improve in aroma, flavor, and complexity as they age. Some wine experts contend that the optimal temperature for aging wine is 13 °C (55 °F),[150] others 15 °C (59 °F).[151]

Wine refrigerators offer a smaller alternative to wine cellars and are available in capacities ranging from small, 16-bottle units to furniture-quality pieces that can contain 500 bottles. Wine refrigerators are not ideal for aging, but rather serve to chill wine to the proper temperature for drinking. These refrigerators keep the humidity low (usually under 50%), below the optimal humidity of 50% to 70%. Lower humidity levels can dry out corks over time, allowing oxygen to enter the bottle, which reduces the wine's quality through oxidation.[152] While some types of alcohol are sometimes stored in the freezer, such as vodka, it is not possible to safely freeze wine in the bottle, as there is insufficient room for it to expand as it freezes and the bottle will usually crack. Certain shapes of bottle may allow the cork to be pushed out by the ice, but if the bottle is frozen on its side, the wine in the narrower neck will invariably freeze first, preventing this.

Фалсификовање и манипулација уреди

Главни чланак: Винска превара
Види још: Списак инцидената контаминације хране

Инциденти преваре, као што је погрешно означавање порекла или квалитета вина, резултирали су прописима о обележавању. „Вински скандали“ који су привукли пажњу медија укључују:

Утицаји на здравље уреди

Види још: Здравствени ефекти вина
За више информација погледајте: Главобоља од црвеног вина
Црвено столно вино
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија355 kJ (85 kcal)
2,6 g
Шећери0,6 g
0,0 g
0,1 g
Остали конституенти
Алкохол (етанол)10,6 g
10,6 g алкохола је 13%vol.
100 g вина је апроксимативно 100 ml (3.4 fl oz.)
Шећер и алкохол могу да варирају.

Извор: NDb USDA

Краткорочни уреди

Главни чланак: Краткорочни ефекти конзумирања алкохола

Вино садржи етил алкохол, хемикалију у пиву и дестилованом жестоким пићима. Ефекти вина зависе од конзумиране количине, временског периода током којег се конзумира и количине алкохола у вину, између осталих фактора. Пијење довољно да се постигне концентрација алкохола у крви (BAC) од 0,03%-0,12% може изазвати опште побољшање расположења, повећати самопоуздање и друштвеност, смањити анксиозност, црвенило лица и нарушити расуђивање и фину моторичку координацију. BAC од 0,09% до 0,25% изазива летаргију, седацију, проблеме са равнотежом и замагљен вид. BAC од 0,18% до 0,30% изазива дубоку конфузију, поремећен говор (нпр. нејасан говор), тетурање, вртоглавицу и повраћање. BAC од 0,25% до 0,40% изазива омамљеност, несвестицу, антероградну амнезију, повраћање и смрт може настати услед депресије дисања и удисања повраћања током несвести. BAC од 0,35% до 0,80% изазива кому, по живот опасну респираторну депресију и могуће тровање алкохолом са смртним исходом. Управљање возилом или машином у пијаном стању може повећати ризик од несреће, а многе земље имају законе против алкохола и вожње. Друштвени контекст и квалитет вина могу утицати на расположење и емоције.[158]

Дугорочни уреди

Види још: Социјално-медицинске одлике алкохолизма
 
Најзначајнији од могућих дугорочних ефеката етанола, једног од састојака вина. Конзумирање алкохола од стране трудница може довести до поремећаја феталног алкохолног спектра.

Главни активни састојак вина је етанол. Један систематски преглед и мета-анализа из 2016. открили су да умерена конзумација етанола није донела никакву корист у виду умањења морталитета у поређењу са доживотном апстиненцијом од конзумирања етанола.[159] Систематска анализа података из студије Глобалног оптерећења болести показала је да конзумација етанола повећава ризик од рака и повећава ризик од смртности од свих узрока, те да је најздравија доза етанола нулта потрошња.[160] Неке студије су закључиле да је конзумирање малих количина алкохола (мање од једног пића дневно код жена и два пића дневно код мушкараца) повезано са смањеним ризиком од срчаних обољења, можданог удара, дијабетес мелитуса и ране смрти.[161] Конзумација етанола повећава ризик од срчаних обољења, високог крвног притиска, атријалне фибрилације и можданог удара. Неке студије које су известиле о предностима умерене конзумације етанола погрешиле су тако што су особе које су некад пиле и доживотне апстиненте ставили у једну групу оних који не пију, скривајући здравствене предности доживотног уздржавања од етанола.[161] Ризик је већи код млађих људи због опијања које може довести до насиља или несрећа.[161] Око 3,3 милиона смртних случајева (5,9% свих смртних случајева) годишње је последица употребе етанола.[162][163][164]

Поремећај употребе алкохола је немогућност заустављања или контроле употребе алкохола упркос штетним последицама по здравље, посао или односе; алтернативни термини укључују алкохолизам, злоупотребу алкохола, зависност од алкохола или алкохолну адикцију.[165][166][167][168][169] Употреба алкохола је трећи водећи узрок ране смрти у Сједињеним Државама.[161] Ниједно професионално медицинско удружење не препоручује да људи који не пију треба да почну да пију вино.[161][170]

Прекомерна конзумација алкохола може изазвати цирозу јетре и алкохолизам.[171] Америчко удружење за срце „упозорава људе да НЕ почну да пију... ако већ не пију алкохол. Они би требало да се консултују са својим лекаром о предностима и ризицима конзумирања алкохола у умереним количинама.”[172]

Иако црно вино садржи више стилбенског ресвератрола и других полифенола него бело вино, докази о добробити за здравље срца су лошег квалитета и, у највећем случају, корист је тривијална.[173][174][175] Љуске грожђа природно производе ресвератрол као одговор на гљивичну инфекцију, укључујући излагање квасцу током ферментације. Бело вино углавном садржи ниже нивое ове хемикалије, јер има минималан контакт са љуском грожђа током овог процеса.[176]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Learn About Alcohol Content in Wine: Highest to Lowest ABV Wines – 2023 – MasterClass”. Архивирано из оригинала 12. 4. 2023. г. Приступљено 12. 4. 2023. 
  2. ^ Вино, Народна скупштина Републике Србије, Закон о вину
  3. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 57. ISBN 86-331-2112-3. 
  4. ^ Johnson 1989, стр. 11–16.
  5. ^ а б George, Rosemary (1991). The Simon & Schuster Pocket Wine Label Decoder. Fireside. ISBN 978-0-671-72897-7. 
  6. ^ „8,000-year-old wine unearthed in Georgia”. The Independent. Приступљено 28. 12. 2003. 
  7. ^ World's Earliest Wine. Archeology, vol. 49 (1996), Приступљено 24. 2. 2004.
  8. ^ а б „Georgia made 'world's oldest wine'”. BBC News. 13. 11. 2017. Архивирано из оригинала 14. 11. 2017. г. Приступљено 21. 7. 2018. 
  9. ^ а б в Doce, Elisa Guerra (2004). „The Origins of Inebriation: Archaeological Evidence of the Consumption of Fermented Beverages and Drugs in Prehistoric Eurasia”. Journal of Archaeological Method and Theory. 22 (3): 751—782. S2CID 143750976. doi:10.1007/s10816-014-9205-z. 
  10. ^ а б в Johnson, Hugh (1989). Vintage: The Story of Wine. Simon and Schuster. стр. 32. ISBN 978-0-671-68702-1. 
  11. ^ а б в Енциклопедија Британика, Београд, Народна књига, 2005.
  12. ^ Hames & Wong 2008, стр. 128
  13. ^ „Evidence of ancient wine found in Georgia a vintage quaffed some 6,000 years BC”. Euronews. 21. 5. 2015. Архивирано из оригинала 24. 05. 2015. г. Приступљено 24. 5. 2015. 
  14. ^ Georgia's Giant Clay Pots Hold An 8,000-Year-Old Secret To Great Wine, NPR.
  15. ^ а б Ellsworth, Amy (18. 7. 2012). „7,000 Year-old Wine Jar”. University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology. Архивирано из оригинала 26. 8. 2012. г. Приступљено 15. 4. 2015. 
  16. ^ а б Berkowitz, Mark (1996). „World's Earliest Wine”. Archaeology. Archaeological Institute of America. 49 (5). Архивирано из оригинала 5. 6. 2011. г. Приступљено 17. 11. 2005. 
  17. ^ „National Geographic: Earliest Known Winery Found in Armenian Cave”. 12. 1. 2011. 
  18. ^ а б „Backdirt | UCLA Cotsen Institute of Archaeology”. ioa.ucla.edu. Архивирано из оригинала 30. 11. 2020. г. Приступљено 4. 5. 2020. 
  19. ^ а б „B.A.C. Per Drink”. 6. 10. 2018. Архивирано из оригинала 1. 4. 2020. г. Приступљено 4. 5. 2020. 
  20. ^ „Effects At Specific B.A.C. Levels”. Архивирано из оригинала 7. 6. 2017. г. Приступљено 12. 6. 2017. 
  21. ^ „wine-serving-size”. American Institute for Cancer Research. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 13. 12. 2016. 
  22. ^ „Isis & Osiris”. University of Chicago. 
  23. ^ Congressional Serial Set. U.S. Government Printing Office. 1903. стр. 263. Приступљено 6. 5. 2020. 
  24. ^ Adams, Fiona (29. 4. 2019). „New Mexico's Deep Winemaking History”. Wine Enthusiast. Архивирано из оригинала 23. 8. 2019. г. Приступљено 6. 5. 2020. 
  25. ^ California Vineyardists Association; Associated California Fruit Industries (1980). Wines and Vines. Hiaring Company. Приступљено 6. 5. 2020. 
  26. ^ а б „National Geographic: Earliest Known Winery Found in Armenian Cave”. 12. 1. 2011. Архивирано из оригинала 3. 6. 2017. г. Приступљено 28. 3. 2011. 
  27. ^ Tondo, Lorenzo (30. 8. 2017). „Traces of 6,000-year-old wine discovered in Sicilian cave”. The Guardian. Архивирано из оригинала 14. 10. 2017. г. Приступљено 12. 9. 2017. 
  28. ^ „Effects at Specific B.A.C. Levels”. Архивирано из оригинала 7. 6. 2017. г. Приступљено 1. 4. 2014. 
  29. ^ „wine-serving-size”. American Institute for Cancer Research. 3. 3. 2014. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 2016-12-13. 
  30. ^ „'World's oldest wine' found in 8,000-year-old jars in Georgia”. BBC News. 13. 11. 2017. Архивирано из оригинала 14. 11. 2017. г. Приступљено 21. 7. 2018. 
  31. ^ McGovern, Patrick; Jalabadze, Mindia; et al. (28. 11. 2017). „Early Neolithic wine of Georgia in the South Caucasus”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 114 (48): E10309—E10318. Bibcode:2017PNAS..11410309M. PMC 5715782  . PMID 29133421. doi:10.1073/pnas.1714728114  . 
  32. ^ Tucker, Abigail (август 2011). „The Beer Archaeologist”. Smithsonian Magazine. Архивирано из оригинала 2. 12. 2014. г. Приступљено 19. 2. 2022. 
  33. ^ McGovern, Patrick E. „Grape Wine”. University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology. Архивирано из оригинала 6. 9. 2010. г. Приступљено 19. 2. 2022. 
  34. ^ а б McGovern, Patrick E.; et al. (30. 9. 2003). „Fermented beverages of pre- and proto-historic China”. Proceedings of the National Academy of Sciences. The National Academy of Sciences. 101 (51): 17593—17598. Bibcode:2004PNAS..10117593M. PMC 539767  . PMID 15590771. doi:10.1073/pnas.0407921102  . 
  35. ^ „Penn Museum Archaeochemist And International Scholars Confirm 9,000-Year History of Chinese Fermented Beverages”. ScienceDaily. ScienceDaily LLC. 24. 12. 2004. Архивирано из оригинала 23. 8. 2018. г. Приступљено 28. 2. 2018. 
  36. ^ Li, Hua; Wang, Hua; Li, Huanmei; Goodman, Steve; Van Der Lee, Paul; Xu, Zhimin; Fortunato, Alessio; Yang, Ping (2018). „The worlds of wine: Old, new and ancient”. Wine Economics and Policy. 7 (2): 178—182. doi:10.1016/j.wep.2018.10.002  . 
  37. ^ Li, Yuanbo; Bardaji, Isabel (2018), New wine world from Asia Development, regional comparison and opportunities for the wine industry in China (PDF), Universidad Politécnica de Madrid, стр. 1, Архивирано (PDF) из оригинала 23. 5. 2022. г., Приступљено 6. 6. 2021 
  38. ^ Cañete, Eduardo; Chen, Jaime; Martín, Cristian; Rubio, Bartolomé (2018). „Smart Winery: A Real-Time Monitoring System for Structural Health and Ullage in Fino Style Wine Casks” (PDF). Sensors (Basel, Switzerland). MDPI. 18 (3): 2. Bibcode:2018Senso..18..803C. PMC 5876521  . PMID 29518928. doi:10.3390/s18030803  . Архивирано (PDF) из оригинала 16. 10. 2022. г. Приступљено 6. 6. 2021. 
  39. ^ Metcalfe, Tom. „2,600-year-old wine 'factory' unearthed in Lebanon”. National Geographic. Архивирано из оригинала 17. 3. 2021. г. Приступљено 9. 10. 2023. 
  40. ^ McGovern, Patrick E. (2003). Ancient wine: the search for the origins of viniculture. Princeton University Press. ISBN 978-0691070803. 
  41. ^ Perra, Mauro; Lo Schiavo, Fulvia; Garnier, Nicolas; Marinval, Philippe (октобар 2015). „La vita e il vino nella Sardegna nuragica” (PDF) (на језику: италијански). Preistoria del Cibo. Архивирано (PDF) из оригинала 3. 8. 2018. г. Приступљено 3. 8. 2018. 
  42. ^ Perra, Mauro; Marinval, Philippe; Fonzo, Ornella; Garnier, Nicolas (2015). „La Tomba di Giganti del nuraghe Arrubiu di Orroli (CA), o "La Tomba della Spada"”. Rivista di Scienze Preistoriche (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 16. 10. 2022. г. Приступљено 3. 8. 2018 — преко academia.edu. 
  43. ^ MIT technology helps map ancient Phoenician shipwrecks MIT press release.
  44. ^ Rong, Xu Gan; Fa, Bao Tong. „Wine Production in China”. Grandiose Survey of Chinese Alcoholic Drinks and Beverages. Архивирано из оригинала 28. 8. 2008. г. Приступљено 25. 6. 2008. 
  45. ^ Robinson, J., ур. (2006). The Oxford Companion to Wine (Third изд.). Oxford University Press. стр. 355—356. ISBN 0-19-860990-6. 
  46. ^ Henderson, Pat (1. 2. 2009). „Sulfur Dioxide: Science behind this anti-microbial, anti-oxidant, wine additive”. Practical Winery & Vineyard Journal. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. 
  47. ^ Phillips, Rod (12. 11. 2002). A Short History of Wine. Harper Perennial. стр. 62—63. ISBN 978-0-06-093737-9. 
  48. ^ „The Great Resource”. Tales from the Palaces. Серија 1. Епизода 9. 3. 11. 2006. 
  49. ^ „Global Wine Report August 2006” (PDF). United States Department of Agriculture. стр. 7—9. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 4. 2008. г. 
  50. ^ Birchell, D.B.; Steel, G. (2013). New Mexico Wine: An Enchanting History. American Palate Series (на језику: италијански). American Palate. ISBN 978-1-60949-643-2. Приступљено 15. 11. 2019. 
  51. ^ New Mexico. Office of Cultural Affairs (1995). Enchanted Lifeways: The History, Museums, Arts & Festivals of New Mexico. New Mexico Magazine. ISBN 978-0-937206-39-3. Приступљено 15. 11. 2019. 
  52. ^ „Vinland: The Mystical Legend of "The Land of Grapes"”. WineCoolerDirect.com. 19. 10. 2017. Архивирано из оригинала 17. 6. 2020. г. Приступљено 7. 5. 2020. 
  53. ^ Stevenson, T. (2005). The Sotheby's Wine Encyclopedia (Fourth изд.). Dorling Kindersly. стр. 568. ISBN 0-7566-1324-8. 
  54. ^ Johnson, Hugh; Robinson, Jancis (2013). The World Atlas of Wine. Octopus Publishing Group. стр. 376. ISBN 978-1784724030. 
  55. ^ Wine etymology, etymonline.com, Приступљено 24. 2. 2007.
  56. ^ Harper, Douglas. „wine”. Online Etymology Dictionary. 
  57. ^ Whiter, Walter (1800). „Wine”. Etymologicon Magnum, Or Universal Etymological Dictionary, on a New Plan. Francis Hodson. стр. 145. Приступљено 25. 6. 2008. 
  58. ^ οἶνος. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
  59. ^ Found on the PY Fr 1202 tablet.
  60. ^ Cf. μέθυ in Liddell and Scott.
  61. ^ Found on the PY Vn 48 and PY Xa 1419 tablets.
  62. ^ „Mycenaean and Late Cycladic Religion and Religious Architecture”. Dartmouth College. Архивирано из оригинала 27. 6. 2015. г. Приступљено 28. 3. 2014. 
  63. ^ Palaima, T.G. „The Last days of Pylos Polity” (PDF). Université de Liège. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 5. 2011. г. 
  64. ^ Wright, James C., ур. (2004). The Mycenaean feast. American School of Classical Studies. ISBN 9780876619513 — преко Google books. 
  65. ^ „Palaeolexicon - The Linear B word wo-no-wa-ti-si”. www.palaeolexicon.com. Приступљено 2023-09-23. 
  66. ^ Fortson IV, Benjamin W. (2010). Indo-European Language and Culture, an introduction. Blackwell Publishing. стр. 42. ISBN 9781405188968 — преко Google books. 
  67. ^ а б в Klimov, Georgij (1998). Etymological Dictionary of the Kartvelian Languages. Berlin: Walter de Gruyter. стр. 227. ISBN 978-3-11-015658-4. Приступљено 26. 4. 2015. 
  68. ^ Gamkrelidze, Ivanov (1994—1995). Indo-European and the Indo-Europeans: A reconstruction and historical analysis of a proto-language and a proto-culture. I—II. Berlin / New York. 
  69. ^ Whitehead, Benedicte Nielsen (2012). The Sound of Indo-European: Phonetics, Phonemics, and Morphophonemics (на језику: енглески). Museum Tusculanum Press. стр. 505. ISBN 978-87-635-3838-1. 
  70. ^ Pereltsvaig, Asya; Lewis, Martin W. (2015). The Indo-European Controversy. Cambridge University Press. стр. 193—195. 
  71. ^ Arbeitman, Yoël (2000). The Asia Minor Connexion: Studies on the Pre-Greek Languages in Memory of Charles Carter. Peeters Publishers. 
  72. ^ Siewierska, Anna (1998). Constituent Order in the Languages of Europe. Berlin: Walter de Gruyter. 
  73. ^ Martirosyan, Hrach (2010). Etymological Dictionary of the Armenian Inherited Lexicon . Leiden, Boston: Brill Academic Publishers. стр. 214. ISBN 9789004173378. 
  74. ^ Adjarian, Hrachia. Hayerēn armatakan baṙaran [Dictionary of Armenian Root Words] (на језику: јерменски). I. Yerevan: Yerevan State University. стр. 559. Архивирано из оригинала 26. 2. 2020. г. Приступљено 6. 4. 2014. 
  75. ^ Starostin, Sergei. „Kartvelian Etymology database”. Архивирано из оригинала 7. 4. 2014. г. Приступљено 6. 4. 2014. 
  76. ^ Beekes, Robert S. P. (2010). Etymological Dictionary of Greek. Leiden Indo-European Etymological Dictionary Series, volume 10. II. with the assistance of Lucien van Beek. Leiden, Boston: Brill. стр. 1059. 
  77. ^ Fähnrich, Heinz (2007). Kartwelisches Etymologisches Wörterbuch  (на језику: немачки). Leiden, Boston: Brill. стр. 486. ISBN 9789004161092. 
  78. ^ J. Robinson (ed) "The Oxford Companion to Wine" Third Edition pg 593 Oxford University Press 2006 ISBN 0-19-860990-6
  79. ^ O. Clarke Oz Clarke's Encyclopedia of Wine pgs 15, 225, 320, 360 Time Warner Books, London 2003 ISBN 0-316-72654-0
  80. ^ Waldin, Monty; A, Harvey David A. Harvey David (2015-11-19), „orange wine”, The Oxford Companion to Wine (на језику: енглески), Oxford University Press, ISBN 978-0-19-870538-3, doi:10.1093/acref/9780198705383.001.0001, Архивирано из оригинала 4. 6. 2021. г., Приступљено 2021-06-04 
  81. ^ „The most popular Types of wine & types of wine grapes”. Food and Beverage service knowledge. Архивирано из оригинала 21. 5. 2021. г. Приступљено 2021-05-24. 
  82. ^ Culbert, Julie; Cozzolino, Daniel; Ristic, Renata; Wilkinson, Kerry (2015-05-08). „Classification of Sparkling Wine Style and Quality by MIR Spectroscopy”. Molecules (на језику: енглески). 20 (5): 8341—8356. PMC 6272211  . PMID 26007169. doi:10.3390/molecules20058341  . 
  83. ^ „How much pressure is there in a champagne bottle?”. BBC Science Focus Magazine (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 6. 2021. г. Приступљено 2021-06-04. 
  84. ^ Fitch, Edward (1990). Rites of Odin. St. Paul, Minnesota: Llewellyn Worldwide. стр. 290. ISBN 978-0-87542-224-4. 
  85. ^ Maguelonne Toussaint-Samat (Anthea Bell, tr.) The History of Food, 2nd ed. 2009:30.
  86. ^ Hornsey, Ian (2003). A History of Beer and Brewing. Royal Society of Chemistry. стр. 7. ISBN 978-0-85404-630-0. „...mead was known in Europe long before wine, although archaeological evidence of it is rather ambiguous. This is principally because the confirmed presence of beeswax or certain types of pollen ... is only indicative of the presence of honey (which could have been used for sweetening some other drink) – not necessarily of the production of mead.” 
  87. ^ Allen, Fal. „Barley Wine”. Anderson Valley Brewing Company. Архивирано из оригинала 27. 2. 2008. г. Приступљено 25. 6. 2008. 
  88. ^ „Don't Judge a Wine by the Grape on Its Label”. The New York Times (на језику: енглески). 2018-02-01. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 9. 4. 2018. г. Приступљено 2018-04-09. 
  89. ^ Robinson, Jancis (28. 4. 2006). Jancis Robinson's Wine Course: A Guide to the World of Wine. Abbeville Press. стр. 97. ISBN 978-0-7892-0883-5. 
  90. ^ Fraga, Helder; Malheiro, Aureliano C.; Moutinho-Pereira, José; Cardoso, Rita M.; Soares, Pedro M. M.; Cancela, Javier J.; Pinto, Joaquim G.; Santos, João A.; et al. (24. 9. 2014). „Integrated Analysis of Climate, Soil, Topography and Vegetative Growth in Iberian Viticultural Regions”. PLOS ONE. 9 (9): e108078. Bibcode:2014PLoSO...9j8078F. PMC 4176712  . PMID 25251495. doi:10.1371/journal.pone.0108078  . 
  91. ^ Johnson, Hugh; Jancis Robinson (13. 9. 2001). The World Atlas of Wine. Mitchell Beazley. стр. 22—23. ISBN 978-1-84000-332-1. 
  92. ^ Citriglia, Matthew (14. 5. 2006). „High Alcohol is a Wine Fault... Not a Badge of Honor”. GeekSpeak, LLC. Архивирано из оригинала 5. 5. 2008. г. Приступљено 25. 6. 2008. 
  93. ^ „Celebrate National Trivia Day with These 35 Fun Facts”. 27. 12. 2019. Архивирано из оригинала 3. 8. 2021. г. Приступљено 30. 12. 2020. 
  94. ^ „Wine classification”. French Wine Guide. Архивирано из оригинала 1. 8. 2013. г. Приступљено 22. 6. 2007. 
  95. ^ Goode, Jamie. „Terroir revisited: towards a working definition”. Архивирано из оригинала 23. 3. 2020. г. Приступљено 22. 6. 2007. 
  96. ^ „The Spirit of the Commemorations”. Архивирано из оригинала 23. 5. 2008. г. Приступљено 25. 6. 2008. 
  97. ^ „About German Wine”. German wine society. Архивирано из оригинала 4. 9. 2019. г. Приступљено 22. 6. 2007. 
  98. ^ „German Wine Guide: Wine Laws and Classifications”. The Winedoctor. Архивирано из оригинала 22. 1. 2013. г. Приступљено 22. 6. 2007. 
  99. ^ „Land of wines”. Wines from Spain. Архивирано из оригинала 31. 8. 2007. г. Приступљено 17. 7. 2007. 
  100. ^ Chlebnikowski, Simon; Alex Chlebnikowski. „Towards an Australian Wine Classification”. Nicks Wine Merchants. Архивирано из оригинала 4. 5. 2008. г. Приступљено 26. 6. 2008. 
  101. ^ „Langton's Australian Wine Classification IV”. 27. 7. 2007. Архивирано из оригинала 27. 12. 2014. г. Приступљено 26. 6. 2008. 
  102. ^ Branch, Legislative Services. „Consolidated federal laws of canada, Food and Drug Regulations”. laws.justice.gc.ca (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 7. 2017. г. Приступљено 2017-07-19. 
  103. ^ а б Title 27 of the United States Code, Code of Federal Regulations § 4.27 Архивирано 17 фебруар 2007 на сајту Wayback Machine
  104. ^ Breton, Félicien. „Wine vintages, vintage charts”. French Scout. Архивирано из оригинала 13. 1. 2008. г. Приступљено 26. 6. 2008. 
  105. ^ Platman, Clive (2. 10. 2002). „Wine: Lovely bubbly”. Birmingham Post. Архивирано из оригинала 10. 11. 2013. г. Приступљено 26. 6. 2008. 
  106. ^ Alcohol and Tobacco Tax and Trade Bureau (мај 2006). „Change to Vintage Date Requirements (2005R-212P)”. Federal Register. 71 (84): 25748. Архивирано из оригинала 16. 12. 2008. г. Приступљено 26. 6. 2008. 
  107. ^ Weil, Roman L. (25. 5. 2001). „Parker v. Prial: The Death of the Vintage Chart” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 25. 6. 2008. г. Приступљено 26. 6. 2008. 
  108. ^ Johnson, Hugh; Jancis Robinson (13. 9. 2001). The World Atlas of Wine. Mitchell Beazley. стр. 46. ISBN 978-1-84000-332-1. 
  109. ^ „Fruity character and breathing times”. The New Straits Times. 18. 9. 2005. Архивирано из оригинала 10. 11. 2013. г. Приступљено 24. 10. 2007. 
  110. ^ „Decanting wine”. Williamson's Wines. Архивирано из оригинала 10. 4. 2018. г. Приступљено 10. 4. 2018. „As a general rule wine should be tasted as soon as it is opened to determine how long it might be aerated” 
  111. ^ Breton, Félicien. „Types of wine”. French Scout. Архивирано из оригинала 25. 4. 2006. г. Приступљено 26. 6. 2008. 
  112. ^ ETS Laboratories (15. 3. 2001). „Brettanomyces Monitoring by Analysis of 4-ethylphenol and 4-ethylguaiacol”. Архивирано из оригинала 19. 2. 2008. г. Приступљено 26. 6. 2008. 
  113. ^ ETS Laboratories (15. 5. 2002). „Sulfides in Wine”. Архивирано из оригинала 19. 2. 2008. г. 
  114. ^ Gómez-Míguez, M. José; Manuela Gómez-Mígueza; Isabel M. Vicarioa; Francisco J. Heredia (април 2007). „Assessment of colour and aroma in white wines vinifications: Effects of grape maturity and soil type”. Journal of Food Engineering. 79 (3): 758—764. doi:10.1016/j.jfoodeng.2006.02.038. 
  115. ^ Johnson, Hugh; Jancis Robinson (13. 9. 2001). The World Atlas of Wine. Mitchell Beazley. стр. 44—45. ISBN 978-1-84000-332-1. 
  116. ^ Pellaprat, Henri-Paul (2003). The great book of French cuisine. New York: Vendome. ISBN 978-0-86565-231-6. 
  117. ^ For example, Berry Brothers & Rudd, one of the world's largest dealers, start "fine wine" prices at about £25—in March 2009 with a wine from Au Bon Climat website "Fine wine offers" Архивирано 20 јануар 2012 на сајту Wayback Machine.
  118. ^ „Château Lafake”. The Economist. ISSN 0013-0613. Архивирано из оригинала 2020-10-04. г. Приступљено 2023-09-23. 
  119. ^ „Crops processed”. Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO). Архивирано из оригинала 20. 5. 2011. г. 
  120. ^ Courtney, Sue (16. 4. 2005). „New Zealand Wine Regions – Central Otago”. Архивирано из оригинала 9. 5. 2008. г. Приступљено 26. 6. 2008. 
  121. ^ „Wine History”. Архивирано из оригинала 10. 6. 2008. г. Приступљено 26. 6. 2008. 
  122. ^ „UK tops world wine imports table”. BBC. 14. 1. 2009. Архивирано из оригинала 22. 4. 2009. г. Приступљено 28. 3. 2009. 
  123. ^ „Wine exports by country worldwide 2022”. Statista (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-08. 
  124. ^ „Crops and livestock products”. Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO). Архивирано из оригинала 14. 7. 2007. г. 
  125. ^ Harvard Atlas of Economic Complexity
  126. ^ „Wine consumption per person”. Our World in Data. Архивирано из оригинала 16. 3. 2020. г. Приступљено 5. 3. 2020. 
  127. ^ „Wine as a share of total alcohol consumption”. Our World in Data. Архивирано из оригинала 16. 3. 2020. г. Приступљено 5. 3. 2020. 
  128. ^ Global status report on alcohol and health (PDF) (Извештај). World Health Organization. 2011. ISBN 978-92-4-156415-1. 
  129. ^ „Wine Statistics for 2019”. Dr. Liz Thach, MW (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 5. 2020. г. Приступљено 2020-04-04. 
  130. ^ Johnson, H.; Robinson, J. (2007). The World Atlas of Wine. pp. 46 Mitchell Beazley. ISBN 978-1-84000-332-1. 
  131. ^ „Fruity character and breathing times”. New Straits Times (на језику: енглески). Приступљено 24. 10. 2007. 
  132. ^ Радовановић, Војислав (1986). Технологија вина. Београд: Грађевинска књига. стр. 385—389. 
  133. ^ „Kuopion Viinijuhlat » Kuopio Wine Festival” (на језику: фински). Kuopio Wine Festival. Архивирано из оригинала 26. 7. 2020. г. Приступљено 2020-07-25. 
  134. ^ „6 Secrets of Cooking With Wine”. WebMD. Архивирано из оригинала 14. 6. 2020. г. Приступљено 4. 5. 2020. 
  135. ^ Parker, Robert M. (2008). Parker's Wine Buyer's Guide, 7th Edition. Simon and Schuster. стр. 15. ISBN 978-1-4391-3997-4. 
  136. ^ Jancis Robinson (2006). The Oxford Companion to Wine  (3rd изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860990-2.  See alcoholic strength at p. 10.
  137. ^ Rich, Tracey R. „Pesach: Passover”. Judaism 101. Архивирано из оригинала 2. 12. 2019. г. Приступљено 24. 4. 2006. 
  138. ^ Neusner, Jacob (2000). The Halakhah: An Encyclopaedia of the Law of Judaism . Boston, Massachusetts: BRILL. стр. 82. ISBN 978-90-04-11617-7. 
  139. ^ Rutman, Rabbi Yisrael. „Pesach: What We Eat and Why We Eat It”. Project Genesis Inc. Архивирано из оригинала 9. 5. 2013. г. Приступљено 14. 4. 2013. 
  140. ^ „Almost Like Wine”. Time Magazine. 3. 9. 1956. Архивирано из оригинала 18. 11. 2007. г. Приступљено 26. 6. 2008. 
  141. ^ Birchell, D. B.; Steel, G. (2013). New Mexico Wine: An Enchanting History. American Palate Series (на језику: италијански). American Palate. ISBN 978-1-60949-643-2. Приступљено 15. 11. 2019. 
  142. ^ Harrison, Frances (11. 4. 2008). „Alcohol fatwa sparks controversy”. BBC News. Архивирано из оригинала 12. 5. 2011. г. Приступљено 31. 7. 2010. 
  143. ^ Tait, Robert (12. 10. 2005). „End of the vine”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 29. 8. 2013. г. Приступљено 26. 6. 2008. 
  144. ^ Sahih Muslim Book 043, Hadith Number 7186.
  145. ^ „Alcohol based Perfumes, Deodrants and Creams, Mufti Muhammad ibn Adam, Darul Iftaa, Leicester”. Central-mosque.com. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 17. 5. 2014. 
  146. ^ J. L. CALHEIROS E MENESES (2014-09-14). „The cork industry in Portugal”. Архивирано из оригинала 14. 9. 2014. г. Приступљено 2023-09-23. 
  147. ^ Wirth, J.; Caillé, S.; Souquet, J. M.; Samson, A.; Dieval, J. B.; Vidal, S.; Fulcrand, H.; Cheynier, V. (2012-06-15). „Impact of post-bottling oxygen exposure on the sensory characteristics and phenolic composition of Grenache rosé wines”. Food Chemistry. 6th International Conference on Water in Food. 132 (4): 1861—1871. ISSN 0308-8146. doi:10.1016/j.foodchem.2011.12.019. 
  148. ^ а б Augustus Weed (22. 5. 2019). „Canned Wine Comes of Age”. Wine Spectator (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 5. 2019. г. Приступљено 23. 5. 2019. 
  149. ^ Muzaurieta, Annie Bell (1. 10. 2008). „Holy Hangover! Wine Bottles Cause Air Pollution”. thedailygreen.com. Архивирано из оригинала 1. 12. 2008. г. 
  150. ^ „On TV : Simply Wine with Andrea Immer : Storing Wine : Fine Living”. 2010-01-11. Архивирано из оригинала 11. 1. 2010. г. Приступљено 2023-09-23. 
  151. ^ „Storing Wine Temperature”. maridajesgourmet.com. Архивирано из оригинала 8. 7. 2009. г. 
  152. ^ „Wine Fridges and Wine Cabinets”. IntoWine. 20. 8. 2007. Архивирано из оригинала 11. 3. 2020. г. Приступљено 4. 5. 2020. 
  153. ^ „Italian wine under investigation for adulteration”. Times of Malta (на језику: енглески). 2008-04-04. Приступљено 2023-09-23. 
  154. ^ (GMT+8) (24. 12. 2010). „Chinese Government Shuts Down Fake Wine Producers”. Wantchinatimes.com. Архивирано из оригинала 2. 1. 2014. г. Приступљено 17. 5. 2014. 
  155. ^ „Adulterated Chinese wine seized”. Drinkingny.wordpress.com. 27. 12. 2010. Архивирано из оригинала 4. 1. 2014. г. Приступљено 17. 5. 2014. 
  156. ^ „– Massive Côte du Rhône fine-wine fraud uncovered by French police”. The Local France. 16. 3. 2018. Архивирано из оригинала 26. 4. 2021. г. Приступљено 26. 4. 2021. 
  157. ^ Paris, Charles Bremner. „Vintage scam: 66 million bottles of French wine said to be fake”. Архивирано из оригинала 26. 4. 2021. г. Приступљено 26. 4. 2021. 
  158. ^ Danner, Lukas; Ristic, Renata; Johnson, Trent E; Meiselman, Herbert L; Hoek, Annet C (новембар 2016). „Context and wine quality effects on consumers' mood, emotions, liking and willingness to pay for Australian Shiraz wines”. Food Research International. 89 (Pt 1): 254—265. PMID 28460912. doi:10.1016/j.foodres.2016.08.006. 
  159. ^ Stockwell T, Zhao J, Panwar S, Roemer A, Naimi T, Chikritzhs T (март 2016). „Do "Moderate" Drinkers Have Reduced Mortality Risk? A Systematic Review and Meta-Analysis of Alcohol Consumption and All-Cause Mortality”. J Stud Alcohol Drugs. 77 (2): 185—98. PMC 4803651  . PMID 26997174. doi:10.15288/jsad.2016.77.185. 
  160. ^ Griswold, Max G.; Fullman, Nancy; Hawley, Caitlin; Arian, Nicholas; Zimsen, Stephanie R M.; Tymeson, Hayley D.; Venkateswaran, Vidhya; Tapp, Austin Douglas; Forouzanfar, Mohammad H.; Salama, Joseph S.; Abate, Kalkidan Hassen; Abate, Degu; Abay, Solomon M.; Abbafati, Cristiana; Abdulkader, Rizwan Suliankatchi; Abebe, Zegeye; Aboyans, Victor; Abrar, Mohammed Mehdi; Acharya, Pawan; Adetokunboh, Olatunji O.; Adhikari, Tara Ballav; Adsuar, Jose C.; Afarideh, Mohsen; Agardh, Emilie Elisabet; Agarwal, Gina; Aghayan, Sargis Aghasi; Agrawal, Sutapa; Ahmed, Muktar Beshir; Akibu, Mohammed; et al. (август 2018). „Alcohol use and burden for 195 countries and territories, 1990-2016: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2016”. Lancet. 392 (10152): 1015—1035. PMC 6148333  . PMID 30146330. doi:10.1016/S0140-6736(18)31310-2. 
  161. ^ а б в г д O'Keefe, JH; Bhatti, SK; Bajwa, A; DiNicolantonio, JJ; Lavie, CJ (март 2014). „Alcohol and cardiovascular health: the dose makes the poison...or the remedy.”. Mayo Clinic Proceedings. 89 (3): 382—93. PMID 24582196. doi:10.1016/j.mayocp.2013.11.005  . 
  162. ^ „Alcohol Facts and Statistics”. Архивирано из оригинала 18. 5. 2015. г. Приступљено 9. 5. 2015. 
  163. ^ Streppel, M. T.; Ocke, M. C.; Boshuizen, H. C.; Kok, F. J.; Kromhout, D. (2009). „Long-term wine consumption is related to cardiovascular mortality and life expectancy independently of moderate alcohol intake: the Zutphen Study”. Journal of Epidemiology & Community Health. 63 (7): 534—540. PMID 19406740. doi:10.1136/jech.2008.082198  . Архивирано из оригинала 1. 9. 2019. г. Приступљено 1. 9. 2019. 
  164. ^ Lindberg, Matthew L.; Ezra A. Amsterdam (2008). „Alcohol, wine, and cardiovascular health”. Clinical Cardiology. 31 (8): 347—51. PMC 6653665  . PMID 18727003. doi:10.1002/clc.20263. 
  165. ^ „Understanding Alcohol Use Disorder | National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism (NIAAA)”. www.niaaa.nih.gov. Архивирано из оригинала 21. 7. 2022. г. Приступљено 10. 9. 2022. 
  166. ^ Jill Littrell (2014). Understanding and Treating Alcoholism Volume I: An Empirically Based Clinician's Handbook for the Treatment of Alcoholism: Volume II: Biological, Psychological, and Social Aspects of Alcohol Consumption and Abuse. Hoboken.: Taylor and Francis. стр. 55. ISBN 978-1-317-78314-5. „The World Health Organization defines alcoholism as any drinking which results in problems” 
  167. ^ Hasin, Deborah (децембар 2003). „Classification of Alcohol Use Disorders”. Niaaa.nih.gov. 27 (1): 5—17. PMC 6676702  . PMID 15301396. Архивирано из оригинала 18. 3. 2015. г. Приступљено 28. 2. 2015. 
  168. ^ „Alcohol Use Disorder: A Comparison Between DSM–IV and DSM–5”. новембар 2013. Архивирано из оригинала 18. 5. 2015. г. Приступљено 9. 5. 2015. 
  169. ^ Schuckit, MA (27. 11. 2014). „Recognition and management of withdrawal delirium (delirium tremens).”. The New England Journal of Medicine. 371 (22): 2109—13. PMID 25427113. S2CID 205116954. doi:10.1056/NEJMra1407298. Архивирано из оригинала 13. 2. 2020. г. Приступљено 26. 6. 2019. 
  170. ^ „Alcohol and Heart Health”. American Heart Association. Архивирано из оригинала 19. 1. 2016. г. 
  171. ^ Centers for Disease Control and Prevention. „General Information on Alcohol Use and Health”. Архивирано из оригинала 18. 9. 2008. г. Приступљено 26. 6. 2008. 
  172. ^ American Heart Association. „Alcohol, Wine and Cardiovascular Disease”. Архивирано из оригинала 4. 7. 2008. г. Приступљено 26. 6. 2008. 
  173. ^ Zeraattalab-Motlagh, Sheida; Jayedi, Ahmad; Shab-Bidar, Sakineh (8. 11. 2021). „The effects of resveratrol supplementation in patients with type 2 diabetes, metabolic syndrome, and nonalcoholic fatty liver disease: an umbrella review of meta-analyses of randomized controlled trials”. The American Journal of Clinical Nutrition. 114 (5): 1675—1685. doi:10.1093/ajcn/nqab250  . 
  174. ^ Barbería-Latasa, María; Gea, Alfredo; Martínez-González, Miguel A. (7. 5. 2022). „Alcohol, Drinking Pattern, and Chronic Disease”. Nutrients. 14 (9): 1954. doi:10.3390/nu14091954  . 
  175. ^ Tomé-Carneiro, J; Gonzálvez, M; Larrosa, M; Yáñez-Gascón, MJ; García-Almagro, FJ; Ruiz-Ros, JA; Tomás-Barberán, FA; García-Conesa, MT; Espín, JC (јул 2013). „Resveratrol in primary and secondary prevention of cardiovascular disease: a dietary and clinical perspective.”. Annals of the New York Academy of Sciences. 1290 (1): 37—51. Bibcode:2013NYASA1290...37T. PMID 23855464. S2CID 206223647. doi:10.1111/nyas.12150. 
  176. ^ Frémont, Lucie (јануар 2000). „Biological effects of resveratrol”. Life Sciences. 66 (8): 663—673. PMID 10680575. doi:10.1016/S0024-3205(99)00410-5. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вино&oldid=26539082”