Грузијски или грузински језик (груз. ქართული ენა [kartuli ena] – картули ена) је службени језик у Грузији, републици смештеној на Кавказу.

грузијски
ქართული
Говори се у Грузија
 Грчка
 Иран
 Азербејџан
 Турска
 Русија
Број говорника
4,1 милиона (недостаје датум)
картвелски
  • грузијски
грузијско писмо
Званични статус
Службени језик у
 Грузија
Признати мањински језик у
Језички кодови
ISO 639-1ka
ISO 639-2geo (B)
kat (T)
ISO 639-3kat
{{{mapalt2}}}
Распрострањеност грузијског језика
  Већински језик
  Мањински језик

Грузијски је матерњи језик 4,1 милиона становника у самој Грузији (83% свеукупног становништва), и још 200.000 хиљада ван земље (углавном у Турској, Ирану, Русији, Америци и западној Европи). Књижевни је језик свих етнографских група грузијског народа, укључујући оне које говоре другим јужнокавкаским (картвелским) језицима: Свани, Мегрели и Лази. Јудеогрузијски, грузиник или киврули (груз. ყივრული ენა, хебр. קיברולי), дијалекат грузијског у којем постоји велики број позајмљеница из хебрејског и арамејског, понекад се сматра засебним језиком, матерњи је језик још 20.000 становника Грузије (грузијских Јевреја[1]) и 60.000 ван (већином у Израелу, нешто мање од 60.000).[2]

Писмо

уреди

Грузинско писмо (груз. ქმხედრული [mkhedruli] – мхедрули – „секуларно” или „војно”) се први пут појавило у 11. веку. Састоји се од 33 слова и не разликује велика и мала (обојена поља означавају слова која се више не користе).

Граматика

уреди

Грузински језик има 7 падежа: номинатив, ергатив, датив, генитив, инструментал, адвербијал и вокатив. Прва три су језгрени падежи и имају функције које се међусобно преклапају (нпр. означавају субјект у различитим ситуацијама).

У неким глаголским облицима грузински се понаша као активно-стативни и ергативни језик.

Грузински нема категорију рода.

Језик има аглутинативну морфологију и постпозиције.

Референце

уреди
  1. ^ „The Georgian Jews”. The Red Book Of The Peoples Of The Russian Empire. 
  2. ^ „Judeo-Georgian”. Ethnologue (18th ed., 2015). 

Спољашње везе

уреди