Јерменски језик

Јерменски језик (јерм. Հայերեն լեզու) је језик Јермена. Припада индоевропској породици језика; садржи много елемената позајмљених од суседних језика, нарочито персијског, грчког и сиријског. Од осталих индоевропских језика разликује се не само посебношћу својих облика, него и гласовним системом, који је преузет од суседник кавкаских језика. Старојерменски и даље живи само као језик цркве. Јерменским језиком говори око шест милиона људи. Заједно са индоиранским, балтословенским, албанским и трачким језицима припада сатемској групи индоевропских језика.[30][31]

Јерменски
հայերէն/հայերեն, hayeren
Armenian language in the Armenian alphabet.png
„Јерменски језик” у јерменском писму
Говори се уЈерменија
Етничка припадностЈермени
Број говорника
6,7 милиона (недостаје датум)[1]
Индоевропски
  • Јерменски
Ранији облици
Стандардни облик
Званични статус
Службени језик у

Организације

Признати мањински језик у
Регулише
Језички кодови
ISO 639-1hy
ISO 639-2arm (B)
hye (T)
ISO 639-3Разно:
hye – Источни јерменски
hyw – Западни јерменски
xcl – Класичнојерменски
axm – Средњејерменски
Глотологarme1241[29]
Лингосфера57-AAA-a
Armenian Language distribution map.png
Садашња дистрибуција јерменског језика на југу Кавказа
{{{mapalt2}}}
  Службени језик којим говори већина
  Признати језик мањина
  Значајан број говорника
Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћеш видјети знаке питања, кутије или друге симболе умјесто уникод карактера.

ПисмоУреди

Детаљније: Јерменско писмо

НапоменеУреди

  1. ^ Иако је руски радни језик Уније према Уговору о Евроазијској економској унији, јерменски и језици других држава чланица су званично признати.[2] Веб странице Евроазијског економског савеза[3] и Евроазијске економске комисије[4] доступне су, између осталих језика, на јерменском.
  2. ^ Јерменски нема правни статус у Самцке-Јавахетију, али га широко говори његово јерменско становништво, које је концентрисано у окрузима Ниноцминда и Ахалкалаки (преко 90% укупног становништва у ова два округа).[13] У региону су од 2010. године постојале 144 школе које финансира држава, где је јерменски главни наставни језик.[14][15]
  3. ^ Либанска влада признаје јерменски као мањински језик,[16] посебно у образовне сврхе.[17][18]
  4. ^ У образовању, према Уговору из Лозане[19][20]
  5. ^ Разне државне владине агенције у Калифорнији обезбеђују јерменске преводе својих докумената, наиме Калифорнијско одељење за социјалне услуге,[21] Калифорнијско одељење за моторна возила,[22] Калифорнијски виши судови.[23] У граду Глендејл постоје улични знакови на јерменском.[24][25]

РеференцеУреди

  1. ^ Источни јерменски на сајту Ethnologue (18. изд., 2015)
    Западни јерменски на сајту Ethnologue (18. изд., 2015)
    Класичнојерменски на сајту Ethnologue (18. изд., 2015)
    Средњејерменски на сајту Ethnologue (18. изд., 2015)
  2. ^ „Treaty on Eurasian Economic Union” (PDF). eaeunion.org. Eurasian Economic Union. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 6. 2. 2021. »Article 110 Working Language of the Bodies of the Union. Language of International Treaties within the Union and Decisions of the Commission: 2. International treaties within the Union and decisions of the Commission that are binding on the Member States shall be adopted in Russian with subsequent translation into the official languages of the Member States, if it is provided for by their legislation, in the procedure determined by the Commission.« 
  3. ^ „Եվրասիական տնտեսական միություն”. eaeunion.org (на језику: јерменски). Eurasian Economic Union. Приступљено 2. 5. 2021. 
  4. ^ „Եվրասիական Տնտեսական Հանձնաժողով”. eurasiancommission.org (на језику: јерменски). Eurasian Economic Commission. Приступљено 2. 5. 2021. 
  5. ^ „Western Armenian – Cypriot Arabic: new century, new speakers?”. ec.europa.eu. European Commission. 21. 2. 2017. »Dedicated to the two officially recognized minority languages of Cyprus, the event will focus on the teaching aspect of Western Armenian and Cypriot Arabic as mother tongues.« 
  6. ^ Hadjilyra, Alexander - Michael. „The Armenians of Cyprus” (PDF). publications.gov.cy. Press and Information Office, Republic of Cyprus. стр. 15. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 12. 2019. »According to the European Charter for Regional or Minority Languages of the Council of Europe, Armenian was recognised as a minority language of Cyprus as of 1 December 2002.« 
  7. ^ Kenesei, István (2009). „Minority languages in Hungary” (PDF). efnil.org. European Federation of National Institutions for Language. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 12. 2019. »As far as indigenous (autochthonous) minority languages are concerned, Hungarian legislation acknowledges the languages in the following list ...: Armenian, Boyash, Bulgarian, Croatian, German, Greek, Polish, Romani, Romanian, Ruthenian, Serbian, Slovak, Slovene, Ukrainian, and Hungarian Sign Language (HSL).« 
  8. ^ „Iraqi Constitution: Article 4” (PDF). The Republic of Iraq Ministry of Interior General Directorate for Nationality. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 28. 11. 2016. Приступљено 16. 6. 2014. »The right of Iraqis to educate their children in their mother tongue, such as Turkmen, Syriac, and Armenian shall be guaranteed in government educational institutions in accordance with educational guidelines, or in any other language in private educational institutions.« 
  9. ^ Zych, Maciej. „New Polish legislation regarding national, ethnic and linguistic minorities” (PDF). gugik.gov.pl. Head Office of Geodesy and Cartography of Poland. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 12. 2019. »There are 9 national minorities: Belorussian, Czech, Lithuanian, German, Armenian, Russian, Slovak, Ukrainian and Jewish; and 4 ethnic minorities - Karait, Lemko, Roma and Tartar.« 
  10. ^ Pisarek, Walery (2009). „The relationship between official and minority languages in Poland” (PDF). efnil.org. European Federation of National Institutions for Language. стр. 118. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 12. 2019. »In a Statement made by the Republic of Poland with relation to the ratification of the European Charter for Regional or Minority Languages, Belarusian, Czech, Hebrew, Yiddish, Karaim, Kashubian, Lithuanian, Lemkian, German, Armenian, Romani, Russian, Slovak, Tatar and Ukrainian were recognized as minority languages.« 
  11. ^ Saramandu, Nicolae; Nevaci, Manuela (2009). „MULTILINGVISM ŞI LIMBI MINORITARE ÎN ROMÂNIA [MULTILINGUALISM AND MINORITY LANGUAGES IN ROMANIA]” (PDF) (на језику: румунски). Institute of Linguistics "Iorgu Iordan - Alexandru Rosetti", Romanian Academy. стр. 25. »În cazul României, 10 limbi beneficiază de protecţie generală (albaneză, armeană, greacă, italiană, idiş, macedoneană, poloneză, romani, ruteană, tătară) şi 10 limbi beneficiază de protecţie sporită (bulgară, cehă, croată, germană, maghiară, rusă, sârbă, slovacă, turcă, ucraineană).« 
  12. ^ „Law of Ukraine "On Principles of State Language Policy" (Current version – Revision from 01.02.2014)”. Document 5029-17, Article 7: Regional or minority languages Ukraine, Paragraph 2 (на језику: украјински). rada.gov.ua. 1. 2. 2014. Приступљено 30. 4. 2014. »Стаття 7. Регіональні мови або мови меншин України ... 2. У контексті Європейської хартії регіональних мов або мов меншин до регіональних мов або мов меншин України, до яких застосовуються заходи, спрямовані на використання регіональних мов або мов меншин, що передбачені у цьому Законі, віднесені мови: російська, білоруська, болгарська, вірменська, гагаузька, ідиш, кримськотатарська, молдавська, німецька, новогрецька, польська, ромська, румунська, словацька, угорська, русинська, караїмська, кримчацька.« 
  13. ^ Hille, Charlotte (2010). State Building and Conflict Resolution in the Caucasus . Leiden, Netherlands: Brill Publishers. стр. 241. ISBN 9789004179011. 
  14. ^ „Javakhk Armenians Looks Ahead to Local Elections”. Asbarez. 31. 3. 2010. Приступљено 26. 5. 2014. »Javakheti for use in the region's 144 Armenian schools ...« 
  15. ^ Mezhdoyan, Slava (28. 11. 2012). „Challenges and problems of the Armenian community of Georgia” (PDF). Tbilisi: European Armenian Federation for Justice and Democracy. Приступљено 26. 5. 2014. »Armenian schools in Georgia are fully funded by the government ...« 
  16. ^ „About Lebanon”. Central Administration of Statistics of the Republic of Lebanon. Архивирано из оригинала на датум 26. 5. 2014. »Other Languages: French, English and Armenian« 
  17. ^ „Consideration of Reports Submitted by States Parties Under Article 44 of the Convention. Third periodic reports of states parties due in 2003: Lebanon” (PDF). Committee on the Rights of the Child. 25. 10. 2005. стр. 108. Приступљено 26. 5. 2014. »Right of minorities to learn their language. The Lebanese curriculum allows Armenian schools to teach the Armenian language as a basic language.« 
  18. ^ Sanjian, Ara. „Armenians and the 2000 Parliamentary Elections in Lebanon”. Armenian News Network / Groong. University of Southern California. Архивирано из оригинала на датум 26. 5. 2014. »Moreover, the Lebanese government approved a plan whereby the Armenian language was to be considered from now on as one of the few 'second foreign languages' that students can take as part of the official Lebanese secondary school certificate (Baccalaureate) exams.« 
  19. ^ Saib, Jilali (2001). „Languages in Turkey”. Ур.: Extra, Guus; Gorter, Durk. The Other Languages of Europe: Demographic, Sociolinguistic and Educational Perspectives. Philadelphia: Multilingual Matters. стр. 423. ISBN 9781853595097. »No other language can be taught as a mother language other than Armenian, Greek and Hebrew, as agreed in the Lausanne Treaty ...« 
  20. ^ Okçabol, Rıfat (2008). „Secondary Education in Turkey”. Ур.: Nohl, Arnd-Michael; Akkoyunlu-Wigley, Arzu; Wigley, Simon. Education in Turkey. Berlin: Waxmann Verlag. стр. 65. ISBN 9783830970699. »Private Minority Schools are the school established by Greek, Armenian and Hebrew minorities during the era of the Ottoman Empire and covered by Lausanne Treaty.« 
  21. ^ „Armenian Translations”. California Department of Social Services. Архивирано из оригинала на датум 26. 5. 2014. 
  22. ^ „Վարորդների ձեռնարկ [Driver's Manual]” (PDF). California Department of Motor Vehicles. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 12. 01. 2018. Приступљено 29. 10. 2016. 
  23. ^ „English/Armenian Legal Glossary” (PDF). Superior Court of California, County of Sacramento. 22. 6. 2005. Приступљено 26. 5. 2014. 
  24. ^ Rocha, Veronica (11. 1. 2011). „New Glendale traffic safety warnings in English, Armenian, Spanish”. Los Angeles Times. Приступљено 26. 5. 2014. 
  25. ^ Aghajanian, Liana (4. 9. 2012). „Intersections: Bad driving signals a need for reflection”. Glendale News-Press. Приступљено 26. 5. 2014. »... trilingual street signs in English, Armenian, and Spanish at intersections ...« 
  26. ^ „H. Acharian Institute of Language”. sci.am. Архивирано из оригинала на датум 5. 10. 2014. »Main Fields of Activity: investigation of the structure and functioning, history and comparative grammar of the Armenian language, exploration of the literary Eastern and Western Armenian Language, dialectology, regulation of literary language, development of terminology« 
  27. ^ Borjian, Maryam (2017). Language and Globalization: An Autoethnographic Approach. Routledge. стр. 205. ISBN 9781315394619. »At the forefront of the development of Western Armenian in everyday life as well as in arts and technology is the Calouste Gulbenkian Foundation.« 
  28. ^ Yesayan, Catherine (19. 6. 2019). „Unraveling the Life of Calouste Gulbenkian”. Asbarez. Архивирано из оригинала на датум 2. 5. 2021. »The 'core' activity of the Armenian Department is the preservation, advancement and revitalization of Western Armenian.« 
  29. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Armenic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  30. ^ Martirosyan, Hrach (2. 3. 2020). „All You Need to Know about Armenian Language”. aspirantum.com. ASPIRANTUM: Armenian School of Languages and Cultures. Архивирано из оригинала на датум 2. 5. 2021. »The total number of Armenians in the world is roughly estimated as 7-11 million, of which ca. 5-5,5 million speak Armenian.« 
  31. ^ „Language Monday: Armenian”. World Book Encyclopedia. 23. 4. 2018. Архивирано из оригинала на датум 2. 5. 2021. »About 7 million people speak the Armenian language worldwide.« 

ЛитератураУреди

  • Dum-Tragut, Jasmine (2009), Armenian: Modern Eastern Armenian, Amsterdam: John Benjamins Publishing Company 
  • Fortson, Benjamin W. (2004), Indo-European Language and Culture, Oxford: Blackwell Publishing 
  • Hübschmann, Heinrich (1875), „Über die Stellung des armenischen im Kreise der indogermanischen Sprachen”, Zeitschrift für Vergleichende Sprachforschung, 23: 5—42, Архивирано из оригинала на датум 2005-12-21 
  • Livshits, Vladimir (2006). „Armeno-Partho-Sogdica”. Iran & the Caucasus. 10 (1): 77—86. doi:10.1163/157338406777979412. 
  • Price, G. (1998), Encyclopedia of European languages, Oxford University Press 
  • Adjarian, Hrachya H. (1909) Classification des dialectes arméniens, par H. Adjarian. Paris: Honoré Champion.
  • Clackson, James. 1994. The Linguistic Relationship Between Armenian and Greek. London: Publications of the Philological Society, No 30. (and Oxford: Blackwell Publishing)
  • Holst, Jan Henrik (2009) Armenische Studien. Wiesbaden: Harrassowitz.
  • Mallory, J. P. (1989) In Search of the Indo-Europeans: Language, Archaeology and Myth. London: Thames & Hudson.
  • Vaux, Bert. 1998. The Phonology of Armenian. Oxford: Clarendon Press.
  • Vaux, Bert. 2002. "The Armenian dialect of Jerusalem." in Armenians in the Holy Land. Louvain: Peters.

Спољашње везеУреди