Република Арцах
Арцах (јерм. Արցախ), званично Република Арцах (јерм. Արցախի Հանրապետություն) или Нагорнокарабашка Република (скраћено НКР; јерм. Լեռնային Ղարաբաղի Հանրապետություն), фактички је независна држава на јужном Кавказу, коју Азербејџан сматра делом своје територије. Област има јерменску етничку већину и налази се под делимичном војном и политичком контролом месног јерменског становништва.
| Република АрцахНагорнокарабашка Република | |
|---|---|
Химна: Слободни и независни Арцах | |
.svg) | |
| Главни град | Степанакерт |
| Службени језик | јерменски |
| Владавина | |
| — Председник | Арајик Арутјуњан |
| — Председник Народне скупштине | Артур Товмасјан |
| Историја | |
| Независност | од Азербејџана |
| — Проглашена | 10. децембар 1991. |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 11.458 km2 (158) |
| — вода (%) | ~10 |
| Становништво | |
| — 2013. | ~146.000 (186) |
| — густина | |
| Економија | |
| Валута | арцашки и јерменски драм (AMD) |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +4 UTC +5 (лети) |
ИсторијаУреди
Током историје, подручје данашњег Нагорно-Карабаха налазило се у саставу Персијског царства, Јерменије, Римског царства, Омејадског халифата, Абасидског халифата, Селџучке државе, Илканата, Џалајридске државе, државе Кара Којунлу, државе Ак Којунлу, Руског царства и Совјетског Савеза.
У античко доба регион је био познат под именом Арцах и представљао је провинцију Краљевине Јерменије. У 16. веку је на подручју данашњег Нагорно-Карабаха постојало пет јерменских кнежевина, које су представљале последњи вид јерменске државности пре коначног пада под туђинску власт.
У време совјетске управе (1923—1991. године), Нагорно-Карабах је био аутономна област у оквиру совјетског Азербејџана. Ова област је била физички одвојена од Јерменске совјетске републике, јер се између њих налазио аутономни Црвени Курдистан, настањен етничким Курдима. После дефинитивног укидања Црвеног Курдистана (1930. године), простор између Нагорно-Карабаха и јерменске совјетске републике постаје део ужег подручја Азербејџана под директном контролом власти у Бакуу.
У време распада Совјетског Савеза, локално јерменско становништво Нагорно-Карабаха је 10. децембра 1991. прогласило независност од Азербејџана и оснивање Републике Нагорно-Карабах. Новопроглашена република је представљала енклаву физички одвојену од Јерменије и потпуно окружену територијом Азербејџана, али су, током оружаног конфликта који је избио у региону, јерменске оружане снаге успоставиле контролу над територијама које су се налазиле између Јерменије и Нагорно-Карабаха (односно над подручјем некадашњег Црвеног Курдистана). Ове територије су данас под контролом Републике Нагорно-Карабах, док Азербејџан контролише неке рубне делове историјске аутономне области Нагорно-Карабах.
Историјска област Арцах до 9. века.
Пет кнежевина Карабаха, последњи остатак јерменске државности у 16. веку
Геополитичка карта Кавказа
Ратови за Нагорно-КарабахУреди
Први рат за Нагорно-Карабах је био оружани сукоб који је трајао од фебруара 1988. до маја 1994, у овој енклави у југозападном Азербејџану, између Републике Азербејџан и већинских Јермена из Нагорно-Карабаха уз подршку Републике Јерменије. На референдуму који је одржан у Нагорно-Карабаху већина гласача је гласала за припајање Јерменији, док су референдум бојкотовали азербејџански становници Нагорно-Карабаха. Како се распад Совјетског Савеза приближавао, почели су све насилнији сукоби између Јермена и Азера, што је довело до етничког чишћења са обе стране.[1][2]
Проглашење независности Азербејџана од Совјетског Савеза увело је овај регион у још већи конфликт.[3] Као што је Азербејџан прогласио независност од Совјетског Савеза, јерменска већина у Нагорно-Карабаху гласала је да се отцепе од Азербејџана и прогласила непризнату Републику Нагорно-Карабах.
Чак 230.000 Јермена из Азербејџана и 800.000 Азера из Јерменије и Карабаха су расељени као резултат сукоба.[4] Руским посредовањем потписано је примирје у мају 1994. године.
Током азерско-јерменског рата 2020. Азербејџан је освојио јужне делове Арцаха, укључујући и гради Шуши, други по величини град у Арцаху. За време и након рата, азерске снаге су извршиле етничко чишћење јерменског становништа у освојеним подручјима. Након потписаног примирја, јерменске снаге су морале да су повуку из подручја око Арцаха и препусте их Азербејџану. Руски мировњаци су распоређени дуж Лачинског коридора.
СтановништвоУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Становништво Арцаха чине Јермени (преко 95%) и 5% осталих.
Политички статусУреди
Сувереност Републике Нагорно-Карабах није признала ниједна суверена држава или међународна организација (укључујући и саму Јерменију).
Управна поделаУреди
Република Нагорно-Карабах је установила неколико територијалних јединица. Неке од њих одговарају Азербејџанским рејонима, док друге имају различите границе. Следи компаративна табела тренутне територијалне поделе коју је направила влада Републике Нагорно-Карабах и одговарајућих рејона Азербејџана.[5]
| Подела Нагорно-Карабаха | Азербејџански рејон |
|---|---|
| Аскеран | Ханкенди (град), Хоџали |
| Хадрут | јужни Хоџавенд |
| Мардакерт | источни Келбаџар и западни Тартар |
| Мартуни | северни Хоџавенд |
| Шахумијан* | Нафталан (град), јужни Горанбој |
| Шуша | Шуша (град), Шуша |
Република Нагорно-Карабах присваја област Шахумијан, која није била део историјске Аутономне области Нагорно-Карабах. Представници Шахумијана су прогласили независност заједно са Нагорно-Карабахом односно Република Нагорно-Карабах је проглашена са Шахумијаном унутар својих граница.[6] За разлику од остатка Нагорно-Карабаха, Шахумијан је остао под азербејџанском контролом. Главни град Нагорно-Карабаха је Степанакерт.
МапеУреди
Нагорно-Карабах и Курдистански округ (Црвени Курдистан) 1930. године.
Границе совјетске аутономне области Нагорно-Карабах у саставу совјетског Азербејџана (1930—1991. године).
Совјетска аутономна област Нагорно-Карабах са приказаном локацијом већих градова.
Мапа административне поделе Републике Нагорно-Карабах (у прокламованим границама после 1991. године) и неких околних области Азербејџана.
Границе историјске аутономне области Нагорно-Карабах, прокламоване границе независног Нагорно-Карабаха и територија под фактичком контролом независног Нагорно-Карабаха.
Границе историјске аутономне области Нагорно-Карабах, прокламоване границе независног Нагорно-Карабаха и територија под фактичком контролом независног Нагорно-Карабаха.
Бивше границе Републике Нагорно-Карабах.
Мапа региона.
Промене граница области након ратова.
.svg)
РеференцеУреди
- ^ Rieff, David (june 1997). „Without Rules or Pity”. Foreign Affairs. Council on Foreign Relations. 76 (2). Архивирано из оригинала 20. 07. 2008. г. Приступљено 29. 10. 2011. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Lieberman 2006, стр. 284–292.
- ^ Croissant 1998
- ^ The Central Intelligence Agency. „The CIA World Factbook: Transnational Issues in Country Profile of Azerbaijan”. Архивирано из оригинала 9. 7. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2011. Military involvement denied by the Armenian government.
- ^ Azerb.com — Региони, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 9. 7. 2006. г. Приступљено 22. 10. 2006.
ЛитератураУреди
- Croissant, Michael P. (1998). The Armenia-Azerbaijan Conflict: Causes and Implications. London: Praeger. ISBN 978-0-275-96241-8.
- Lieberman, Benjamin (2006). Terrible Fate: Ethnic Cleansing in the Making of Modern Europe. Chicago: Ivan R. Dee. стр. 284–292. ISBN 978-1-56663-646-9.
