Отворите главни мени

Баку

главни град Азербејџана

Баку (азер. Bakı) је главни град Азербејџана и једна од 78 административно-територијалних јединица ове државе. Налази се у јужном делу полуострва Апшерон. Први пут се појављује у списима у 1. веку.[3] Према попису из 2009. у Бакуу живи 2,0 милиона становника.[4][5] Заједно са предграђима има око 3 милиона становника. Разлог томе је велики број избеглица и расељених лица.

Баку
азер. Bakı
Old and new Baku.JPG
Поглед на нови део града из старог
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Азербејџан
Градград Баку
Становништво
Становништво
 — 2013.2.150.800 [1]
 — густина7.830 ст./km2
Агломерација4.000.000
Географске карактеристике
Координате40°22′00″ СГШ; 49°53′00″ ИГД / 40.366667° СГШ; 49.883333° ИГД / 40.366667; 49.883333Координате: 40°22′00″ СГШ; 49°53′00″ ИГД / 40.366667° СГШ; 49.883333° ИГД / 40.366667; 49.883333
Ндм. висина-28 m
Површина2.130[2] km2
Баку на мапи Азербејџана
Баку
Баку
Баку на мапи Азербејџана
Остали подаци
ГрадоначелникХаџибала Абутаљбов
Поштански бројAZ1000
Позивни број12
Регистарска ознака10, 90, 99
Веб-сајт
bakucity.az

Од 2000. године стари део Бакуа уврштен је на Унесков списак места светске баштине у Азији и Океанији.

ЕтимологијаУреди

Углавном се верује како је Баку добио име од персијске речи Bād-kube'' (باد-که ), тј. „ветровити град”, или пак Baghkuh (باغ), тј. „божје брдо”. Тако да арапски извори именују Баку, Бакух, Бакија или Бакије. Постоји могућност да му име потиче од речи баку што једноставно значи „брдо”, на лакијском језику и турском језику, али и друге теорије имају поткрепу у древним изразима.[6]

ИсторијаУреди

Неки научници тврде како Баку датира из 7. века, а други из 12. века п. н. е.[7] Баку се спомиње у 6. веку као место „Дома ватре”, важног персијског светилишта зороастризма.[8]

 
Баку на литографији Г. Сергејева из 1796. године

Након што је у 12. веку потрес уништио престолницу, град Шемаху, владар Ширвана (делимично независна кнежевина која је била персијски вазал од 800. године, а одговара данашњем подручју западног Азербајџана), Ширваншах Ахситан I је одабрао Баку за нову престолницу. Баку у средњем веку добија своје главне грађевине као што су: Синиг Гала минарет (11. век), зидине с торњевима (11—12 век), торањ дева, Мултани караван-сарај и хамам Хаџи Гајиб (15. век), те палату Ширваншахова (15—16 век), караван-сарај и Газимбегов хамам (16. век). Сафавиди су га освојили 1540, а Ирански шах Абас I је уништио тврђаву у Бакуу 1604. године.

Руски цар Петар Велики је повео војни поход и након дуге опсаде његова војска је освојила Баку 26. јуна 1723. године. Године 1795, персијски владар Мухамед Шах Каџар је повео рат против руске експанзионистичке политике на Кавказу и освојио је Баку, али га је већ следеће године руска војска вратила у окриље Руског царства.

Године 1806. Баку је, као и цели Азербајџан, анексирала Русија и тада је бројао око 707 трговина и имао је око 7.000 становника. Град је тада имао два главна улаза кроз зидине, врата Салијан и Шемаха, а штитило га је неколико топовских серија са зидина. Зидине су 1809. отворене за трговину и иза њих су отворене царинарнице[9]. До 1811. обновљене су зидине, а утврде су појачане и продужене. Тада се Баку почео да се шири изван зидина и настала су два главна дела града, такозвани „Унутарњи град” (азерски: İçəri Şəhər) и „Спољашњи град” (Bayır Şəhər). Током 19. века настале су многе грађевине у европским стиловима архитектуре као што су нпр. неоготика и необарок, чиме је Баку изгубио источњачки изглед. Године 1865. срушене су градске зидине уз море чије је камење искориштено за изградњу Спољашњег града и булевара.

 
Убијени Азербајџанци током „Дана марша” 1918. год.

Нафта је откривена у Бакушком предграђу Биби-Хејбат 1846. године, а организована експлоатација је отпочела 1872. године. Захваљујући многим приватним европским предузећима, уз Бакуа је почео да ниче велики индустријски комплекс познат као „Црни град” и почетком 20. века чак пола светске нафте је долазило из Бакуа[10].

У вртлогу Октобарске револуције, у прољеће 1918. године, на улицама Бакуа су се сукобиле снаге комунистичке странке Јерменске револуционе федерације под водством ветерана револуције Степана Шаумјана с муслиманским Азерима. Радикалне бољшевичке и јерменске групе су тада убиле око 12.000 Азера у погрому познатом као „Дани марша”[11]. Недуго потом, 15. септембра 1918. године, снаге новоосноване Азербајџанске демократске републике (АДР) су уз помоћ Османлијске исламске војске, под водством Енвер-паше освојиле Баку и крваво се осветиле за „Дане марша” убивши хиљаде Јермена[12]

Дана 28. априла 1920. године, Црвена армија је окупирала Баку и поновно успоставила бољшевичку власт након чега је Баку постао престолницом Азербајџанске ССР, све до 1991. године и осамостаљења Азербајџана, чији је данас главни град.

КултураУреди

Баку нуди велику лепезу културних догађања, те историјску и ументичку баштину међународног значаја. У граду се налази много музеја, углавном историје и уметности. Његове културне вредности су препознате 2009. године када је био „Исламским градо културе”.[13] У Бакуу је одржано и Евровизијско натицање у плесу 2010. године.

Од културних институција најважније су: Азербајџанска државна филхармонија, Азербајџанска државна академска опера и позориште и Азербајџанска кинематографија. Од фестивала ту су: Интернационални филмски фестивал, Интернационални џез фестивал, Фестивал Новруза, Gül Bayramı (Фестивал цвећа)[14] и Државни позоришни фестивал.

У граду је одржан 57. фестивал Песме Евровизије 2012.

ГеографијаУреди

КлимаУреди

Клима Бакуа
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 6,6
(43,9)
6,3
(43,3)
9,8
(49,6)
16,4
(61,5)
22,1
(71,8)
27,3
(81,1)
30,6
(87,1)
29,7
(85,5)
25,6
(78,1)
19,6
(67,3)
13,5
(56,3)
9,7
(49,5)
18,1
(64,6)
Просек, °C (°F) 4,4
(39,9)
4,2
(39,6)
7,0
(44,6)
12,9
(55,2)
18,5
(65,3)
23,5
(74,3)
26,4
(79,5)
26,3
(79,3)
22,5
(72,5)
16,6
(61,9)
11,2
(52,2)
7,3
(45,1)
15,1
(59,2)
Минимум, °C (°F) 2,1
(35,8)
2,0
(35,6)
4,2
(39,6)
9,4
(48,9)
14,9
(58,8)
19,7
(67,5)
22,2
(72)
22,9
(73,2)
19,4
(66,9)
13,6
(56,5)
8,8
(47,8)
4,8
(40,6)
12,0
(53,6)
Количина падавина, mm (in) 21
(0,83)
20
(0,79)
21
(0,83)
18
(0,71)
18
(0,71)
8
(0,31)
2
(0,08)
6
(0,24)
15
(0,59)
25
(0,98)
30
(1,18)
26
(1,02)
210
(8,27)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) 6 6 5 4 3 2 1 2 2 6 6 6 49
Дани са снегом (≥ 1 cm) 4 3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 10
Сунчани сати — месечни просек 89,9 89,0 124,0 195,0 257,3 294,0 313,1 282,1 222,0 145,7 93,0 102,3 2.207,4
Извор #1: World Meteorological Organisation (UN),[15] Hong Kong Observatory[16] for data of sunshine hours
Извор #2: Meoweather (Snowy days)[17]

СтановништвоУреди

По процени из 2009. у Бакуу има 2.045.815 становника, а главне етничке групе су:

Демографија
1939.1959.1970.1979.1989.
543.939642.507851.5471.021.9691.150.055

Током 20. века, етничка структура града се знатно мењала прво као последица нафтног бума крајем 19. века који је условио велики прилив становништва из околних земаља, а потом и услед рата са Јерменима поводом Нагорно-Карабаха.

Година Јермени Азери Грузијци Грађани Ирана Јевреји Руси Укупно
1897 19.060 40.148 971 9.426 2.341 37.399 111.904
1903 26.151 44.257 11.132 56.955 155.876
1913 41.680 45.962 4.073 25.096 9.690 76.288 214.672

РелигијаУреди

Преко 94% становника Бакуа су муслимани (већином шиити). Око 4% припада разним хришћанским групама (највише има припадника Руске и Грузијске православне цркве). У Бакуу живе и припадници три јеврејске групе.

ПривредаУреди

СаобраћајУреди

Аеродром Хејдар Алијев опслужује Баку За време Совјетског Савеза у Бакуу је саграђен и метро систем. Тренутно он има две линије укупне дужине преко 30,2 km и 21 станицу. Остали видови јавног превоза слабо функционишу. Превоз се већином обавља минибусевима, који се као и у другим деловима бившег Совјетског Савеза називају маршутка.

Маршутке, осим у појединим деловима најужег центра града стају где год им путник махне.

Постоје још неке тролејбуске линије.

Партнерски градовиУреди

ГалеријаУреди

Панорама Бакуа

РеференцеУреди

  1. ^ CIA World Factbook
  2. ^ „Administrative, density and territorial units and land size by economic regions of Azerbaijan Republic for January 1. 2007”. Архивирано из оригинала на датум 24. 11. 2007. Приступљено 17. 7. 2009. 
  3. ^ Azerbaijan — Walled City of Baku with the Shirvanshah's Palace and Maiden Tower, Приступљено 5. 4. 2013.
  4. ^ „Population by economic and administrative regions, urban settlements at the beginning of the 2009”. Архивирано из оригинала на датум 14. 11. 2009. Приступљено 21. 11. 2009. 
  5. ^ Bakı şəhəri - Azərbaycan Dövlət Statistika Komitəsi
  6. ^ Podrijetlom imena Bakua Posjećeno 14. ožujka 2011.
  7. ^ Mir Teymur i Ichari Shahar, The Heart of Baku: A Living Monument from the Middle Ages, Azerbaijan International, ljeto 2000. Posjećeno 14. ožujka 2011.
  8. ^ Utvrđeni grad Baku Posjećeno 14. ožujka 2011.
  9. ^ Шамиль Фатуллаев, Градостроительство Баку XIX - Начала XX Веков, Баку, Институт архитектуры и искусства Академии наук АзССР, 1978.
  10. ^ Window to Baku Posjećeno 14. ožujka 2011.
  11. ^ Kazemzadeh 1951, стр. 75.
  12. ^ Kazemzadeh 1951, стр. 143-144.
  13. ^ Ceremonija zatvaranja kulturne manifestacije "Baku - islamska prijestolnica kulture 2009." Posjećeno 15. ožujka 2011.
  14. ^ Azerbajdžanski festival cvijeća Posjećeno 15. ožujka 2011.
  15. ^ „World Weather Information Service”. 
  16. ^ "Climatological Information for Baku, Azerbaijan" – Hong Kong Observatory
  17. ^ „Baku, Azerbaijan”. Meoweather. Приступљено 25. 2. 2013. 

ЛитератураУреди

  • Kazemzadeh, Furuz (1951). The Struggle For Transcaucasia: 1917—1921. The New York Philosophical Library. 

Спољашње везеУреди