Напуљ (итал. Napoli, нап. Napule) је трећи по величини град у Италији. Напуљ је и главни град истоименог Округа Напуљ и главни град покрајине Кампаније у јужној Италији. Са околним предграђима град има око 4,5 милиона становника.

Напуљ
итал. Napoli
нап. Napule
Колажни приказ градских знаменитости
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Италија
РегијаКампанија
Основан600. п. н. е.
Становништво
Становништво
 — 963.522
 — густина8.214,17 ст./km2
Агломерација4.434.136
Географске карактеристике
Координате40° 50′ 00″ С; 14° 15′ 00″ И / 40.833333° С; 14.25° И / 40.833333; 14.25
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина17 m
Површина117,3 km2
Напуљ на карти Италије
Напуљ
Напуљ
Напуљ на карти Италије
Остали подаци
ГрадоначелникЛуиђи Де Маџистрис
Поштански број80100, 80121-80147
Позивни број081
Регистарска ознакаNA
Веб-сајт
comune.napoli.it

Напуљ је широм света познат по низу посебности: оближњем вулкану Везуву и древној Помпеји, по старом историјском језгру (данас под заштитом УНЕСКОа), кулинарском специјалитету пици, као и по наполитанској криминалној организацији Камори.

Порекло назива уреди

Данашњи назив града „Напуљ“ или италијански „Наполи“ је изведен од две старогрчке речи „Неа“ и „Полис“ (старогрчки: Νέα Πόλις), што значи „Нови град“.

Географија уреди

 
Напуљ и Напуљски залив

Напуљ се налази на прелазу из средишње ка јужној Италији. Град се сместио у средишњем делу Кампаније. Од престонице Рима град је удаљен 225 km југоисточно.

Рељеф уреди

Напуљ се развио у истоименом Напуљском заливу, делу Тиренског мора. Град се протеже северном страном залива и на покренутом је терену. Северно од града се протеже Флегрејско побрђе, а 20ак километара источно уздиже се чувени вулкан Везув. Град је познат и по веома незавидном положају што се тиче сеизмике и вулканске активности.

Клима уреди

Клима у Напуљу је средоземна клима. Стога је су лета дуга, сува и топла а зиме благе и кишовите.

Клима Напуља
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 13,0
(55,4)
13,5
(56,3)
15,7
(60,3)
18,1
(64,6)
23,0
(73,4)
26,7
(80,1)
29,9
(85,8)
30,3
(86,5)
26,9
(80,4)
22,1
(71,8)
17,1
(62,8)
14,1
(57,4)
20,8
(69,4)
Просек, °C (°F) 8,7
(47,7)
8,8
(47,8)
11,1
(52)
13,2
(55,8)
17,8
(64)
21,4
(70,5)
24,3
(75,7)
24,7
(76,5)
21,4
(70,5)
17,1
(62,8)
12,4
(54,3)
9,8
(49,6)
15,9
(60,6)
Минимум, °C (°F) 4,4
(39,9)
4,5
(40,1)
6,3
(43,3)
8,4
(47,1)
12,6
(54,7)
16,2
(61,2)
18,8
(65,8)
19,1
(66,4)
16,0
(60,8)
12,1
(53,8)
7,8
(46)
5,6
(42,1)
11,0
(51,8)
Количина падавина, mm (in) 104,4
(4,11)
97,9
(3,854)
85,7
(3,374)
75,5
(2,972)
49,6
(1,953)
34,1
(1,343)
24,3
(0,957)
41,6
(1,638)
80,3
(3,161)
129,7
(5,106)
162,1
(6,382)
121,4
(4,78)
1.006,6
(39,63)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 9,9 9,8 9,5 8,8 5,7 4,0 2,3 3,8 5,8 8,1 10,8 10,7 89,2
Сунчани сати — месечни просек 114,7 127,6 158,1 189,0 244,9 279,0 313,1 294,5 234,0 189,1 126,0 105,4 2.375,4
Извор: World Meteorological Organization[1]
Просечна температура мора (Напуљска ривијера):[5]
Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Година
15 °C (59 °F) 14 °C (57 °F) 14 °C (57 °F) 15 °C (59 °F) 18 °C (64 °F) 22 °C (72 °F) 25 °C (77 °F) 27 °C (81 °F) 25 °C (77 °F) 22 °C (72 °F) 19 °C (66 °F) 16 °C (61 °F) 19,3 °C (66,7 °F)

Воде уреди

Напуљ се развио у истоименом Напуљском заливу, делу Тиренског мора. У граду нема значајнијих копнених водотока, мада због сеизмичке активности подручја има извора топле и вреле воде.

Историја уреди

 
Историјско језгро Напуља
 
Улица Толедо - типична уска градска улица
 
Метеж на улици у Шпанској четврти
 
Комунални парк
 
Домаћи специјалитет - пица Наполитана

Напуљ су основали Грци између VII и VI века п. н. е. Добио је име Неа Полис (грчки Νέα Πόλις), што значи „Нови град“ и био је део Велике Грчке. Околина града била је поприште великог сукоба током Другог пунског рата.

Током римског периода град је задржао грчки језик и оригиналне обичаје. После римског периода прелази из руке у руку различитих владара (Византија, Ломбарди, Нормани, немачки Свети Римски Цареви, Анжујци, Арагон, Шпанија, Бурбони).

После пада Западног римског царства водио се исцрпљујући Готски рат између Гота и Византије. Византија побеђује, али подручју је требало неколико векова да се опорави од последица тога рата.

После долазе Лангобарди, а у 11. веку Нормани под водством Роберта Гвискара.

Напуљ је био главни град Краљевства Две Сицилије, а постао је и главни град Напуљске краљевине. Напуљ је био једини град поред Јерусалима, где је име краљевства било исто као главни град.

1224. је основан универзитет.

У 17. веку Напуљ је са својих 300.000 становника био други по величини - (после Париза) - град у Европи. Данас се у граду могу наћи споменици свих тих бивших периода власти.

Становништво уреди

Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 978.399 становника.[6]

Демографија
1931.1936.1951.1961.1971.1981.1991.2001.2011.
831.781865.9131.010.5501.182.8151.226.5941.212.3871.067.3651.004.500978.399

2008. године Напуљ је имао нешто преко 960.000 становника, свега 40% више као на почетку 20. века, али за 20% мање него 1970. године. Опадање становништва током протеклих деценија узроковано је сталним пресељењем становништва (махом младих породица) у мирнија предграђа са вишим квалитетом живота. Ово се одражава и на градско становништво, које је изузетно старо и са ниским природним прираштајем. Треба споменути и бројно привремено становништво у виду бројне студентске популације.

Град данас има значајан удео имигрантског становништва, досељеника из свих крајева свега.

Напуљ има велико градско подручје са око 4,5 милиона становника, Велики Напуљ, и по томе је други град у Италији, одмах после Великог Милана.

Језик уреди

Поред званичног италијанског језика у граду и околини се говори и наполитански језик, одн. пре локално наречје италијанског језика. Ово је велики понос градског становништва.

Привреда уреди

Привреда Напуља заостаје за величином града. Напуљ прати „баук италијанског југа“, који до дан-данас пати о деловања организованог криминала, великог степена криминалитета, развијености „сивог тржишта“ и велике подмићености чиновништва.

И поред тога град има развијену привреду, махом везану за лучке делатности. Град има развијену прехрамбену индустрију и бродоградњу, а у околини постоје веома развијена туристичка одредишта (Капри, Соренто, Везув и Помпеја).

Знаменитости уреди

Историјско језгро Напуља уврштено је на Унескову листу Светске баштине. Иако је Напуљ један од најлепших градова у Европи и богат историјским споменицима, мало је занемарен од стране масовног туризма, јер се посећују оближњи атрактивни локалитети. Унутар града постоје многа атрактивна места.

У Напуљу се налази неколико познатих замкова:

У Напуљу се налази најстарија активна опера у Европи, Театар Сан Карло, која је основана 1737. У Напуљу је рођен чувени Енрико Карузо.

Знаменитости близу Напуља уреди

Близу Напуља се налазе рушевине Помпеја и Херкуланума страдалих 79. приликом ерупције Везува.

У Напуљском заливу налазе се острва Капри, Прочида и Искија.

Занимљивости уреди

  • Што се тиче хране, Напуљ се сматра постојбином пице. Најстарија пицерија постоји од 1830.
  • У Напуљу дејствује криминална орхганизација под називом Камора
  • У Напуљу се говори наполитански
  • У Напуљу је рођен чувени италијански оскаровац Паоло Сорентино. Сам град аутор врло радо користи као сценографију својих филмова и романа.

Партнерски градови уреди

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Weather Information for Naples”. World Meteorological Organization. јун 2011. Архивирано из оригинала 5. 11. 2012. г. Приступљено 7. 9. 2012. 
  2. ^ „GeoHack – San Pietro a Patierno”. wmflabs.org. Архивирано из оригинала 16. 9. 2016. г. 
  3. ^ Tabelle climatiche della stazione meteorologica di Napoli-Capodichino Ponente dall'Atlante Climatico 1971–2000 (PDF). Servizio Meteorologico dell'Aeronautica Militare. Retrieved 5 December 2012.
  4. ^ „Naples (16289) - WMO Weather Station”. NOAA. Приступљено 17. 7. 2019. 
  5. ^ Neapolitan Riviera Climate Архивирано 2014-02-01 на сајту Wayback Machine – weather2travel.com
  6. ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди