Напуљ
Напуљ (итал. Napoli, нап. Napule) је трећи по величини град у Италији. Напуљ је и главни град истоименог Округа Напуљ и главни град покрајине Кампаније у јужној Италији. Са околним предграђима град има око 4,5 милиона становника.
| Напуљ | |
|---|---|
 Колажни приказ градских знаменитости | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Италија |
| Регија | Кампанија |
| Основан | 600. п. н. е. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 963.522 |
| — густина | 8.214,17 ст./km2 |
| Агломерација | 4.434.136 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40°50′00″ СГШ; 14°15′00″ ИГД / 40.833333° СГШ; 14.25° ИГДКоординате: 40°50′00″ СГШ; 14°15′00″ ИГД / 40.833333° СГШ; 14.25° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 17 m |
| Површина | 117,3 km2 |
  Напуљ Напуљ на мапи Италије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Луиђи Де Маџистрис |
| Поштански број | 80100, 80121-80147 |
| Позивни број | 081 |
| Регистарска ознака | NA |
| Веб-сајт | |
| comune.napoli.it | |
Напуљ је широм света познат по низу посебности: оближњем вулкану Везуву и древној Помпеји, по старом историјском језгру (данас под заштитом УНЕСКОа), кулинарском специјалитету пици, као и по наполитанској криминалној организацији Камори.
Порекло називаУреди
Данашњи назив града „Напуљ“ или италијански „Наполи“ је изведен од две старогрчке речи „Неа“ и „Полис“ (старогрчки: Νέα Πόλις), што значи „Нови град“.
ГеографијаУреди
Напуљ се налази на прелазу из средишње ка јужној Италији. Град се сместио у средишњем делу Кампаније. Од престонице Рима град је удаљен 225 km југоисточно.
РељефУреди
Напуљ се развио у истоименом Напуљском заливу, делу Тиренског мора. Град се протеже северном страном залива и на покренутом је терену. Северно од града се протеже Флегрејско побрђе, а 20ак километара источно уздиже се чувени вулкан Везув. Град је познат и по веома незавидном положају што се тиче сеизмике и вулканске активности.
КлимаУреди
Клима у Напуљу је средоземна клима. Стога је су лета дуга, сува и топла а зиме благе и кишовите.
| Клима Напуља | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 13,0 (55,4) |
13,5 (56,3) |
15,7 (60,3) |
18,1 (64,6) |
23,0 (73,4) |
26,7 (80,1) |
29,9 (85,8) |
30,3 (86,5) |
26,9 (80,4) |
22,1 (71,8) |
17,1 (62,8) |
14,1 (57,4) |
20,8 (69,4) |
| Просек, °C (°F) | 8,7 (47,7) |
8,8 (47,8) |
11,1 (52) |
13,2 (55,8) |
17,8 (64) |
21,4 (70,5) |
24,3 (75,7) |
24,7 (76,5) |
21,4 (70,5) |
17,1 (62,8) |
12,4 (54,3) |
9,8 (49,6) |
15,9 (60,6) |
| Минимум, °C (°F) | 4,4 (39,9) |
4,5 (40,1) |
6,3 (43,3) |
8,4 (47,1) |
12,6 (54,7) |
16,2 (61,2) |
18,8 (65,8) |
19,1 (66,4) |
16,0 (60,8) |
12,1 (53,8) |
7,8 (46) |
5,6 (42,1) |
11,0 (51,8) |
| Количина падавина, mm (in) | 104,4 (4,11) |
97,9 (3,854) |
85,7 (3,374) |
75,5 (2,972) |
49,6 (1,953) |
34,1 (1,343) |
24,3 (0,957) |
41,6 (1,638) |
80,3 (3,161) |
129,7 (5,106) |
162,1 (6,382) |
121,4 (4,78) |
1.006,6 (39,63) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 9,9 | 9,8 | 9,5 | 8,8 | 5,7 | 4,0 | 2,3 | 3,8 | 5,8 | 8,1 | 10,8 | 10,7 | 89,2 |
| Сунчани сати — месечни просек | 114,7 | 127,6 | 158,1 | 189,0 | 244,9 | 279,0 | 313,1 | 294,5 | 234,0 | 189,1 | 126,0 | 105,4 | 2.375,4 |
| Извор: World Meteorological Organization[1] | |||||||||||||
| Клима Напуља-Каподичина, округа на периферији (алтитуда: 72 metres (236 feet) изнад нивоа мора.[2]) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 21,1 (70) |
22,8 (73) |
27,8 (82) |
27,4 (81,3) |
34,8 (94,6) |
37,4 (99,3) |
39,0 (102,2) |
40,0 (104) |
37,2 (99) |
31,5 (88,7) |
26,0 (78,8) |
24,4 (75,9) |
40 (104) |
| Максимум, °C (°F) | 13,0 (55,4) |
13,1 (55,6) |
15,6 (60,1) |
17,4 (63,3) |
23,0 (73,4) |
26,5 (79,7) |
29,8 (85,6) |
30,8 (87,4) |
26,8 (80,2) |
22,7 (72,9) |
17,3 (63,1) |
14,3 (57,7) |
20,9 (69,6) |
| Просек, °C (°F) | 8,7 (47,7) |
8,8 (47,8) |
11,0 (51,8) |
12,9 (55,2) |
17,8 (64) |
21,3 (70,3) |
24,3 (75,7) |
24,9 (76,8) |
21,4 (70,5) |
17,1 (62,8) |
12,5 (54,5) |
9,9 (49,8) |
15,88 (60,57) |
| Минимум, °C (°F) | 4,4 (39,9) |
4,5 (40,1) |
6,3 (43,3) |
8,4 (47,1) |
12,6 (54,7) |
16,2 (61,2) |
18,8 (65,8) |
19,1 (66,4) |
16,0 (60,8) |
12,1 (53,8) |
7,8 (46) |
5,6 (42,1) |
11,0 (51,8) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −5,6 (21,9) |
−3,8 (25,2) |
−3,6 (25,5) |
0,8 (33,4) |
5,0 (41) |
9,0 (48,2) |
11,2 (52,2) |
11,4 (52,5) |
5,6 (42,1) |
2,6 (36,7) |
−3,4 (25,9) |
−4,6 (23,7) |
−5,6 (21,9) |
| Количина падавина, mm (in) | 92,1 (3,626) |
95,3 (3,752) |
77,9 (3,067) |
98,6 (3,882) |
59,0 (2,323) |
32,8 (1,291) |
28,5 (1,122) |
35,5 (1,398) |
88,9 (3,5) |
135,5 (5,335) |
152,1 (5,988) |
112,0 (4,409) |
1.008,2 (39,693) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 9,3 | 9,1 | 8,6 | 9,3 | 6,1 | 3,3 | 2,4 | 3,7 | 6,1 | 8,5 | 10,2 | 9,9 | 86,5 |
| Релативна влажност, % | 75 | 73 | 71 | 70 | 70 | 72 | 70 | 69 | 73 | 74 | 76 | 75 | 72,3 |
| Сунчани сати — месечни просек | 114,7 | 127,6 | 158,1 | 189,0 | 244,9 | 279,0 | 313,1 | 294,5 | 234,0 | 189,1 | 126,0 | 105,4 | 2.375,4 |
| Извор: Servizio Meteorologico[3] and NOAA (1961-1990, humidity)[4] | |||||||||||||
| Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец | Година |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 15 °C (59 °F) | 14 °C (57 °F) | 14 °C (57 °F) | 15 °C (59 °F) | 18 °C (64 °F) | 22 °C (72 °F) | 25 °C (77 °F) | 27 °C (81 °F) | 25 °C (77 °F) | 22 °C (72 °F) | 19 °C (66 °F) | 16 °C (61 °F) | 19,3 °C (66,7 °F) |
ВодеУреди
Напуљ се развио у истоименом Напуљском заливу, делу Тиренског мора. У граду нема значајнијих копнених водотока, мада због сеизмичке активности подручја има извора топле и вреле воде.
ИсторијаУреди
Напуљ су основали Грци између VII и VI века п. н. е. Добио је име Неа Полис (грчки Νέα Πόλις), што значи „Нови град“. Град је био део Велике Грчке. Околина града била је поприште великог сукоба током Другог пунског рата.
Током римског периода град је задржао грчки језик и оригиналне обичаје. После римског периода град прелази из руке у руку различитих владара (Византија, Ломбарди, Нормани, немачки Свети Римски Цареви, Анжујци, Арагон, Шпанија, Бурбони ).
После пада Западног римског царства водио се исцрпљујући Готски рат између Гота и Византије. Византија побеђује, али подручје је требало неколико векова да се опорави од последица тога рата.
После ту долазе Лангобарди, а у 11. веку Нормани под водством Роберта Гвискара.
Напуљ је био главни град Краљевства Две Сицилије, а постао је и главни град Напуљске краљевине. Напуљ је био једини град поред Јерусалима, где је име краљевства било исто као главни град.
У Напуљу је 1224. основан универзитет.
У 17. веку Напуљ је са својих 300.000 становника био други по величини (после Париза) град у Европи. Данас се у граду могу наћи споменици свих тих бивших периода власти .
СтановништвоУреди
Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 978.399 становника.[6]
| 1931. | 1936. | 1951. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 831.781 | 865.913 | 1.010.550 | 1.182.815 | 1.226.594 | 1.212.387 | 1.067.365 | 1.004.500 | 978.399 |
2008. године напуљ је имао нешто преко 960.000 становника, свега 40% више као на почетку 20. века, али за 20% мање него 1970. године. Опадање становништва током протеклих деценија узроковано је сталним пресељењем становништва (махом младих породица) у мирнија предграђа са вишим квалитетом живота. Ово се одража се и на градско становништво, које је изузетно старо и са ниским природним прираштајем. Треба споменути и бројно привремено становништво у виду бројне студентске популације.
Град данас има значајан удео имигрантског становништва, досељеника из свих крајева свега.
Напуљ има велико градско подручје са око 4,5 милион становника, „Велики Напуљ", и по томе други град у Италији, одмах после " Великог Милана".
ЈезикУреди
Поред званичног италијанског језика у граду и околини се говори и наполитански језик, одн. пре локално наречје италијанског језика. Ово је велики понос градског становништва.
ПривредаУреди
Привреда Напуља заостаје за величином града. Напуљ прати „баук италијанског југа“, који до дан-данас пати о деловања организованог криминала, великог степена криминалитета, развијености „сивог тржишта“ и велике подмићености чиновништва.
И поред тога град има развијену привреду, махом везану за лучке делатности. Град има развијену прехрамбену индустрију и бродоградњу, а у околини постоје веома развијена туристичка одредишта (Капри, Соренто, Везув и Помпеја).
ЗнаменитостиУреди
Историјско језгро Напуља уврштено је на Унескову листу Светске баштине. Иако је Напуљ један од најлепших градова у Европи и богат историјским споменицима, мало је занемарен од стране масовног туризма, јер се посећују оближњи атрактивни локалитети. Унутар града постоје многа атрактивна места.
У Напуљу се налази неколико познатих замкова:
- Нови Замак је у самом историјском центру и на листи је Светске баштине.
- Замак дел Ово
- Замак Капуано
- Замак Светог Елма
У Напуљу се налази најстарија активна опера у Европи, која је основана 1737. У Напуљу је рођен чувени Енрико Карузо.
Знаменитости Близу НапуљаУреди
Близу Напуља се налазе рушевине Помпеја и Херкуланума страдалих 79. приликом ерупције Везува.
У Напуљском заливу налазе се острва Капри, Прочида и Искија.
СпецифичностиУреди
- Што се тиче хране, Напуљ се сматра постојбином пице. Најстарија пицерија постоји од 1830.
- У Напуљу дејствује криминална орхганизација под називом Камора
- У Напуљу се говори наполитански
Партнерски градовиУреди
ГалеријаУреди
Градска катедрала
Краљевски двор
Нови Замак
Веома позната Галерија Умберто I
Здање Напуљског универзитета
Академија лепих уметности
Трг плебисцита са Црквом Фрање Паулијанског
РеференцеУреди
- ^ „Weather Information for Naples”. World Meteorological Organization. јун 2011. Архивирано из оригинала на датум 5. 11. 2012. Приступљено 7. 9. 2012.
- ^ „GeoHack – San Pietro a Patierno”. wmflabs.org. Архивирано из оригинала на датум 16. 9. 2016.
- ^ Tabelle climatiche della stazione meteorologica di Napoli-Capodichino Ponente dall'Atlante Climatico 1971–2000 (PDF). Servizio Meteorologico dell'Aeronautica Militare. Retrieved 5 December 2012.
- ^ „Naples (16289) - WMO Weather Station”. NOAA. Приступљено 17. 7. 2019.
- ^ Neapolitan Riviera Climate Архивирано 2014-02-01 на сајту Wayback Machine – weather2travel.com
- ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012.
ЛитератураУреди
- Acton, Harold (1956). The Bourbons of Naples (1734–1825). London: Methuen.
- Acton, Harold (1961). The Last Bourbons of Naples (1825–1861). London: Methuen.
- Buttler, Michael; Harling, Kate (март 2008). Paul Mitchell, ур. Naples (Third изд.). Basingstoke, Hampshire, United Kingdom: Automobile Association Developments Limited 2007. ISBN 978-0-7495-5248-0. Приступљено 11. 3. 2010.
- Chaney, Edward (2000). "Inigo Jones in Naples" in The Evolution of the Grand Tour. London: Routledge.
- De Grand, Alexander J. (2001). The hunchback's tailor: Giovanni Giolitti and liberal Italy from the challenge of mass politics to the rise of fascism, 1882–1922, Wesport/London: Praeger, ISBN 0-275-96874-X
- Snowden, Frank M. (1995) Naples in the Time of Cholera, 1884–1911, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0-521-48310-7
