Азерски језик
Азерски језик (азер. Azərbaycan dili / آذربايجان ديلی / Aзәрбајҹан дили), такође познат и као азербејџански турски језик,[2] је туркијски језик којим се углавном говори у Азербејџану и северозападном Ирану.[3][4][5] Поред тога, говорници овог језика живе у Турској, Ираку, Грузији, Јерменији, областима Русије на Кавказу и у дијаспори (највише Немачка). Азерски језик је близак сродник турског језика. Развио се у 18. веку.
| азерски | |
|---|---|
| Azərbaycan dili / آذربايجان ديلی / Aзәрбајҹан дили[note 1] | |
| Говори се у | Азербејџан, Иран, Турска, Грузија, Јерменија, Русија, Казахстан, Ирак, Сирија |
Број говорника | око 30 милиона (недостаје датум) |
| латиница, арапско писмо, ћирилица | |
| Званични статус | |
Службени језик у |  Азербејџан Дагестан (Русија) |
| Језички кодови | |
| ISO 639-1 | az |
| ISO 639-2 | aze |
| ISO 639-3 | aze |
Северни азерски и јужни азерски се у знатној мери разликују у погледу фонологије, речника, морфологије, синтаксе, и позајмљеница.[6] ISO 639-3 групише ова два језика као „макројезик”.[7] Северни азерски има званичан статус у Републици Азербејџан и Дагестану (федералним субјектима Русије) док јужни азерски нема званични статус у у Ирану, где већина Азербејџанаца живи. Он се исто тако говори азербејџанским заједницама Грузије и Турске и у дијаспорним заједницама, првенствено у Европи и Северној Америци.
Северни азерски и јужни азерски су припадници огуске гране туркијских језика. Северни азерски (који се говори у Републици Азербејџан и Русији) је базиран на ширванском дијалекту, а јужни азерски (који се говори у Ирану) је базиран на табризком дијалекту, и блиско је сродан са турским, кашкајским, гагаушким, туркменским и кримскотатарским језиком, са којима је у различитим мерама међусобно разумљив.[8]
ИсторијаУреди
Када је Руска Империја заузела јужни Кавказ током 19. века, то је поделило зону азерског језика на северну и јужну. Руси су у азерски језик увели употребу ћириличног писма, док је у иранском делу азербејџана настављено са употребом арапског писма. До 1936. азерски језик је погрешно називан татарски језик, док су га сами Азербејџанци звали турски, азерски или азербејџански турски. Азерски језик је постао званични језик Азербејџанске ССР 1978. После стицања независности, власти Азербејџана су одлучиле да се за писање азерског користи латиница, по моделу који је примењен у Турској. Године 1991. дефинисан је такозвани Нови турски алфабет.
РаспрострањеностУреди
Азерски језик је подељен у два главна дијалекта: северни и јужни.[9][10] Северни азерски је званичан језик Азербејџана. Њиме говори око 8,15 милиона људи у Азербејџану, 300.474 у Грузији, 282.713 у Русији (90% њих у Дагестану), 84.590 у Јерменији и 78.460 у Казахстану.[11] Јужни азерски говори 14 до 17 милиона људи у северозападном Ирану, што чини 20–24% укупног становништва Ирана. Неки дијалекти азерског су веома блиски туркменском и узбечком језику.
АлфабетиУреди
Овде је дат упоредни приказ 3 алфабета која се користе за писање азерског језика.
|
|
|
|
Примери речиУреди
- su - вода
- adam - човек
- qadın - жена
- böyük - велики
- kiçik - мали
- pişik - мачка
- it - пас
- eşq - љубав
- mahnı - песма
- sevmək - волети
- getmək - ићи
- danışmaq - причати
- ağlamaq - плакати
Пример текстаУреди
Члан 1 Универзалне декларације о људским правима
- Bütün insanlar ləyaqət və hüquqlarına görə azad və bərabər doğulurlar. Onların şüurları və vicdanları var və bir-birlərinə münasibətdə qardaşlıq ruhunda davranmalıdırlar.
НапоменеУреди
- ^ Former Cyrillic spelling used in the Azerbaijan Soviet Socialist Republic.
РеференцеУреди
- ^ Етнолог
- ^ alim, Altay Göyüşov Tarixçi; Bakı. „Türk dili, yoxsa azərbaycan dili?”. BBC News Azərbaycanca (на језику: азербејџански). Приступљено 2020-05-22.
- ^ Christiane Bulut. "Syntactic Traces of Turkic-Iranian Contiguity". In: Johanson, Lars and Bulut, Christiane (eds.). Turkic-Iranian Contact Areas. Otto Harrassowitz Verlag, 2006.
- ^ Djavadi, Abbas (19. 7. 2010). „Iran's Ethnic Azeris And The Language Question”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. Приступљено 24. 1. 2016.
- ^ electricpulp.com. „AZERBAIJAN viii. Azeri Turkish – Encyclopaedia Iranica”. www.iranicaonline.org. Приступљено 24. 1. 2016.
- ^ „Azerbaijani, North”. Ethnologue (на језику: енглески). Приступљено 27. 10. 2018. »Significant differences from South Azerbaijani [azb] in phonology, lexicon, morphology, syntax, and loanwords. A member of macrolanguage Azerbaijani«
- ^ Ethnologue, ISO 639-3
- ^ Sinor, Denis (1969). Inner Asia. History-Civilization-Languages. A syllabus. Bloomington. стр. 71—96. ISBN 978-0-87750-081-0.
- ^ http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=azj „Северноазербејџански“
- ^ http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=azb „Јужноазербејџански“
- ^ Helmut Glück: Metzler Lexikon Sprache, S. 57
ЛитератураУреди
- Sinor, Denis (1969). Inner Asia. History-Civilization-Languages. A syllabus. Bloomington. стр. 71—96. ISBN 978-0-87750-081-0.
- Mokari, Payam Ghaffarvand; Werner, Stefan (2016), Dziubalska-Kolaczyk, Katarzyna, ур., „An acoustic description of spectral and temporal characteristics of Azerbaijani vowels”, Poznań Studies in Contemporary Linguistics, 52 (3), doi:10.1515/psicl-2016-0019
