Википедија

Азерски језик

Азерски језик (азер. Azərbaycan dili / آذربايجان ديلی / Aзәрбајҹан дили), такође познат и као азербејџански турски језик,[6] је туркијски језик којим се углавном говори у Азербејџану и северозападном Ирану.[7][8][9] Поред тога, говорници овог језика живе у Турској, Ираку, Грузији, Јерменији, областима Русије на Кавказу и у дијаспори (највише Немачка). Азерски језик је близак сродник турског језика. Развио се у 18. веку.

Азерски
Азери
Azərbaycan dili, آذربایجان دیلی‎, Азәрбајҹан дили[note 1]
Азербејџански на персо-арапском Насталик (Иран), латиници (Азербејџан) и ћирилици (Русија).
Говори се у
  • Азербејџан
  • Русија
  • Турска
  • Ирак[а]
  • Грузија
РегионИрански Азербејџан, Јужни Кавказ
Етничка припадностАзери
Број говорника
24.000.000 милиона (2022)[2]
Ранији облици
Стандардни облик
Ширвани (у Републици Азербејџан)
Табризи (у иранском Азербејџану)
Дијалекти
Званични статус
Службени језик у
Азербејџан
Дагестан (Русија)
Организација турских држава
Регулише
Језички кодови
ISO 639-1az
ISO 639-2aze
ISO 639-3aze – укључујући код
Појединачни кодови:
azj – северноазербејџански
azb – јужноазербејџански
Глотологmode1262
ЛингосфераДео 44-AAB-a
Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћеш видјети знаке питања, кутије или друге симболе умјесто уникод карактера.

Северни азерски и јужни азерски се у знатној мери разликују у погледу фонологије, речника, морфологије, синтаксе, и позајмљеница.[10] ISO 639-3 групише ова два језика као „макројезик”.[11] Северни азерски има званичан статус у Републици Азербејџан и Дагестану (федералним субјектима Русије) док јужни азерски нема званични статус у у Ирану, где већина Азербејџанаца живи. Он се исто тако говори азербејџанским заједницама Грузије и Турске и у дијаспорним заједницама, првенствено у Европи и Северној Америци.

Северни азерски и јужни азерски су припадници огуске гране туркијских језика. Северни азерски (који се говори у Републици Азербејџан и Русији) је базиран на ширванском дијалекту, а јужни азерски (који се говори у Ирану) је базиран на табризком дијалекту, и блиско је сродан са турским, кашкајским, гагаушким, туркменским и кримскотатарским језиком, са којима је у различитим мерама међусобно разумљив.[12]

Историја уреди

Азербејџански је еволуирао из источне гране огузског турског („западнотуркског“)[13] који се проширио на Кавказ, у источној Европи,[14][15] и северни Иран, у западној Азији, током средњовековних турских миграција.[16]

Када је Руска Империја заузела јужни Кавказ током 19. века, то је поделило зону азерског језика на северну и јужну. Руси су у азерски језик увели употребу ћириличног писма, док је у иранском делу азербејџана настављено са употребом арапског писма. До 1936. азерски језик је погрешно називан татарски језик, док су га сами Азербејџанци звали турски, азерски или азербејџански турски. Азерски језик је постао званични језик Азербејџанске ССР 1978. После стицања независности, власти Азербејџана су одлучиле да се за писање азерског користи латиница, по моделу који је примењен у Турској. Године 1991. дефинисан је такозвани Нови турски алфабет.

 
Подручја у којима је азерски језик:
  Већински
  Мањински

Распрострањеност уреди

Азерски језик је подељен у два главна дијалекта: северни и јужни.[17][18] Северни азерски је званичан језик Азербејџана. Њиме говори око 8,15 милиона људи у Азербејџану, 300.474 у Грузији, 282.713 у Русији (90% њих у Дагестану), 84.590 у Јерменији и 78.460 у Казахстану.[19] Јужни азерски говори 14 до 17 милиона људи у северозападном Ирану, што чини 20–24% укупног становништва Ирана. Неки дијалекти азерског су веома блиски туркменском и узбечком језику.

Алфабети уреди

Овде је дат упоредни приказ 3 алфабета која се користе за писање азерског језика.

Aa Аа آ ا
Əə Әә ا ه
Bb Бб ب
Cc Ҹҹ ج
Çç Чч چ
Dd Дд د
Ee Ее ا ئ
Ff Фф ف
Gg Ҝҝ گ
Ğğ Ғғ غ
Hh Һһ ه ح
Xx Хх خ
Iı Ыы ئ
İi Ии ی
Jj Жж ژ
Kk Кк ک
Qq Гг ق
Ll Лл ل
Mm Мм م
Nn Нн ن
Oo Оо و
Öö Өө و
Pp Пп پ
Rr Рр ر
Ss Сс س ص ث
Şş Шш ش
Tt Тт ت ط
Uu Уу و
Üü Үү و
Vv Вв و
Yy Јј ی
Zz Зз ز ذ ض ظ

Примери речи уреди

  • su - вода
  • adam - човек
  • qadın - жена
  • böyük - велики
  • kiçik - мали
  • pişik - мачка
  • it - пас
  • eşq - љубав
  • mahnı - песма
  • sevmək - волети
  • getmək - ићи
  • danışmaq - причати
  • ağlamaq - плакати

Пример текста уреди

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Bütün insanlar ləyaqət və hüquqlarına görə azad və bərabər doğulurlar. Onların şüurları və vicdanları var və bir-birlərinə münasibətdə qardaşlıq ruhunda davranmalıdırlar.

Напомене уреди

  1. ^ Former Cyrillic spelling used in the Azerbaijan Soviet Socialist Republic.
  1. ^
    • The written language of the Iraqi Turkmen is based on Istanbul Turkish using the modern Turkish alphabet.
    • Professor Christiane Bulut has argued that publications from Azerbaijan often use expressions such as "Azerbaijani (dialects) of Iraq" or "South Azerbaijani" to describe Iraqi Turkmen dialects "with political implications"; however, in Turcological literature, closely related dialects in Turkey and Iraq are generally referred to as "eastern Anatolian" or "Iraq-Turkic/-Turkman" dialects, respectively.[1]

Референце уреди

  1. ^ Bulut, Christiane (2018b), „The Turkic varieties of Iran”, Ур.: Haig, Geoffrey; Khan, Geoffrey, The Languages and Linguistics of Western Asia: An Areal Perspective, Walter de Gruyter, стр. 398, ISBN 978-3-11-042168-2 
  2. ^ Азерски језик at Ethnologue (25th ed., 2022) Шаблон:Closed access
  3. ^ а б „Azerbaijani, North”. Ethnologue. Архивирано из оригинала 5. 6. 2019. г. Приступљено 2. 2. 2020. 
  4. ^ „Azerbaijani, South”. Ethnologue. Архивирано из оригинала 5. 6. 2019. г. Приступљено 2. 2. 2020. 
  5. ^ Azeri Arabic Turk standard of writing; authored by Javad Heyat; 2001 http://www.azeri.org/Azeri/az_arabic/azturk_standard.pdf
  6. ^ alim, Altay Göyüşov Tarixçi; Bakı. „Türk dili, yoxsa azərbaycan dili?”. BBC News Azərbaycanca (на језику: азербејџански). Приступљено 2020-05-22. 
  7. ^ Christiane Bulut. "Syntactic Traces of Turkic-Iranian Contiguity". In: Johanson, Lars and Bulut, Christiane (eds.). Turkic-Iranian Contact Areas. Otto Harrassowitz Verlag, 2006.
  8. ^ Djavadi, Abbas (19. 7. 2010). „Iran's Ethnic Azeris And The Language Question”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. Приступљено 24. 1. 2016. 
  9. ^ electricpulp.com. „AZERBAIJAN viii. Azeri Turkish – Encyclopaedia Iranica”. www.iranicaonline.org. Приступљено 24. 1. 2016. 
  10. ^ „Azerbaijani, North”. Ethnologue (на језику: енглески). Приступљено 27. 10. 2018. „Significant differences from South Azerbaijani [azb] in phonology, lexicon, morphology, syntax, and loanwords. A member of macrolanguage Azerbaijani” 
  11. ^ Ethnologue, ISO 639-3
  12. ^ Sinor, Denis (1969). Inner Asia. History-Civilization-Languages. A syllabus. Bloomington. стр. 71—96. ISBN 978-0-87750-081-0. 
  13. ^ "The Turkic Languages", Osman Fikri Sertkaya (2005) in Turks – A Journey of a Thousand Years, 600-1600, London ISBN 978-1-90397-356-1
  14. ^ Wright, Sue; Kelly, Helen (1998). Ethnicity in Eastern Europe: Questions of Migration, Language Rights and Education. Multilingual Matters Ltd. стр. 49. ISBN 978-1-85359-243-0. 
  15. ^ Bratt Paulston, Christina; Peckham, Donald (1. 10. 1998). Linguistic Minorities in Central and Eastern Europe. Multilingual Matters Ltd. стр. 98–115. ISBN 978-1-85359-416-8. 
  16. ^ Johanson, Lars (1988). „AZERBAIJAN ix. Iranian Elements in Azeri Turkish”. Ур.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica, Online Edition. Encyclopædia Iranica Foundation. Приступљено 14. 2. 2023. 
  17. ^ http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=azj „Северноазербејџански“
  18. ^ http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=azb „Јужноазербејџански“
  19. ^ Helmut Glück: Metzler Lexikon Sprache, S. 57

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Азерски језик на Викимедијиној остави.
 
Азерски језик на Википедији.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Азерски_језик&oldid=25980090”