Калцијум-сулфат

(преусмерено са Kalcijum sulfat)

Калцијум-сулфат је хемијско једињење чија је ознака Ca S O4. У природи се јавља као минерал анхидрит, CaSO4 и као дихидрат, CaSO4* 2H2O, који се назива гипс, а ако је зрнаст и потпуно бео - алабастер.

Калцијум сулфат
Calcium sulfate hemihydrate
Називи
Други називи
Гипс
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.029.000
Е-бројеви E516 (регулатор киселости, ...)
RTECS WS6920000
UNII
  • InChI=1S/Ca.H2O4S/c;1-5(2,3)4/h;(H2,1,2,3,4)/q+2;/p-2 ДаY
    Кључ: OSGAYBCDTDRGGQ-UHFFFAOYSA-L ДаY
  • InChI=1/Ca.H2O4S/c;1-5(2,3)4/h;(H2,1,2,3,4)/q+2;/p-2
    Кључ: OSGAYBCDTDRGGQ-NUQVWONBAU
  • [Ca+2].[O-]S([O-])(=O)=O
Својства
CaSO4
Моларна маса 136,14 g/mol (анхидрат)
145.15 g/mol (хемихидрат)
172.172 g/mol (дихидрат)
Агрегатно стање бела чврста материја
Мирис без мириса
Густина 2,96 g/cm3 (анхидрат)
2.32 g/cm3 (дихидрат)
Тачка топљења 1460 °C (анхидрат)
0.21g/100ml at 20°C (анхидрат)[3]
0.24 g/100ml at 20°C (дихидрат)[4]
Ksp 4.93 × 10-5 (анхидрат)
3.14 × 10-5 (дихидрат)
3.1 × 10-7 (хемихидрат)[5]
Растворљивост у глицерол незнатно растворан (дихидрат)
Киселост (pKa) 10.4 (анхидрат)
7.3 (дихидрат)
Структура
Кристална решетка/структура орторомбична
Термохемија
-1434.5 kJ/mol
Опасности
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
0
1
0
Тачка паљења није запаљив
Сродна једињења
Други катјони
Магнезијум сулфат
Стронцијум сулфат
Баријум сулфат
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Загревањем на температури од 130 до 160 °C потпуно се мења кристална структура гипса и настаје полухидрат гипса: CaSO4 * 2H2O → CaSO4 * 1/2H2O + 3/2H2O

Даљим загревањем полухидрат губи сву воду, при чему се структура не мења, настаје у води растворан анхидрит. Додатком воде, пошто је реакција реверзибилна, очвршћавају и полухидрат и анхидрит задржавајући дати облик уз незнатно повећање запремине (што је корисно при добијању гипсаних одливака јер се испуњава свака шупљина калупа).

Гипс се највише користи као додатак цементу, али и за израду малтера (мешањем са кречом), лаких грађевинских плоча (са додацима трске и дрвењаче), вештачког мермера, као подлога за подове, у медицинске и зуботехничке сврхе, за производњу украса од гипса, и још за многе друге ствари.

Осим тога, гипс је и хемијска сировина за добијање сумпора, сумпорне киселине и вештачког ђубрива амонијум-сулфата, (NH4)2SO4.

Reference

уреди
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ S. Gangolli (1999). The Dictionary of Substances and Their Effects: C. Royal Society of Chemistry. стр. 71. ISBN 978-0-85404-813-7. 
  4. ^ American Chemical Society (2006). Reagent chemicals: specifications and procedures : American Chemical Society specifications, official from January 1, 2006. Oxford University Press. стр. 242. ISBN 978-0-8412-3945-6. 
  5. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди