Цвекла
Цвекла (лат. Beta vulgaris ssp. vulgaris var. vulgaris) је поврће карактеристичне црвене боје које се користи у кулинарству и исхрани. Облик јој може бити округао и цилиндричан. Култивар је врсте Beta vulgaris из породице лобода (Amaranthaceae).
Цвекла | |
---|---|
![]() | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Потпородица: | |
Род: | |
Врста: | |
Подврста: | |
Варијетет: | Beta vulgaris ssp. vulgaris
var. vulgaris |
Њено богатство минералима, угљени хидратима, мастима и беланчевинама чини је здравом и честом намирницом. Такође је богата и витамином Б12, а у себи има и мале количине кобалта. Позитивно делује код малокрвних особа и деце.
УпотребаУреди
Цвекла се припрема и конзумира лако, а најчешће се кува или кисели. Често се једе и сирова, углавном рендана, као додатак салати. Састојак је и руског националног јела боршч.
Примена у медициниУреди
Цвекла је биљка богата здравим састојцима. Зато је одавно позната и као лековита биљка која се користила у домаћинству. Такође користи се и у савременој медицини. Основна примена цвекле је у сузбијању појаве тумора и лечењу леукемије. Затим, користи се у лечењу маларије, акутних фиброзних болести и грипа у почетном стадијуму. Користи се и при регулацији крвног притиска, обично уколико је низак. Повољно утиче на нерве и рад мозга, а поспешује и рад желуца, црева и жучи.
Хемијски састав и хранљива вредностУреди
Обична цвекла садржи шећере, протеине, органске киселине, минералне соли (магнезијум, калцијум, калијум, гвожђе, јод и друге), боје, витамине, фолну киселину, бетаин.[1].
КоренУреди
Корен цвекле је репаст црвенкасте боје.
ИзвориУреди
- ^ Блинова К. Ф.; et al. (1990). Ботанико-фармакогностический словарь : Справ. пособие. Москва: Высш. шк. стр. 235. ISBN 5-06-000085-0.