Хрен
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Хрен (Armoracia rusticana, или Cochlearia armoracia), често правописно неправилно као „рен”, вишегодишња је зељаста биљка из породице крсташица (Brassicaceae). Расте на влажним местима, готово широм света, а вероватно је пореклом из Европе. Гаји се у многим земљама због корена који служи за зачињавање. Нарасте око 1 m. Има веома велике, по ободу назубљене листове и дугачке цвасти с белим ситним цветовима.
| Хрен | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Rosids |
| Ред: | Brassicales |
| Породица: | Brassicaceae |
| Род: | Armoracia |
| Врста: | A. rusticana
|
| Биномно име | |
| Armoracia rusticana P.G. Gaertn., B. Mey. & Scherb 1800
| |
| Синоними | |
|
Cochlearia armoracia L. Armoracia lapathifolia Gilib. ex Usteri Nasturtium armoracia (L.) Fr. Radicula armoracia (L.) B. L. Rob. Rorippa armoracia(L.) Hitchc. | |
Корен ове биљке је до 6 cm дебео и врло дугачак, око 1 m. Горе је задебљао и има више глава. Споља је жућкасто-сивкаст, а изнутра бео и, док је млад, није жилав. Љутог је укуса и без мириса, али ако се струже, развија се посебан љут мирис који изазива јако сузење. Употребљава се само свеж корен. Може се дуго одржати свежим у подруму закопан у влажном песку.
У састав хрена улазе синигрин, који се распада на алил-изо-сулфоцијанид, глукоза и калијум-хидрогенсулфат. Има и шећера, аспарагина, глутамина и др. Деловање му је слично слачици. Највише се употребљава као пресан зачин, а мање као лек.
Друга народна имена: крен, ледиња андрква, морска ротква, равељ, равет, торман, хрељ, хрин.
ЛитератураУреди
- Јован Туцаков: Лечење биљем.
- Драгослав Животић и Драгана Животић: Лековито биље у народној медицини.
