3. јануар
датум
Садржај
ДогађајиУреди
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 1777. — Америчка снаге под командом генерала Џорџа Вашингтона су поразиле британску војску у бици код Принстона.
- 1781. — Британске снаге су заузеле холандско карипско острво Свети Еустахије након неколико испаљених хитаца.
- 1795. — После пораза устанка Тадеуша Кошћушка Пруска, Аустрија и Русија склопиле тајни уговор о трећој подели Пољске.
- 1815. — Аустрија, Британија и Француска створиле војни савез против Пруске и Русије.
- 1868. — У Јапану укинута институција шогуна и почела „Меиџи обнова“. Цар Муцухито успоставио централну царску власт, спровео реформе по европском узору и отворио пут за брзи развој Јапана.
- 1919. — На Париској мировној конференцији, емир Фејсал I је потписао споразум са ционистичким вођом Хаимом Вајцманом о образовању јеврејске државе у Палестини и арапске државе у већем делу Блиског истока.
- 1924. — Енглески египтолог Хауард Картер у Долини краљева у близини Луксора у Египту нашао саркофаг фараона Тутанкамона.
- 1925. — Бенито Мусолини је објавио да преузима диктаторска овлашћења над Италијом.
- 1961. — САД прекинуле дипломатске односе с Кубом.
- 1962. — папа Јован XXIII екскомуницира Фидела Кастра.
- 1970. — у Бразавилу усвојен устав којим је Конго-Бразавил проглашен Народном Републиком Конго.
- 1977. — Међународни монетарни фонд одобрио Великој Британији око четири милијарде долара зајма за подршку британској валути. То је био највећи зајам у тридесетгодишњој историји ММФ-а.
- 1980. — председник Југославије Јосип Броз Тито примљен у Клинички центар у Љубљани. Пошто операција на крвним судовима није успела, 3. фебруара му ампутирана нога.
- 1990. — Панамски генерал Мануел Норијега предао се трупама САД после 10 дана проведених у Ватиканској амбасади. Норијега потом депортован на Флориду, где му је суђено.
- 1990. — у железничкој несрећи на југу Пакистана погинуло 307 људи, када је експресни воз ударио у композицију теретног воза.
- 1993. — председници Русије и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за две трећине, СТАРТ 2.
- 1994. — У Сибиру се срушио руски путнички авион Тупољев Ту-154, при чему је погинуло свих 124 путника и чланова посаде.
- 1996. — представници међународних мировних снага у Босни саопштили да је у тој земљи, по завршетку рата, остало четири до пет милиона мина и да ће чишћење минских поља трајати око 30 година.
- 1997. — широм Србије настављени масовни грађански и студентски протести, упркос јаким полицијским снагама које су 26. децембра 1996. почеле да спречавају протестне шетње. Протести почели у новембру 1996. због фалсификовања резултата на локалним изборима на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“.
- 2000. — на првим парламентарним изборима у Хрватској после смрти председника Фрање Туђмана убедљиво победила коалиција опозиционих странака, а одзив бирача био 80 %, највећи од 1990, када су одржани први вишестраначки избори.
- 2001. — летонски супермаратонац Георг Јермолајев поставио светски рекорд у трчању на дуге стазе, претрчавши 5.000 km за 888 часова и 42 минута. То је био Први светски рекорд у новом миленијуму.
- 2002. — генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан одобрио оснивање суда за ратне злочине током десетогодишњег рата у Сијера Леонеу.
- 2003. — у интервенцији полиције на смиривању уличних протеста у Каракасу, у Венецуели, између групе симпатизера и противника председника Уга Чавеса, погинуле најмање две особе, а 78 повређено.
РођењаУреди
- 106. п. н. е. — Марко Тулије Цицерон, римски писац, филозоф, политичар и говорник
- 1868. — Живојин Перић, српски и југословенски правник и политичар.
- 1892. — Џ. Р. Р. Толкин, енглески писац (Хобит, Господар прстенова) (†1973).
- 1894. — Јован Гец је био српски глумац, режисер и драмски писац.
- 1904. — Ото Бихаљи Мерин је био српски и југословенски књижевник, публициста, историчар уметности и ликовни критичар. (†1993).
- 1912. — Љубомир Вукадиновић, спортски новинар. (†1973).
- 1920. — Милан Срдоч, филмски и ТВ глумац. (†1988.)
- 1923. — Драгутин Гостушки, композитор, музиколог, историчар уметности, естетичар и публициста. (†1998).
- 1929. — Серђо Леоне, италијански режисер (†1989.).
- 1932. — Радослав Граић, историчар уметности, певач и композитор, музички уредник ТВ Београд
- 1946. — Викторија Принсипал, америчка глумица, позната и по својој линији модних и козметичких производа.
- 1956. — Мел Гибсон, амерички глумац
- 1957. — Бојан Крижај, словеначки скијаш.
- 1962. — Драгољуб Љубичић Мићко, српски комичар, глумац и певач.
- 1969. — Михаел Шумахер, немачки возач Формуле 1.
- 1974. — Хуанчо Перез, шпански рукометаш..
- 1976. — Ангелос Басинас, грчки фудбалер.
- 1977. — Ли Бојер, енглески фудбалер.
- 1985. — Марко Томас, хрватски кошаркаш.
- 1985. — Линас Клеиза, литвански кошаркаш.
- 1986. — Никола Пековић, црногорски кошаркаш.
- 1986. — Нејц Печник, словеначки фудбалер.
СмртиУреди
- 1322. — Филип V Високи, француски краљ (*1293.)
- 1875. — Пјер Ларус, француски лексикограф и енциклопедиста (* 1817.)
- 1923. — Јарослав Хашек, чешки писац (* 1883.)
- 1931. — Жозеф Жофр, француски маршал. (*1852.)
- 1967. — Џек Руби, убица Лија Харвија Освалда (*1911.)
- 2016. — Душан Голумбовски, српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. (*1941.)
- 2017. — Иво Брешан, југословенски и хрватски писац. (* 1936.)
Празници и дани сећањаУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Житија светих“, 21. децембар, Јустин Поповић Archived 20111128010916 at svetosavlje.org Error: unknown archive URL (на језику: српски)