3. јануар
датум
3. јануар је трећи дан у години у Грегоријанском календару. 362 дана (363 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
ДогађајиУреди
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 1777 — Амерички рат за независност: Америчка снаге под командом генерала Џорџа Вашингтона су поразиле британску војску у бици код Принстона, којом је командовао генерал лорд Корнволис.
- 1781 — Британске снаге су заузеле холандско карипско острво Свети Еустахије након неколико испаљених хитаца.
- 1795 — После пораза устанка Тадеуша Кошћушка Пруска, Аустрија и Русија склопиле тајни уговор о трећој подели Пољске.
- 1815 — Аустрија, Британија и Француска створиле војни савез против Пруске и Русије.
- 1868 — У Јапану укинута институција шогуна на основу којег је од 1192. ограничена власт цара, а моћ концентрисана у рукама шогуна, представника крупних феудалаца – и на власт је дошла династија Мејђи. Крај шогуната имао је значај буржоаске револуције – Цар Муцухито је спровео реформе укинуо је многе привилегије феудалаца, модернизовао је армију, реформисао школство и успоставио институције по европском узору, што је омогућило снажан индустријски успон Јапана.
- 1871 — Француско-пруски рат: У бици код Бапаумеа снаге генерала Луиса Фаидхербеа довеле су до пруског повлачења.
- 1883 —
- Донет Закон о устројству војске краља Милана Обреновића. У 19. члану Закона се каже: "Никакав српски грађанин не може постати указни чиновник нити државни учитељ, свештеник и калуђер, ако није одслужио y сталном кадру, било потпуни или скраћени рок, а способан је за службу."
- Такође у том закону уведена је нова формација војске. Укинути су досадашњи корпуси и корпусне територије и уместо њих образоване дивизијске области. На основу мобилизацијиских и оперативних потреба територија Србије подељена је на пет дивизијских области: Тимочка, Моравска, Дринска, Дунавска, и Шумадијска.
- 1885 — Француско-кинески рат: почетак битке код Ни Бопа
- 1919 — На Париској мировној конференцији, емир Фејсал I је потписао споразум са ционистичким вођом Хаимом Вајцманом о образовању јеврејске државе у Палестини и арапске државе у већем делу Блиског истока.
- 1921 — Турски мир с Арменијом
- 1924 — Енглески египтолог Хауард Картер у Долини краљева у близини Луксора у Египту нашао саркофаг фараона Тутанкамона.
- 1925 — Бенито Мусолини је објавио да преузима диктаторска овлашћења над Италијом.
- 1926 — Војни пуч: Грчки генерал Теодорос Пангалос прогласио се званично диктатором Грчке, пола године пошто је пучем приграбио власт. С власти је збачен у августу 1926.
- 1942 —
- Други светски рат: У Норвешкој у нацистичкој Немачкој основано је 23 концентрациона логора кроз које је прошло и више од 4.500 Југословена, махом Срба. Најозлоглашенији су били Бејсфорт, Ботн, Ерландет, Фалстад, Корган, Осен, у које су људе највише упућивали из логора на Старом сајмишту у Београду. До априла 1943. депортовано их је 4.680, од којих је више од 3.000 убијено. Логораше су помагали норвешки антифашисти, остављајући храну и цигарете скривене крај пута којим су одлазили на присилни рад и организујући бекство у неутралну Шведску малобројнима који су успели да побегну из логора. Преживелих 1.300 интернираца основало је после рата дружење с пријатељима из Норвешке.
- Други светски рат: Усташе су на планини Папук у западној Славонији попалиле и опљачкале српска села Горње Врховце, Кантаровце, Крушево, Шушњаре, Цицваре, Грђавицу, Бјелајце, а многе српске цивиле живе бацале у ватру.
- Други светски рат: Немачки командант за Србију објавио наредбу којом је под претњом смрћу, забрањено скривање Јевреја и чување јеврејских ствари, новца и вредносних папира. Многи Срби су, ипак, ризиковали живот и стотине Јевреја спасли сигурне смрти.
- 1945 —
- Други светски рат: Адмирал Честер В. Нимиц постављен за команданта Морнарице САД-а у припремама за планиране нападе на Иво Џиму и Окинаву.
- Други светски рат: У Арденима пропао последњи покушај немачког вође Адолфа Хитлера да измени исход Другог светског рата, јер су савезничке армије генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија у контраофанзиви захватиле у клешта немачке дивизије, наневши им тешке губитке.
- 1961 —
- САД прекинуле дипломатске односе с Кубом.
- Нуклеарно оружје: Експериментални војни нуклеарни реактор СЛ-1 уништен је експлозијом паре у Сједињеним Државама. Узрок грешке изазван је људским фактором у експериментисању приликом неправилног повлачења централне контролне шипке, одговорне за апсорпцију неутрона у језгру реактора. Том приликом је страдало троје радника.
- Анголски рат за независност: Протест пољопривредних радника у Баика де Цасање, португалска Ангола, претворио се у побуну великих размера и тиме је започео анголски рат за независност, први од португалских колонијалних ратова.
- 1962 — Папа Јован XXIII екскомуницира Фидела Кастра.
- 1970 — У Бразавилу усвојен устав којим је Конго-Бразавил проглашен Народном Републиком Конго.
- 1977 — Међународни монетарни фонд одобрио Великој Британији око четири милијарде долара зајма за подршку британској валути. То је био највећи зајам у тридесетогодишњој историји ММФ-а.
- 1980 — Председник Југославије Јосип Броз Тито примљен у Клинички центар у Љубљани. Пошто операција на крвним судовима није успела, 3. фебруара му ампутирана нога.
- 1990 —
- Панамски генерал Мануел Норијега предао се трупама САД после 10 дана проведених у Ватиканској амбасади. Норијега потом депортован на Флориду, где му је суђено.
- У железничкој несрећи на југу Пакистана погинуло 307 људи, када је експресни воз ударио у композицију теретног воза.
- 1992 — Рат у Хрватској: У Женеви усвојен план мировне операције УН-а за Југославију, такозвани Венсов план. Предвиђено је да мировна операција УН у Југославији буде привремени аранжман за стварање услова за мир.
- 1993 — Нуклеарно оружје: Председници Русије и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за две трећине, СТАРТ 2.
- 1994 — У Сибиру се срушио руски путнички авион Тупољев Ту-154, при чему је погинуло свих 124 путника и чланова посаде.
- 1996 — Рат у Босни: Представници међународних мировних снага у Босни саопштили да је у тој земљи, по завршетку рата, остало четири до пет милиона мина и да ће чишћење минских поља трајати око 30 година.
- 1997 — Демонстрације: Широм Србије настављени масовни грађански и студентски протести, упркос јаким полицијским снагама које су 26. децембра 1996. почеле да спречавају протестне шетње. Протести почели у новембру 1996. због фалсификовања резултата на локалним изборима на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“.
- 1999 — Ирачки председник Садам Хусеин одбацио зоне забрањеног лета које су изнад севера и југа ове државе успоставиле западне земље, рекавши да ће им се ирачки народ храбро супротставити.
- 2000 — На првим парламентарним изборима у Хрватској после смрти председника Фрање Туђмана убедљиво победила коалиција опозиционих странака, а одзив бирача био 80 %, највећи од 1990, када су одржани први вишестраначки избори.
- 2001 — Спорт: летонски супермаратонац Георг Јермолајев поставио светски рекорд у трчању на дуге стазе, претрчавши 5.000 km за 888 часова и 42 минута. То је био Први светски рекорд у новом миленијуму.
- 2002 —
- Међународни суд за ратне злочине: Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан одобрио оснивање суда за ратне злочине током десетогодишњег рата у Сијера Леонеу.
- Израелско-палестински сукоб: Израелске снаге су пресреле и заузеле палестински теретни брод Карине А у Црвеном мору где су пронашли 50 тона оружја.
- 2003 — Демонстрације: У интервенцији полиције на смиривању уличних протеста у Каракасу, у Венецуели, између групе симпатизера и противника председника Уга Чавеса, погинуле најмање две особе, а 78 повређено.
- 2009 — Створена је мрежа криптовалуте биткојн када је Сатоши Накамото изрударио први блок у ланцу.
- 2015 — Тероризам: Милитанти Боко Харама уништавају читав град Бага на североистоку Нигерије, где започињу масакр и убијају чак 2.000 људи.
- 2020 — У америчком нападу убијен је генерал Касем Сулејмани, командант иранских специјалних снага, од стране америчких ваздушних снага у близини међународног аеродрома у Багдаду. Нападе је одобрио и уживо надгледао ток акције председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп.
РођењаУреди
- 1868 — Живојин Перић, српски правник и политичар. (прем. 1953)
- 1892 — Џ. Р. Р. Толкин, енглески писац, песник и филолог. (прем. 1973)[1]
- 1904 — Ото Бихали Мерин, српски и југословенски књижевник, публициста, историчар уметности и ликовни критичар. (прем. 1993)
- 1907 — Реј Миланд, велшки глумац и редитељ. (прем. 1986)[2]
- 1912 — Љубомир Вукадиновић, српски спортски новинар. (прем. 1973)
- 1920 — Милан Срдоч, српски глумац. (прем. 1988)
- 1923 — Драгутин Гостушки, српски композитор, музиколог, историчар уметности, естетичар и публициста. (прем. 1998)
- 1926 — Џорџ Мартин, енглески музички продуцент, аранжер, композитор, диригент, инжењер звука и музичар, познат као „Пети Битлс“. (прем. 2016)[3]
- 1929 — Серђо Леоне, италијански редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 1989)[4]
- 1932 — Дабни Колман, амерички глумац.[5]
- 1946 — Џон Пол Џоунс, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као басиста и клавијатуриста групе Led Zeppelin.[6]
- 1950 — Весна Вуловић, српска стјуардеса, ушла у Гинисову књигу рекорда као особа која је преживела пад са висине од 10.160 метара без падобрана. (прем. 2016)
- 1956 — Мел Гибсон, амерички глумац, редитељ и продуцент.[7]
- 1957 — Бојан Крижај, словеначки скијаш.
- 1962 — Драгољуб Љубичић Мићко, српски глумац и комичар.
- 1968 — Љубиша Опачић, српски музичар и музички продуцент, најпознатији као гитариста групе Бајага и инструктори. (прем. 2008)
- 1969 — Михаел Шумахер, немачки аутомобилиста, возач Формуле 1.[8]
- 1973 — Вук Рашовић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1976 — Ангелос Басинас, грчки фудбалер.[9]
- 1979 — Милош Грлица, српски атлетичар.
- 1984 — Хајко Шафарцик, немачки кошаркаш.
- 1985 — Марко Томас, хрватски кошаркаш.
- 1985 — Линас Клејза, литвански кошаркаш.[10]
- 1986 — Аса Акира, америчка порнографска глумица.
- 1986 — Никола Пековић, црногорски кошаркаш.
- 1986 — Нејц Печник, словеначки фудбалер.
- 2001 — Дени Авдија, израелско-српски кошаркаш.[11]
- 2001 — Лазар Васић, српски кошаркаш.
- 2003 — Грета Тунберг, шведска активисткиња за заштиту животне средине.[12]
СмртиУреди
- 1322 — Филип V Високи, француски краљ (рођ. 1293)[13]
- 1875 — Пјер Ларус, француски лексикограф и енциклопедиста (рођ. 1817)[14]
- 1923 — Јарослав Хашек, чешки писац (рођ. 1883)
- 1931 — Жозеф Жофр, француски маршал. (рођ. 1852)
- 1967 — Џек Руби, убица Лија Харвија Освалда (рођ. 1911)[15]
- 2016 — Душан Голумбовски, српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. (рођ. 1941)
- 2017 — Иво Брешан, југословенски и хрватски писац. (рођ. 1936)
- 2018 — Миленко Чабаркапа, слепи професор и интернационални шаховски мајстор. (рођ. 1938)
Празници и дани сећањаУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Biography”. The Tolkien Society (на језику: енглески). 2016-10-27. Приступљено 2021-01-19.
- ^ Tucker, David C. (2010-04-19). Lost Laughs of '50s and '60s Television: Thirty Sitcoms That Faded Off Screen (на језику: енглески). McFarland. ISBN 978-0-7864-5582-9.
- ^ Womack, Kenneth (2017-09-01). Maximum Volume: The Life of Beatles Producer George Martin, The Early Years, 1926–1966 (на језику: енглески). Chicago Review Press. ISBN 978-1-61373-192-5.
- ^ Carlson, Michael (2001). Sergio Leone (на језику: енглески). Pocket Essentials. ISBN 978-1-903047-41-5.
- ^ „Eeles Landström Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 2016-03-04. Приступљено 2021-01-19.
- ^ „John Paul Jones”. www.led-zeppelin.org. Приступљено 2021-01-19.
- ^ Hanrahan, John (1986). Mel Gibson (на језику: енглески). Little Hills Press. ISBN 978-0-949773-34-0.
- ^ „Michael Schumacher” (на језику: енглески). 2003-02-26. Приступљено 2021-01-19.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Angelos Basinas”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-19.
- ^ „Linas Kleiza Stats, News, Bio”. ESPN (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-19.
- ^ „Deni Avdija International Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-19.
- ^ „Home - Arctic Portal - The Arctic Gateway”. arcticportal.org. Приступљено 2021-01-19.
- ^ Rose, Hugh James. (1857) A New General Biographical Dictionary, Volume 11. London: Fellows. Page 89.
- ^ The Encyclopedia Americana (на језику: енглески). Americana Corporation. 1977. ISBN 978-0-7172-0108-2.
- ^ The Dan Smoot Report (на језику: енглески). Dan Smoot Report, Incorporated. 1967.
- ^ „Житија светих“, 21. децембар, Јустин Поповић Архивирано на сајту Wayback Machine (28. новембар 2011) (језик: српски)