3. јануар

3. јануар је трећи дан у години у Грегоријанском календару. 362 дана (363 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 1777 — Америчка снаге под командом генерала Џорџа Вашингтона су поразиле британску војску у бици код Принстона.
• 1781 — Британске снаге су заузеле холандско карипско острво Свети Еустахије након неколико испаљених хитаца.
• 1795 — После пораза устанка Тадеуша Кошћушка Пруска, Аустрија и Русија склопиле тајни уговор о трећој подели Пољске.
• 1815 — Аустрија, Британија и Француска створиле војни савез против Пруске и Русије.
• 1868 — У Јапану укинута институција шогуна и почела „Меиџи обнова“. Цар Муцухито успоставио централну царску власт, спровео реформе по европском узору и отворио пут за брзи развој Јапана.
• 1919 — На Париској мировној конференцији, емир Фејсал I је потписао споразум са ционистичким вођом Хаимом Вајцманом о образовању јеврејске државе у Палестини и арапске државе у већем делу Блиског истока.
• 1924 — Енглески египтолог Хауард Картер у Долини краљева у близини Луксора у Египту нашао саркофаг фараона Тутанкамона.
• 1925 — Бенито Мусолини је објавио да преузима диктаторска овлашћења над Италијом.
• 1961 — САД прекинуле дипломатске односе с Кубом.
• 1962 — Папа Јован XXIII екскомуницира Фидела Кастра.
• 1970 — У Бразавилу усвојен устав којим је Конго-Бразавил проглашен Народном Републиком Конго.
• 1977 — Међународни монетарни фонд одобрио Великој Британији око четири милијарде долара зајма за подршку британској валути. То је био највећи зајам у тридесетгодишњој историји ММФ-а.
• 1980 — Председник Југославије Јосип Броз Тито примљен у Клинички центар у Љубљани. Пошто операција на крвним судовима није успела, 3. фебруара му ампутирана нога.
• 1990 — Панамски генерал Мануел Норијега предао се трупама САД после 10 дана проведених у Ватиканској амбасади. Норијега потом депортован на Флориду, где му је суђено.
• 1990 — У железничкој несрећи на југу Пакистана погинуло 307 људи, када је експресни воз ударио у композицију теретног воза.
• 1993 — Председници Русије и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за две трећине, СТАРТ 2.
• 1994 — У Сибиру се срушио руски путнички авион Тупољев Ту-154, при чему је погинуло свих 124 путника и чланова посаде.
• 1996 — Представници међународних мировних снага у Босни саопштили да је у тој земљи, по завршетку рата, остало четири до пет милиона мина и да ће чишћење минских поља трајати око 30 година.
• 1997 — Широм Србије настављени масовни грађански и студентски протести, упркос јаким полицијским снагама које су 26. децембра 1996. почеле да спречавају протестне шетње. Протести почели у новембру 1996. због фалсификовања резултата на локалним изборима на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“.
• 2000 — На првим парламентарним изборима у Хрватској после смрти председника Фрање Туђмана убедљиво победила коалиција опозиционих странака, а одзив бирача био 80 %, највећи од 1990, када су одржани први вишестраначки избори.
• 2001 — летонски супермаратонац Георг Јермолајев поставио светски рекорд у трчању на дуге стазе, претрчавши 5.000 km за 888 часова и 42 минута. То је био Први светски рекорд у новом миленијуму.
• 2002 — Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан одобрио оснивање суда за ратне злочине током десетогодишњег рата у Сијера Леонеу.
• 2003 — У интервенцији полиције на смиривању уличних протеста у Каракасу, у Венецуели, између групе симпатизера и противника председника Уга Чавеса, погинуле најмање две особе, а 78 повређено.
• 2009 — Створена је мрежа криптовалуте биткојн када је Сатоши Накамото изрударио први блок у ланцу.

Рођења

• 1868 — Живојин Перић, српски правник и политичар. († 1953)
• 1892 — Џ. Р. Р. Толкин, енглески писац, песник и филолог. († 1973)
• 1904 — Ото Бихали Мерин, српски и југословенски књижевник, публициста, историчар уметности и ликовни критичар. († 1993)
• 1907 — Реј Миланд, велшки глумац и редитељ. († 1986)
• 1912 — Љубомир Вукадиновић, српски спортски новинар. († 1973)
• 1920 — Милан Срдоч, српски глумац. († 1988)
• 1923 — Драгутин Гостушки, српски композитор, музиколог, историчар уметности, естетичар и публициста. († 1998)
• 1926 — Џорџ Мартин, енглески музички продуцент, аранжер, композитор, диригент, инжењер звука и музичар, познат као „Пети Битлс“. († 2016)
• 1929 — Серђо Леоне, италијански редитељ, сценариста и продуцент. († 1989)
• 1946 — Џон Пол Џоунс, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као басиста и клавијатуриста групе Led Zeppelin.
• 1950 — Весна Вуловић, српска стјуардеса, ушла у Гинисову књигу рекорда као особа која је преживела пад са висине од 10.160 метара без падобрана. († 2016)
• 1956 — Мел Гибсон, амерички глумац, редитељ и продуцент.
• 1957 — Бојан Крижај, словеначки скијаш.
• 1962 — Драгољуб Љубичић Мићко, српски глумац и комичар.
• 1968 — Љубиша Опачић, српски музичар и музички продуцент, најпознатији као гитариста групе Бајага и инструктори. († 2008)
• 1969 — Михаел Шумахер, немачки аутомобилиста, возач Формуле 1.
• 1973 — Вук Рашовић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1976 — Ангелос Басинас, грчки фудбалер.
• 1979 — Милош Грлица, српски атлетичар.
• 1984 — Хајко Шафарцик, немачки кошаркаш.
• 1985 — Марко Томас, хрватски кошаркаш.
• 1985 — Линас Клејза, литвански кошаркаш.
• 1986 — Аса Акира, америчка порнографска глумица.
• 1986 — Никола Пековић, црногорски кошаркаш.
• 1986 — Нејц Печник, словеначки фудбалер.
• 2001 — Дени Авдија, израелско-српски кошаркаш.
• 2001 — Лазар Васић, српски кошаркаш.
• 2003 — Грета Тунберг, шведска активисткиња за заштиту животне средине.

Смрти

• 1322 — Филип V Високи, француски краљ (* 1293)
• 1875 — Пјер Ларус, француски лексикограф и енциклопедиста (* 1817)
• 1923 — Јарослав Хашек, чешки писац (* 1883)
• 1931 — Жозеф Жофр, француски маршал. (* 1852)
• 1967 — Џек Руби, убица Лија Харвија Освалда (* 1911)
• 2016 — Душан Голумбовски, српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. (* 1941)
• 2017 — Иво Брешан, југословенски и хрватски писац. (* 1936)
• 2018 — Миленко Чабаркапа, слепи професор и интернационални шаховски мајстор. (* 1938)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Свету мученицу Јулијану и шест стотина тридесет мученика с њом
  • Светог Петра Чудотворца, митрополита руског
  • Светог мученика Темистокла
  • Светог Прокопија Вјатског
  • Свету Јулијану Вјаземску
• 
• 
• 

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума