3. јануар

3. јануар је трећи дан у години у Грегоријанском календару. 362 дана (363 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 1777 — Амерички рат за независност: Америчка снаге под командом генерала Џорџа Вашингтона су поразиле британску војску у бици код Принстона, којом је командовао генерал лорд Корнволис.
• 1781 — Британске снаге су заузеле холандско карипско острво Свети Еустахије након неколико испаљених хитаца.
• 1795 — После пораза устанка Тадеуша Кошћушка Пруска, Аустрија и Русија склопиле тајни уговор о трећој подели Пољске.
• 1815 — Аустрија, Британија и Француска створиле војни савез против Пруске и Русије.
• 1868 — У Јапану укинута институција шогуна на основу којег је од 1192. ограничена власт цара, а моћ концентрисана у рукама шогуна, представника крупних феудалаца – и на власт је дошла династија Мејђи. Крај шогуната имао је значај буржоаске револуције – Цар Муцухито је спровео реформе укинуо је многе привилегије феудалаца, модернизовао је армију, реформисао школство и успоставио институције по европском узору, што је омогућило снажан индустријски успон Јапана.
• 1871 — Француско-пруски рат: У бици код Бапаумеа снаге генерала Луиса Фаидхербеа довеле су до пруског повлачења.
• 1883 —
  • Донет Закон о устројству војске краља Милана Обреновића. У 19. члану Закона се каже: "Никакав српски грађанин не може постати указни чиновник нити државни учитељ, свештеник и калуђер, ако није одслужио y сталном кадру, било потпуни или скраћени рок, а способан је за службу."
  • Такође у том закону уведена је нова формација војске. Укинути су досадашњи корпуси и корпусне територије и уместо њих образоване дивизијске области. На основу мобилизацијиских и оперативних потреба територија Србије подељена је на пет дивизијских области: Тимочка, Моравска, Дринска, Дунавска, и Шумадијска.
• 1885 — Француско-кинески рат: почетак битке код Ни Бопа
• 1895 — Почела са радом Београдска берза.
• 1919 — На Париској мировној конференцији, емир Фејсал I је потписао споразум са ционистичким вођом Хаимом Вајцманом о образовању јеврејске државе у Палестини и арапске државе у већем делу Блиског истока.
• 1921 — Турски мир с Арменијом
• 1924 — Енглески египтолог Хауард Картер у Долини краљева у близини Луксора у Египту нашао саркофаг фараона Тутанкамона.
• 1925 — Бенито Мусолини је објавио да преузима диктаторска овлашћења над Италијом.
• 1926 — Војни пуч: Грчки генерал Теодорос Пангалос прогласио се званично диктатором Грчке, пола године пошто је пучем приграбио власт. С власти је збачен у августу 1926.
• 1942 —
  • Други светски рат: У Норвешкој у нацистичкој Немачкој основано је 23 концентрациона логора кроз које је прошло и више од 4.500 Југословена, махом Срба. Најозлоглашенији су били Бејсфорт, Ботн, Ерландет, Фалстад, Корган, Осен, у које су људе највише упућивали из логора на Старом сајмишту у Београду. До априла 1943. депортовано их је 4.680, од којих је више од 3.000 убијено. Логораше су помагали норвешки антифашисти, остављајући храну и цигарете скривене крај пута којим су одлазили на присилни рад и организујући бекство у неутралну Шведску малобројнима који су успели да побегну из логора. Преживелих 1.300 интернираца основало је после рата дружење с пријатељима из Норвешке.
  • Други светски рат: Усташе су на планини Папук у западној Славонији попалиле и опљачкале српска села Горње Врховце, Кантаровце, Крушево, Шушњаре, Цицваре, Грђавицу, Бјелајце, а многе српске цивиле живе бацале у ватру.
  • Други светски рат: Немачки командант за Србију објавио наредбу којом је под претњом смрћу, забрањено скривање Јевреја и чување јеврејских ствари, новца и вредносних папира. Многи Срби су, ипак, ризиковали живот и стотине Јевреја спасли сигурне смрти.
• 1945 —
  • Други светски рат: Адмирал Честер В. Нимиц постављен за команданта Морнарице САД-а у припремама за планиране нападе на Иво Џиму и Окинаву.
  • Други светски рат: У Арденима пропао последњи покушај немачког вође Адолфа Хитлера да измени исход Другог светског рата, јер су савезничке армије генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија у контраофанзиви захватиле у клешта немачке дивизије, наневши им тешке губитке.
• 1959 — Амерички председник Ајзенхауер потписао је специјалну прокламацију признајући територију Аљаске у Унију као 49. државу. Аљаску је открио још 1741. руски научник Витус Беринг. Прво насеље основали су Руси неколико година касније, али су 1867. године целу територију Аљаске продали САД-у за 7,2 милиона долара. Године 1912. Аљаска је проглашена америчком територијом, али је тек 1959. године добила статус савезне државе САД.
• 1961 —
  • САД прекинуле дипломатске односе с Кубом.
  • Нуклеарно оружје: Експериментални војни нуклеарни реактор СЛ-1 уништен је експлозијом паре у Сједињеним Државама. Узрок грешке изазван је људским фактором у експериментисању приликом неправилног повлачења централне контролне шипке, одговорне за апсорпцију неутрона у језгру реактора. Том приликом је страдало троје радника.
  • Анголски рат за независност: Протест пољопривредних радника у Баика де Цасање, португалска Ангола, претворио се у побуну великих размера и тиме је започео анголски рат за независност, први од португалских колонијалних ратова.
• 1962 — Папа Јован XXIII екскомуницира Фидела Кастра.
• 1970 — У Бразавилу усвојен устав којим је Конго-Бразавил проглашен Народном Републиком Конго.
• 1977 — Међународни монетарни фонд одобрио Великој Британији око четири милијарде долара зајма за подршку британској валути. То је био највећи зајам у тридесетогодишњој историји ММФ-а.
• 1980 — Председник Југославије Јосип Броз Тито примљен у Клинички центар у Љубљани. Пошто операција на крвним судовима није успела, 3. фебруара му ампутирана нога.
• 1985 — Израелска влада је 'ваздушним мостом' пребацила 12,000 јевреја из Етиопије у Израел.
• 1990 —
  • Панамски генерал Мануел Норијега предао се трупама САД после 10 дана проведених у Ватиканској амбасади. Норијега потом депортован на Флориду, где му је суђено.
  • У железничкој несрећи на југу Пакистана погинуло 307 људи, када је експресни воз ударио у композицију теретног воза.
• 1992 — Рат у Хрватској: У Женеви усвојен план мировне операције УН-а за Југославију, такозвани Венсов план. Предвиђено је да мировна операција УН у Југославији буде привремени аранжман за стварање услова за мир.
• 1993 — Нуклеарно оружје: Председници Русије и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за две трећине, СТАРТ 2.
• 1994 — У Сибиру се срушио руски путнички авион Тупољев Ту-154, при чему је погинуло свих 124 путника и чланова посаде.
• 1996 — Рат у Босни: Представници међународних мировних снага у Босни саопштили да је у тој земљи, по завршетку рата, остало четири до пет милиона мина и да ће чишћење минских поља трајати око 30 година.
• 1997 — Демонстрације: Широм Србије настављени масовни грађански и студентски протести, упркос јаким полицијским снагама које су 26. децембра 1996. почеле да спречавају протестне шетње. Протести почели у новембру 1996. због фалсификовања резултата на локалним изборима на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“.
• 1999 — Ирачки председник Садам Хусеин одбацио зоне забрањеног лета које су изнад севера и југа ове државе успоставиле западне земље, рекавши да ће им се ирачки народ храбро супротставити.
• 2000 — На првим парламентарним изборима у Хрватској после смрти председника Фрање Туђмана убедљиво победила коалиција опозиционих странака, а одзив бирача био 80%, највећи од 1990, када су одржани први вишестраначки избори.
• 2001 — Спорт: летонски супермаратонац Георг Јермолајев поставио светски рекорд у трчању на дуге стазе, претрчавши 5.000 km за 888 часова и 42 минута. То је био Први светски рекорд у новом миленијуму.
• 2002 —
  • Међународни суд за ратне злочине: Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан одобрио оснивање суда за ратне злочине током десетогодишњег рата у Сијера Леонеу.
  • Израелско-палестински сукоб: Израелске снаге су пресреле и заузеле палестински теретни брод Карине А у Црвеном мору где су пронашли 50 тона оружја.
• 2003 — Демонстрације: У интервенцији полиције на смиривању уличних протеста у Каракасу, у Венецуели, између групе симпатизера и противника председника Уга Чавеса, погинуле најмање две особе, а 78 повређено.
• 2004 — Вештачки сателити: Амерички робот "Спирит" спустио се на Марс ради истраживања геолошке историје те планете.
• 2007 — Америчка војска саопштила је да није учествовала у погубљењу Садама Хусеина. Истога дана италијански премијер Романо Проди саопштио је да ће Италија од Уједињених нација званично затражити забрану смртне казне у свим земљама. Продијева изјава уследила је након што су снимци вешања Садама Хусеина шокирали свет.
• 2009 — Створена је мрежа криптовалуте биткојн када је Сатоши Накамото изрударио први блок у ланцу.
• 2015 — Тероризам: Милитанти Боко Харама уништавају читав град Бага на североистоку Нигерије, где започињу масакр и убијају чак 2.000 људи.
• 2020 — У америчком нападу убијен је генерал Касем Сулејмани, командант иранских специјалних снага, од стране америчких ваздушних снага у близини међународног аеродрома у Багдаду. Нападе је одобрио и уживо надгледао ток акције председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп.

Рођења

• 1851 — Манојло Ђорђевић Призренац, српски новинар и књижевник. (прем. 1896)
• 1868 — Живојин Перић, српски правник и политичар. (прем. 1953)
• 1892 — Џ. Р. Р. Толкин, енглески писац, песник и филолог. (прем. 1973)
• 1904 — Ото Бихали Мерин, српски и југословенски књижевник, публициста, историчар уметности и ликовни критичар. (прем. 1993)
• 1907 — Реј Миланд, велшки глумац и редитељ. (прем. 1986)
• 1912 — Љубомир Вукадиновић, српски спортски новинар. (прем. 1973)
• 1920 — Милан Срдоч, српски глумац. (прем. 1988)
• 1923 — Драгутин Гостушки, српски композитор, музиколог, историчар уметности, естетичар и публициста. (прем. 1998)
• 1926 — Џорџ Мартин, енглески музички продуцент, аранжер, композитор, диригент, инжењер звука и музичар, познат као „Пети Битлс“. (прем. 2016)
• 1929 — Серђо Леоне, италијански редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 1989)
• 1932 — Дабни Колман, амерички глумац.
• 1946 — Џон Пол Џоунс, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као басиста и клавијатуриста групе Led Zeppelin.
• 1950 — Весна Вуловић, српска стјуардеса, ушла у Гинисову књигу рекорда као особа која је преживела пад са висине од 10.160 метара без падобрана. (прем. 2016)
• 1956 — Мел Гибсон, амерички глумац, редитељ и продуцент.
• 1957 — Бојан Крижај, словеначки скијаш.
• 1962 — Драгољуб Љубичић Мићко, српски глумац и комичар.
• 1968 — Љубиша Опачић, српски музичар и музички продуцент, најпознатији као гитариста групе Бајага и инструктори. (прем. 2008)
• 1969 — Михаел Шумахер, немачки аутомобилиста, возач Формуле 1.
• 1973 — Вук Рашовић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1976 — Ангелос Басинас, грчки фудбалер.
• 1979 — Милош Грлица, српски атлетичар.
• 1984 — Хајко Шафарцик, немачки кошаркаш.
• 1985 — Марко Томас, хрватски кошаркаш.
• 1985 — Линас Клејза, литвански кошаркаш.
• 1985 — Аса Акира, америчка порнографска глумица.
• 1986 — Никола Пековић, црногорски кошаркаш.
• 1986 — Нејц Печник, словеначки фудбалер.
• 2001 — Дени Авдија, израелско-српски кошаркаш.
• 2001 — Лазар Васић, српски кошаркаш.
• 2003 — Грета Тунберг, шведска активисткиња за заштиту животне средине.

Смрти

• 1322 — Филип V Високи, француски краљ (рођ. 1293)
• 1875 — Пјер Ларус, француски лексикограф и енциклопедиста (рођ. 1817)
• 1923 — Јарослав Хашек, чешки писац (рођ. 1883)
• 1931 — Жозеф Жофр, француски маршал. (рођ. 1852)
• 1967 — Џек Руби, убица Лија Харвија Освалда (рођ. 1911)
• 2016 — Душан Голумбовски, српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. (рођ. 1941)
• 2017 — Иво Брешан, југословенски и хрватски писац. (рођ. 1936)
• 2018 — Миленко Чабаркапа, слепи професор и интернационални шаховски мајстор. (рођ. 1938)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Свету мученицу Јулијану и шест стотина тридесет мученика с њом
  • Светог Петра Чудотворца, митрополита руског
  • Светог мученика Темистокла
  • Светог Прокопија Вјатског
  • Свету Јулијану Вјаземску
• 
• 
• 

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума