18. јануар
датум
18. јануар је осамнаести дан у години у Грегоријанском календару. 347 дана (348 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
ДогађајиУреди
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 350 — Римски војсковођа Магненције збацио легитимног цара Констанса I.
- 470 — Малолетни Лав II ступио на источноримски (византијски) престо.
- 532 — Малобројне царске трупе предвођене Велизаром савладале устанак Ника у Константинопољу. Победа над устаницима трајно учврстила режим византијског цара Јустинијана I.
- 1520 — Краљ Данске и Норвешке Кристијан II победио је Швеђане и освојио Шведску.
- 1535 — Шпански конквистадор Франсиско Пизаро основао је Лиму, сада главни град Перуа.
- 1654 — Вођа запорошких козака хетман Богдан Хмељницки признао је врховну власт руског цара, чиме се Украјина ујединила с Русијом, што је изазвало руско-пољски рат (1654—67).
- 1778 — Енглески морепловац Џејмс Кук открио је Хаваје, које је назвао Сендвичка острва по имену лорда Сендвича.
- 1788 — 736 кажњеника прогнаних из Енглеске искрцало се у Ботани Беј, чиме је формирана прва кажњеничка колонија у Аустралији.
- 1871 — У Дворани огледала палате у Версају пруски краљ Вилхелм I проглашен је за првог цара новоствореног Немачког царства.
- 1896 — Прва јавна демонстрација икс зрака.
- 1919 — Француски премијер Жорж Клемансо отворио је Версајску мировну конференцију након окончања Првог светског рата.
- 1944 — Након седмодневних борби совјетске трупе су у Другом светском рату окончале блокаду Лењинграда, у којем је током немачке опсаде од септембра 1941. од исцрпљености и глади умрло око 620.000 људи.
- 1963 — Основан Протекторат Јужне Арабије.
- 1974 — После седмодневних преговора Египат и Израел потписали су споразум о дезангажовању војних снага дуж Суецког канала.
- 1977 — У авионској несрећи близу Сарајева погинули су председник владе СФР Југославије Џемал Биједић, његова супруга Разија и још шест путника.
- 1977 — У најтежој железничкој несрећи у Аустралији, око 80 људи је погинуло када је воз у Сиднеју ударио у бетонски мост.
- 1989 — четврти дан заредом хиљаде Чехословака сливало се ка централном прашком тргу Вацлавске намести певајући „слобода“, „истина“ и „људска права“ у мирном протесту против комунистичких власти.
- 1991 — Парламент Јордана је осудио ваздушне нападе на Ирак у операцији „Пустињска олуја“ и позвао арапске и исламске земље на акцију против САД и њених савезника; Ирак је лансирао осам ракета „скад“ на Израел, у покушају да јеврејску државу увуче у Заливски рат.
- 1996 — Владајућа социјалистичка партија (ПАСОК) изабрала је Костаса Симитиса за премијера Грчке, након што је тешко оболели оснивач ПАСОК-а Андреас Папандреу поднео оставку.
- 1997 — Франц Враницки поднео је оставку на положај аустријског канцелара на којем је био скоро 11 година.
- 1999 — Одлука владе СР Југославије да представника ОЕБС на Косову Вилијама Вокера прогласи „персоном нон грата“ и да ускрати дозволу главном тужиоцу Међународног суда за ратне злочине Луиз Арбур да уђе у земљу, додатно је заоштрила југословенске односе с међународном заједницом.
- 2001 — САД су укинуле санкције СР Југославији уведене почетком 1999. због политике режима Слободана Милошевића према Албанцима на Косову. Америчким фирмама тада је било забрањено да послују са Југославијом. Поред скидања те забране, укидање америчких санкција отворило је врата за улазак страних кредита у СР Југославију.
- 2002 — Влада Сијера Леонеа објавила је крај грађанског рата током којег је убијено око 50.000 људи, махом цивила. Рат против владе водио је Уједињени револуционарни фронт (РУФ) познат по својој бруталности.
- 2003 — На Шестом ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије (СПС) за председника партије поново је изабран хашки оптуженик Слободан Милошевић.
- 2006 — НАСА лансирала најбржу свемирску летелицу у оквиру мисије Нови хоризонти, што је прва мисија посвећена Плутону.
РођењаУреди
- 1689 — Шарл Луј де Секонда Монтескје, француски филозоф († 1755)
- 1882 — Ален Александер Милн, енглески писац
- 1892 — Оливер Харди, амерички глумац († 1957)
- 1904 — Кери Грант, амерички филмски глумац († 1986)
- 1909 — Оскар Давичо, српски и југословенски писац († 1989)
- 1911 — Дени Кеј, амерички позоришни и филмски глумац († 1987)
- 1928 — Александар Јаковљевић Гомељски, руски кошаркаш и тренер. († 2005)
- 1931 — Чун Доо Хван, јужнокорејски политичар.
- 1933 — Реј Долби, амерички проналазач, изумитељ Долби система за редукцију шума.
- 1950 — Жил Вилнев, канадски возач формуле 1 († 1982)
- 1955 — Кевин Костнер, амерички глумац и филмски продуцент.
- 1968 — Драгана Мирковић, српска певачица
- 1980 — Ненад Брновић, црногорски фудбалер.
- 1981 — Оливије Рохус, белгијски тенисер.
- 1988 — Анџелик Кербер, немачка тенисерка.
- 1989 — Сабрина Влашкалић, музичар и професор класичне гитаре. († 2019)
СмртиУреди
- 1862 — Џон Тајлер, амерички политичар и председник
- 1936 — Радјард Киплинг, енглески писац. (*1865)
- 1939 — Драгиша Мишовић, српски лекар и комуниста (*1898)
- 1977 — Џемал Биједић, југословенски политичар
- 1977 — Карл Цукмајер, немачки књижевник
- 1987 — Серђо Блажић, хрватски певач и члан рок групе Атомско склониште
- 2008 — Милица Манојловић, оснивач и диригент Хора "Колибри". (*1933)
Празници и дани сећањаУреди
- Српска православна црква слави[1]:
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Житија светих - 5. јануар; Архимандрит Јустин Поповић (књига на интернету) Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 11, 2009) (на језику: енглески)