18. јануар
датум
18. јануар је осамнаести дан у години у Грегоријанском календару. 347 дана (348 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
ДогађајиУреди
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 350 — Римски војсковођа Магненције збацио легитимног цара Констанса I.
- 470 — Малолетни Лав II ступио на источноримски (византијски) престо.
- 532 — Малобројне царске трупе предвођене Велизаром савладале устанак Ника у Константинопољу. Победа над устаницима трајно учврстила режим византијског цара Јустинијана I.
- 1520 — Краљ Данске и Норвешке Кристијан II победио је Швеђане и освојио Шведску.
- 1535 — Шпански конквистадор Франсиско Пизаро основао је Лиму, сада главни град Перуа.
- 1654 — Вођа запорошких козака хетман Богдан Хмељницки признао је врховну власт руског цара, чиме се Украјина ујединила с Русијом, што је изазвало руско-пољски рат (1654—67).
- 1778 — Енглески морепловац Џејмс Кук открио је Хаваје, које је назвао Сендвичка острва по имену лорда Сендвича.
- 1788 — 736 кажњеника прогнаних из Енглеске искрцало се у Ботани Беј, чиме је формирана прва кажњеничка колонија у Аустралији.
- 1871 — У Дворани огледала палате у Версају пруски краљ Вилхелм I проглашен је за првог цара новоствореног Немачког царства.
- 1896 — Прва јавна демонстрација икс зрака.
- 1919 — Француски премијер Жорж Клемансо отворио је Версајску мировну конференцију након окончања Првог светског рата.
- 1944 — Након седмодневних борби совјетске трупе су у Другом светском рату окончале блокаду Лењинграда, у којем је током немачке опсаде од септембра 1941. од исцрпљености и глади умрло око 620.000 људи.
- 1963 — Основан Протекторат Јужне Арабије.
- 1974 — После седмодневних преговора Египат и Израел потписали су споразум о дезангажовању војних снага дуж Суецког канала.
- 1977 — У авионској несрећи близу Сарајева погинули су председник владе СФР Југославије Џемал Биједић, његова супруга Разија и још шест путника.
- 1977 — У најтежој железничкој несрећи у Аустралији, око 80 људи је погинуло када је воз у Сиднеју ударио у бетонски мост.
- 1989 — четврти дан заредом хиљаде Чехословака сливало се ка централном прашком тргу Вацлавске намести певајући „слобода“, „истина“ и „људска права“ у мирном протесту против комунистичких власти.
- 1991 — Парламент Јордана је осудио ваздушне нападе на Ирак у операцији „Пустињска олуја“ и позвао арапске и исламске земље на акцију против САД и њених савезника; Ирак је лансирао осам ракета „скад“ на Израел, у покушају да јеврејску државу увуче у Заливски рат.
- 1996 — Владајућа социјалистичка партија (ПАСОК) изабрала је Костаса Симитиса за премијера Грчке, након што је тешко оболели оснивач ПАСОК-а Андреас Папандреу поднео оставку.
- 1997 — Франц Враницки поднео је оставку на положај аустријског канцелара на којем је био скоро 11 година.
- 1999 — Одлука владе СР Југославије да представника ОЕБС на Косову Вилијама Вокера прогласи „персоном нон грата“ и да ускрати дозволу главном тужиоцу Међународног суда за ратне злочине Луиз Арбур да уђе у земљу, додатно је заоштрила југословенске односе с међународном заједницом.
- 2001 — САД су укинуле санкције СР Југославији уведене почетком 1999. због политике режима Слободана Милошевића према Албанцима на Косову. Америчким фирмама тада је било забрањено да послују са Југославијом. Поред скидања те забране, укидање америчких санкција отворило је врата за улазак страних кредита у СР Југославију.
- 2002 — Влада Сијера Леонеа објавила је крај грађанског рата током којег је убијено око 50.000 људи, махом цивила. Рат против владе водио је Уједињени револуционарни фронт (РУФ) познат по својој бруталности.
- 2003 — На Шестом ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије (СПС) за председника партије поново је изабран хашки оптуженик Слободан Милошевић.
- 2006 — НАСА лансирала најбржу свемирску летелицу у оквиру мисије Нови хоризонти, што је прва мисија посвећена Плутону.
РођењаУреди
- 1689 — Монтескје, француски филозоф. († 1755)
- 1892 — Оливер Харди, амерички глумац. († 1957)
- 1904 — Кери Грант, амерички глумац. († 1986)
- 1909 — Оскар Давичо, српски писац и песник. († 1989)
- 1911 — Дени Кеј, амерички глумац, комичар, музичар и плесач. († 1987)
- 1928 — Александар Гомељски, руски кошаркаш и кошаркашки тренер. († 2005)
- 1943 — Пол Фриман, енглески глумац.
- 1944 — Александер Фан дер Белен, аустријски политичар, председник Аустрије (2017—).
- 1950 — Жил Вилнев, канадски аутомобилиста, возач Формуле 1. († 1982)
- 1950 — Дино Менегин, италијански кошаркаш.
- 1955 — Кевин Костнер, амерички глумац, редитељ, продуцент и музичар.
- 1955 — Френки Наклс, амерички ди-џеј и музички продуцент. († 2014)
- 1957 — Рајко Јањанин, српски фудбалер.
- 1967 — Иван Заморано, чилеански фудбалер.
- 1968 — Драгана Мирковић, српска певачица.
- 1971 — Пеп Гвардиола, шпански фудбалер и фудбалски тренер.
- 1971 — Џонатан Дејвис, амерички музичар, најпознатији као фронтмен и певач групе Korn.
- 1971 — Кристијан Фитипалди, бразилски аутомобилиста, возач Формуле 1.
- 1978 — Горан Јевтић, српски глумац.
- 1978 — Тор Хусховд, норвешки бициклиста.
- 1979 — Пауло Фереира, португалски фудбалер.
- 1980 — Ненад Брновић, црногорски фудбалер.
- 1981 — Оливје Рокус, белгијски тенисер.
- 1983 — Јелена Гавриловић, српска глумица.
- 1984 — Оливер Стевић, српски кошаркаш.
- 1988 — Анџелик Кербер, немачка тенисерка.
- 1988 — Ашли Мари, америчка глумица и певачица.
- 1989 — Сабрина Влашкалић, српска музичарка и професорка класичне гитаре. († 2019)
- 1990 — Горги Ђенг, сенегалски кошаркаш.
- 1995 — Драгана Станковић, српска кошаркашица.
- 1997 — Милош Стојановић, српски фудбалер.
СмртиУреди
- 1862 — Џон Тајлер, амерички политичар и председник
- 1936 — Радјард Киплинг, енглески писац. (*1865)
- 1939 — Драгиша Мишовић, српски лекар и комуниста (*1898)
- 1977 — Џемал Биједић, југословенски политичар
- 1977 — Карл Цукмајер, немачки књижевник
- 1987 — Серђо Блажић, хрватски певач и члан рок групе Атомско склониште
- 2008 — Милица Манојловић, оснивач и диригент Хора "Колибри". (*1933)
Празници и дани сећањаУреди
- Српска православна црква слави[1]:
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Житија светих - 5. јануар; Архимандрит Јустин Поповић (књига на интернету) Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 11, 2009) (на језику: енглески)