Драгиша Мишовић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Др Драгиша Мишовић (Кулиновци, код Чачка, 4. март 1898 — Београд, 18. јануар 1939) био је српски лекар и комуниста.
| драгиша мишовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. март 1898. |
| Место рођења | Кулиновци, код Чачка,  Краљевина Србија |
| Датум смрти | 18. јануар 1939. (40 год.) |
| Место смрти | Београд,  Краљевина Југославија |
| Професија | лекар |
| Породица | |
| Супружник | Дивна Катанић-Милошевић |
| Деловање | |
| Учешће у ратовима | Први светски рат |
БиографијаУреди
Рођен је 4. марта 1898. године у селу Кулиновци, код Чачка. Као седамнаестогодишњак, 1915. године са српском војском којој је приступио, мада премлад, прелази преко Албаније. Године 1916. у Ници, у Француској, оснива се српска гимназија и млади Мишовић већ следеће 1917. године матурира као други у рангу од 600 ученика.
Француски ђак постаје и на студијама медицине. Током студија у Француској постао је члан Комунистичке партије Француске и председник удружења „Кларте“ (Светлост), због чега му је укинута стипендија. Али он не одустаје и 1925. године на Карловом универзитету у Прагу бива промовисан у доктора медицине. Нострификује своју Диплому на Медицинском факултету у Београду, јануара 1926. године.
Највећем броју својих приватних пацијената доктор Мишовић није наплаћивао прегледе, а многима је сам плаћао лекове. Иако крхког здравља, истакао се у борби против диктатуре краља Александра Карађорђевића и био веома активан од 1936. до 1938. године у стварању Народног фронта.
Политички рад Драгишу Мишовића доводи у сукоб са законом. Бива затворен у затвору „Главњача“ у Београду. Приликом превожења у затвор аутомобил којим се налазио Мишовић је ударио у трамвај. После несреће Мишовић бива примљен у Општу државну болницу без свести, где умире, два дана касније, 18. јануара 1939. године. Сахрани народног лекара у Чачку присуствовало је више од 15.000 људи.
Током Народноослободилачког рата, Чачански партизански одред, формиран јула 1941. године, носио је његово име. А данас његово име носе клиничко болнички центар у Београду на Дедињу и основна школа у Чачку, као и улице у Чачку, Београду, Нишу, Суботици, Крагујевцу, Надаљу и др.
ЛитератураУреди
- Мала енциклопедија Просвета, Београд 1959. година