27. јануар
датум
27. јануар је двадесет седми дан у години у Грегоријанском календару. 338 дана (339 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
ДогађајиУреди
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 447 — Земљотрес је уништио велики део Цариградских зидина.
- 661 — Алијином смрћу окончан је Рашидунски халифат.
- 1785 — Основан је Универзитет Џорџије, први државни универзитет у САД.
- 1822 — На скупштини у Епидауру грчки устаници прогласили независност Грчке, коју је Турска признала 1829.
- 1825 — Амерички конгрес је одобрио стварање Индијанске територије (у данашњој Оклахоми), отворивши пут пресељавању Индијанаца у источном делу САД кроз Пут суза.
- 1865 — Шпанија признала независност Перуа.
- 1919 — У Марибору је убијено је 13 а рањено 60 ненаоружаних грађана немачке националности у догађају познатом као Мариборска крвава недеља.
- 1924 — Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца потписала у Риму пакт о пријатељству и сарадњи са Италијом и споразум којим је Ријека предата Италији.
- 1926 — Енглески проналазач Џон Логи Берд у Лондону први пут јавно демонстрирао телевизију.
- 1942 — Извршен је Игмански марш Прве пролетерске бригаде за време Друге непријатељске офанзиве.
- 1943 — Америчко ратно ваздухопловство је извршило, у Другом светском рату, први напад на Немачку целодневним бомбардовањем ратне луке Вилхелмсхафен.
- 1945 — Совјетске јединице су ослободиле Аушвиц.
- 1964 — Француска је успоставила дипломатске односе са Народном Републиком Кином.
- 1967 — Током проба за лет на Месец у бази Кејп Каневерал три америчка астронаута (Гас Грисом, Едвард Вајт и Роџер Чафи) погинула у капсули свемирског брода „Аполо 1“ у ком је избио пожар.
- 1967 — Представници 60 земаља потписали споразум о забрани употребе оружја за масовно уништавање у свемиру.
- 1973 — Потписивањем Париског мировног уговора ступило је примирје у Вијетнамском рату и окончано војно ангажовање САД у тој земљи. Главни преговарачи, државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски министар Ле Дук То, добили исте године Нобелову награду за мир.
- 1980 — Уз помоћ званичника канадске владе, шесторо америчких дипломата који су избегли затварање у иранској талачкој кризи је побегло у Цирих.
- 1981 — Најмање 500 људи погинуло на индонежанском фериботу „Тампомас II“ који је после пожара потонуо у Јаванском мору.
- 1991 — Америчка авијација у Заливском рату почела масовно бомбардовање другог по величини ирачког града Басре.
- 1991 — Посланици Собрања изабрали Киру Глигорова за председника Македоније.
- 1993 — У Њу Делхију полиција употребила сузавац да растера побуњене Хиндусе који су напали џамију и муслимане који су напали хиндуски храм и том приликом спалили на десетине радњи.
- 1996 — У Нигеру војним ударом оборен први демократски изабран председник Махамане Осман.
- 1997 — Уочи Светосавске литије, у којој је те године учествовало више од 100.000 људи, повукао се полицијски кордон у Коларчевој улици у центру Београда. Полиција и демонстранти стајали непрекидно седам дана једни спрам других током протеста због фалсификовања локалних избора у Србији у новембру 1996. Демонстранти бучно прославили завршетак акције „кордоном на кордон“ и кренули у протестну шетњу улицама Београда.
- 1998 — Европска унија и НАТО изразили забринутост због заоштравања ситуације на Косову, где су учестали сукоби наоружаних Албанаца и српских снага безбедности.
- 1999 — Београдска канцеларија Комесаријата Уједињнеих нација за избеглице саопштила да у 98 села у централном и западном Косову више нема српског становништва.
- 2002 — У серији експлозија у војном складишту у Лагосу и пожару изазваном експлозијама погинуло више од 1.000 људи.
- 2006 — Сурчински аеродром у Београду је преименован у Аеродром Николе Тесле.
РођењаУреди
- 1756 — Волфганг Амадеус Моцарт, аустријски композитор. (прем. 1791)[1]
- 1777 — Лукијан Мушицки, српски епископ и књижевник. (прем. 1837)[2]
- 1832 — Луис Керол, енглески писац. (прем. 1898)[3]
- 1836 — Леополд фон Захер-Мазох, аустријски писац. (прем. 1895)[4]
- 1859 — Вилхелм II од Немачке, немачки цар и пруски краљ. (прем. 1941)[5]
- 1885 — Џером Керн, амерички композитор, отац модерног мјузикла. (прем. 1945)[6]
- 1910 — Едвард Кардељ, словеначки и југословенски политичар, народни херој Југославије. (прем. 1979)[7]
- 1916 — Стјепан Стева Филиповић, командир Колубарске чете Ваљевског партизанског одреда, народни херој Југославије. (прем. 1942)[8]
- 1921 — Дона Рид, америчка глумица и продуценткиња. (прем. 1986)[9]
- 1932 — Зоран Прљинчевић, српски фудбалер. (прем. 2013)[10]
- 1934 — Сава Бабић, писац, песник, преводилац и професор. (прем. 2012)[11]
- 1936 — Бери Бариш, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (2017).[12]
- 1936 — Семјуел Ч. Ч. Тинг, кинеско-амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1976).[13]
- 1940 — Џејмс Кромвел, амерички глумац.[14]
- 1944 — Ник Мејсон, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар групе Pink Floyd.[15]
- 1947 — Бранислав Покрајац, српски рукометаш и рукометни тренер. (прем. 2018)[16]
- 1954 — Маринко Роквић, српски певач. (прем. 2021)[17]
- 1957 — Јаник Герс, енглески музичар, најпознатији као гитариста групе Iron Maiden.[18]
- 1961 — Драгиша Шарић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2008)
- 1964 — Бриџет Фонда, америчка глумица.[19]
- 1979 — Розамунд Пајк, енглеска глумица.[20]
- 1980 — Јиржи Велш, чешки кошаркаш.[21]
- 1980 — Ђорђе Пантић, српски фудбалски голман.[22]
- 1980 — Марат Сафин, руски тенисер.[23]
- 1987 — Иван Паунић, српски кошаркаш.[24]
- 1991 — Александар Игњовски, српски фудбалер.[25]
- 1994 — Адин Врабац, босанскохерцеговачки кошаркаш.[26]
- 1995 — Емил Роцков, српски фудбалски голман.[27]
СмртиУреди
- 1235 — Свети Сава, утемељивач Српске православне цркве, државе и школства. (рођ. 1169)
- 1807 — Осман Пазваноглу је био турски војни заповедник, управник Видинског пашалука и пријатељ Риге од Фере. (рођ. 1758)[28]
- 1885 — Миша Анастасијевић српски трговац и добротвор. (рођ. 1803)[29]
- 1901 — Ђузепе Верди, италијански композитор. (рођ. 1813)[30]
- 1919 — Ендре Ади, најпознатији мађарски песник 20. века. (рођ. 1877)[31]
- 1942 — Петар Добровић, српски сликар и политичар. (рођ. 1890)[32]
- 1980 — Ели Финци, српски и југословенски књижевник јеврејског пореклам, позоришни и књижевни критичар, есејист и преводилац. (рођ. 1911)[33]
- 2006 — Никица Калођера, композитор и диригент. (рођ. 1930)[34]
- 2009 — Џон Апдајк, амерички писац. (рођ. 1932)[35]
- 2015 — Чарлс Хард Таунс, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1915)[36]
- 2010 — Џером Дејвид Селинџер, амерички романописац и приповедач (рођ. 1919)[37]
- 2017 — Емануел Рива, француска глумица. (рођ. 1927)[38]
Празници и дани сећањаУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „LibriVox”. librivox.org. Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Episkop Lukijan Musicki”. web.archive.org. 2012-07-17. Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Lewis Carroll | Biography, Books, Poems, Real Name, Quotes, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Leopold von Sacher-Masoch”. IMDb. Приступљено 2022-01-19.
- ^ „William II | emperor of Germany | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Jerome Kern”. IMDb. Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Едвард Кардељ”. САНУ.
- ^ „Spomenik Stevanu Filipović kod Valjeva”. Srbija Vesti (на језику: српски). 2020-07-12. Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Donna Reed”. IMDb. Приступљено 2022-01-19.
- ^ Zvezda, Moja Crvena (2018-01-26). „На данашњи дан: Рођен Зоран Прљинчевић”. Moja Crvena Zvezda (на језику: српски). Приступљено 2022-01-19.
- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 34.
- ^ „Excmo. Sr. Dr. Barry Clark Barish”. Real Academia Europea de Doctores (на језику: шпански). Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Samuel C.C. Ting | American physicist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-19.
- ^ „James Cromwell”. IMDb. Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Nick Mason - DRUMMERWORLD”. www.drummerworld.com. Приступљено 2022-01-19.
- ^ Karanoviuć, Jovo (2018-04-05). „IN MEMORIAM - prof. dr Branislav Pokrajac (27.01.1947 – 05.04.2018)”. Fakultet za sport (на језику: српски). Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Marinko Rokvić Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2015-11-26. Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Janick Gers”. IMDb. Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Bridget Fonda”. IMDb. Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Rosamund Pike”. IMDb. Приступљено 2022-01-19.
- ^ „WELSCH, JIRI - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Djordje Pantic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-19.
- ^ „САФИН Марат Михайлович”. persons-info.com. Приступљено 2022-01-19.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Ivan Paunić > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Serbia - A. Ignjovski - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2022-01-19.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Adin Vrabac > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Emil Rockov - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-19.
- ^ „About: Osman Pazvantoğlu”. dbpedia.org. Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Миша Анастасијевић”. САНУ.
- ^ „Giuseppe Fortunino Francesco Verdi”. biography.yourdictionary.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Ендре Ади | Мађарски песник”. Ендре Ади | Мађарски песник (на језику: српски). 2020-09-12. Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Petar Dobrović Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2019-05-13. Приступљено 2022-01-19.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 197.
- ^ „Nikica Kalogjera”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-19.
- ^ „John Updike”. IMDb. Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Charles Hard Townes | American physicist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-19.
- ^ „Džerom Dejvid Selindžer (Jerome David Salinger)”. biografija.org. Приступљено 17. 1. 2022.
- ^ „Emmanuelle Riva”. IMDb. Приступљено 2022-01-19.
- ^ Закон о државним и другим празницима у Републици Србији (закон на интернету)