27. јануар

Садржај

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 447. — Земљотрес је уништио велики део Цариградских зидина.
• 661. — Алијином смрћу окончан је Рашидунски халифат.
• 1785. — Основан је Универзитет Џорџије, први државни универзитет у САД.
• 1822. — На скупштини у Епидауру грчки устаници прогласили независност Грчке, коју је Турска признала 1829.
• 1825. — Амерички конгрес је одобрио стварање Индијанске територије (у данашњој Оклахоми), отворивши пут пресељавању Индијанаца у источном делу САД кроз Пут суза.
• 1865. — Шпанија признала независност Перуа.
• 1919. — У Марибору је убијено је 13 а рањено 60 ненаоружаних грађана немачке националности у догађају познатом као Мариборска крвава недеља.
• 1924. — Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца потписала у Риму пакт о пријатељству и сарадњи са Италијом и споразум којим је Ријека предата Италији.
• 1926. — Енглески проналазач Џон Логи Берд у Лондону први пут јавно демонстрирао телевизију.
• 1942. — Извршен је Игмански марш Прве пролетерске бригаде за време Друге непријатељске офанзиве.
• 1943. — Америчко ратно ваздухопловство је извршило, у Другом светском рату, први напад на Немачку целодневним бомбардовањем ратне луке Вилхелмсхафен.
• 1945. — Совјетске јединице су ослободиле Аушвиц.
• 1964. — Француска је успоставила дипломатске односе са Народном Републиком Кином.
• 1967. — Током проба за лет на Месец у бази Кејп Каневерал три америчка астронаута (Гас Грисом, Едвард Вајт и Роџер Чафи) погинула у капсули свемирског брода „Аполо 1“ у ком је избио пожар.
• 1967. — представници 60 земаља потписали споразум о забрани употребе оружја за масовно уништавање у свемиру.
• 1973. — Потписивањем Париског мировног уговора ступило је примирје у Вијетнамском рату и окончано војно ангажовање САД у тој земљи. Главни преговарачи, државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски министар Ле Дук То, добили исте године Нобелову награду за мир.
• 1980. — Уз помоћ званичника канадске владе, шесторо америчких дипломата који су избегли затварање у иранској талачкој кризи је побегло у Цирих.
• 1981. — Најмање 500 људи погинуло на индонежанском фериботу „Тампомас II“ који је после пожара потонуо у Јаванском мору.
• 1991. — Америчка авијација у Заливском рату почела масовно бомбардовање другог по величини ирачког града Басре.
• 1991. — посланици Собрања изабрали Киру Глигорова за председника Македоније.
• 1993. — у Њу Делхију полиција употребила сузавац да растера побуњене Хиндусе који су напали џамију и муслимане који су напали хиндуски храм и том приликом спалили на десетине радњи.
• 1996. — у Нигеру војним ударом оборен први демократски изабран председник Махамане Осман.
• 1997. — уочи Светосавске литије, у којој је те године учествовало више од 100.000 људи, повукао се полицијски кордон у Коларчевој улици у центру Београда. Полиција и демонстранти стајали непрекидно седам дана једни спрам других током протеста због фалсификовања локалних избора у Србији у новембру 1996. Демонстранти бучно прославили завршетак акције „кордоном на кордон“ и кренули у протестну шетњу улицама Београда.
• 1998. — Европска унија и НАТО изразили забринутост због заоштравања ситуације на Косову, где су учестали сукоби наоружаних Албанаца и српских снага безбедности.
• 1999. — Београдска канцеларија Комесаријата Уједињнеих нација за избеглице саопштила да у 98 села у централном и западном Косову више нема српског становништва.
• 2002. — у серији експлозија у војном складишту у Лагосу и пожару изазваном експлозијама погинуло више од 1.000 људи.
• 2006. — Сурчински аеродором у Београду је преименован у Аеродром Николе Тесле.

Рођења

• 1571. — Абас I Велики, персијски владар († 1629.)
• 1756. — Волфганг Амадеус Моцарт, композитор († 1791.)
• 1777. — Лукијан Мушицки, епископ и књижевник. († 1837.)
• 1832. — Луис Керол, аутор књиге Алиса у Земљи чуда († 1898.)
• 1836. — Леополд фон Захер-Мазох, аустријски писац.
• 1859. — Вилхелм II Немачки, немачки цар и пруски краљ .
• 1885. — Џером Керн, амерички композитор, отац модерног мјузикла.
• 1910. — Едвард Кардељ, словеначки и југословенски политичар, народни херој († 1979.)
• 1916. — Стјепан Стева Филиповић, командир Колубарске чете Ваљевског партизанског одреда, народни херој. († 1942.)
• 1940. — Џејмс Кромвел, амерички филмски глумац.
• 1944. — Ник Мејсон, енглески бубњар Пинк Флојд.
• 1947. — Бранислав Покрајац, југословенски рукометаш и тренер.
• 1964. — Бриџет Фонда, глумица.
• 1980. — Марат Сафин, руски тенисер.
• 1980. — Ђорђе Пантић, српски фудбалер.

Смрти

• 1235. — Свети Сава, утемељивач Српске православне цркве, државе и школства. (* 1169.)
• 1807. — Осман Пазваноглу је био турски војни заповедник, управник Видинског пашалука и пријатељ Риге од Фере`. (* 1758.)
• 1885. — Миша Анастасијевић српски трговац и добротвор. (* 1803.)
• 1901. — Ђузепе Верди, италијански композитор. (* 1813.)
• 1919. — Ендре Ади, најпознатији мађарски песник 20. века. (* 1877.)
• 1942. — Петар Добровић, српски сликар и политичар. (* 1890.)
• 2006. — Никица Калођера, композитор и диригент. (* 1930.)
• 2009. — Џон Апдајк, амерички писац. (* 1932.)
• 2010. — Џером Дејвид Селинџер, амерички романописац и приповедач (* 1919.)
• 2017. — Емануел Рива, француска глумица. (* 1927.)

Празници и дани сећања

• Србија:
  • Дан духовности
• Српска православна црква слави:
  • Светог Саву архиепископа српског
  • Преподобне мученике Оце Синајске и Раитске
  • Свету Нину, просветитељку Грузије

• Русија:Дан укидања опсаде Лењинграда

• Међународни дан сећања на жртве Холокауста

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума