27. јануар
датум
27. јануар је двадесет седми дан у години у Грегоријанском календару. 338 дана (339 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
ДогађајиУреди
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 447 — Земљотрес је уништио велики део Цариградских зидина.
- 661 — Алијином смрћу окончан је Рашидунски халифат.
- 1785 — Основан је Универзитет Џорџије, први државни универзитет у САД.
- 1822 — На скупштини у Епидауру грчки устаници прогласили независност Грчке, коју је Турска признала 1829.
- 1825 — Амерички конгрес је одобрио стварање Индијанске територије (у данашњој Оклахоми), отворивши пут пресељавању Индијанаца у источном делу САД кроз Пут суза.
- 1865 — Шпанија признала независност Перуа.
- 1919 — У Марибору је убијено је 13 а рањено 60 ненаоружаних грађана немачке националности у догађају познатом као Мариборска крвава недеља.
- 1924 — Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца потписала у Риму пакт о пријатељству и сарадњи са Италијом и споразум којим је Ријека предата Италији.
- 1926 — Енглески проналазач Џон Логи Берд у Лондону први пут јавно демонстрирао телевизију.
- 1942 — Извршен је Игмански марш Прве пролетерске бригаде за време Друге непријатељске офанзиве.
- 1943 — Америчко ратно ваздухопловство је извршило, у Другом светском рату, први напад на Немачку целодневним бомбардовањем ратне луке Вилхелмсхафен.
- 1945 — Совјетске јединице су ослободиле Аушвиц.
- 1964 — Француска је успоставила дипломатске односе са Народном Републиком Кином.
- 1967 — Током проба за лет на Месец у бази Кејп Каневерал три америчка астронаута (Гас Грисом, Едвард Вајт и Роџер Чафи) погинула у капсули свемирског брода „Аполо 1“ у ком је избио пожар.
- 1967 — Представници 60 земаља потписали споразум о забрани употребе оружја за масовно уништавање у свемиру.
- 1973 — Потписивањем Париског мировног уговора ступило је примирје у Вијетнамском рату и окончано војно ангажовање САД у тој земљи. Главни преговарачи, државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски министар Ле Дук То, добили исте године Нобелову награду за мир.
- 1980 — Уз помоћ званичника канадске владе, шесторо америчких дипломата који су избегли затварање у иранској талачкој кризи је побегло у Цирих.
- 1981 — Најмање 500 људи погинуло на индонежанском фериботу „Тампомас II“ који је после пожара потонуо у Јаванском мору.
- 1991 — Америчка авијација у Заливском рату почела масовно бомбардовање другог по величини ирачког града Басре.
- 1991 — Посланици Собрања изабрали Киру Глигорова за председника Македоније.
- 1993 — У Њу Делхију полиција употребила сузавац да растера побуњене Хиндусе који су напали џамију и муслимане који су напали хиндуски храм и том приликом спалили на десетине радњи.
- 1996 — У Нигеру војним ударом оборен први демократски изабран председник Махамане Осман.
- 1997 — Уочи Светосавске литије, у којој је те године учествовало више од 100.000 људи, повукао се полицијски кордон у Коларчевој улици у центру Београда. Полиција и демонстранти стајали непрекидно седам дана једни спрам других током протеста због фалсификовања локалних избора у Србији у новембру 1996. Демонстранти бучно прославили завршетак акције „кордоном на кордон“ и кренули у протестну шетњу улицама Београда.
- 1998 — Европска унија и НАТО изразили забринутост због заоштравања ситуације на Косову, где су учестали сукоби наоружаних Албанаца и српских снага безбедности.
- 1999 — Београдска канцеларија Комесаријата Уједињнеих нација за избеглице саопштила да у 98 села у централном и западном Косову више нема српског становништва.
- 2002 — У серији експлозија у војном складишту у Лагосу и пожару изазваном експлозијама погинуло више од 1.000 људи.
- 2006 — Сурчински аеродром у Београду је преименован у Аеродром Николе Тесле.
РођењаУреди
- 1756 — Волфганг Амадеус Моцарт, аустријски композитор. (прем. 1791)
- 1777 — Лукијан Мушицки, српски епископ и књижевник. (прем. 1837)
- 1832 — Луис Керол, енглески писац. (прем. 1898)
- 1836 — Леополд фон Захер-Мазох, аустријски писац. (прем. 1895)
- 1859 — Вилхелм II од Немачке, немачки цар и пруски краљ. (прем. 1941)
- 1885 — Џером Керн, амерички композитор, отац модерног мјузикла. (прем. 1945)
- 1910 — Едвард Кардељ, словеначки и југословенски политичар, народни херој Југославије. (прем. 1979)
- 1916 — Стјепан Стева Филиповић, командир Колубарске чете Ваљевског партизанског одреда, народни херој Југославије. (прем. 1942)
- 1921 — Дона Рид, америчка глумица и продуценткиња. (прем. 1986)
- 1932 — Зоран Прљинчевић, српски фудбалер. (прем. 2013)
- 1936 — Бери Бариш, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (2017).
- 1936 — Семјуел Ч. Ч. Тинг, кинеско-амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1976).
- 1940 — Џејмс Кромвел, амерички глумац.
- 1944 — Ник Мејсон, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар групе Pink Floyd.
- 1947 — Бранислав Покрајац, српски рукометаш и рукометни тренер. (прем. 2018)
- 1954 — Маринко Роквић, српски певач.
- 1957 — Јаник Герс, енглески музичар, најпознатији као гитариста групе Iron Maiden.
- 1961 — Драгиша Шарић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2008)
- 1964 — Бриџет Фонда, америчка глумица.
- 1979 — Розамунд Пајк, енглеска глумица.
- 1980 — Јиржи Велш, чешки кошаркаш.
- 1980 — Ђорђе Пантић, српски фудбалски голман.
- 1980 — Марат Сафин, руски тенисер.
- 1987 — Иван Паунић, српски кошаркаш.
- 1991 — Александар Игњовски, српски фудбалер.
- 1994 — Адин Врабац, босанскохерцеговачки кошаркаш.
- 1995 — Емил Роцков, српски фудбалски голман.
СмртиУреди
- 1235 — Свети Сава, утемељивач Српске православне цркве, државе и школства. (рођ. 1169)
- 1807 — Осман Пазваноглу је био турски војни заповедник, управник Видинског пашалука и пријатељ Риге од Фере. (рођ. 1758)
- 1885 — Миша Анастасијевић српски трговац и добротвор. (рођ. 1803)
- 1901 — Ђузепе Верди, италијански композитор. (рођ. 1813)
- 1919 — Ендре Ади, најпознатији мађарски песник 20. века. (рођ. 1877)
- 1942 — Петар Добровић, српски сликар и политичар. (рођ. 1890)
- 2006 — Никица Калођера, композитор и диригент. (рођ. 1930)
- 2009 — Џон Апдајк, амерички писац. (рођ. 1932)
- 2015 — Чарлс Хард Таунс, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1915)
- 2010 — Џером Дејвид Селинџер, амерички романописац и приповедач (рођ. 1919)
- 2017 — Емануел Рива, француска глумица. (рођ. 1927)
Празници и дани сећањаУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Закон о државним и другим празницима у Републици Србији (закон на интернету)