Иван Паунић
Иван Паунић (Београд, 27. јануар 1987) је српски кошаркаш. Игра на позицији бека, а тренутно наступа за Локомотиву Кубањ.
| Иван Паунић | |||
|---|---|---|---|
 Иван Паунић | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Иван Паунић | ||
| Датум рођења | 27. јануар 1987. | ||
| Место рођења | Београд, СФРЈ | ||
| Држављанство |
 Србија | ||
| Висина | 1,95 m | ||
| Информације о каријери | |||
| НБА драфт | 2009. / није изабран | ||
| Про каријера | 2004— | ||
| Позиција | бек | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 2004—2005 2005—2006 2006 2006—2008 2008—2009 2009—2010 2010—2012 2012 2012 2013 2013—2014 2014 2014—2015 2015—2017 2017—2018 2019 2020 2020— |
Партизан → Мега исхрана → Морнар Бар Војводина Србијагас Остенде Арис Нижњи Новгород Виртус Болоња Азовмаш Лагун Аро Фуенлабрада Астана Будућност Фуенлабрада Тофаш Шемидор Техеран Мега Бемакс Локомотива Кубањ | ||
Каријера уреди
Паунић је каријеру почео у Партизану у сезони 2004/05, а наредне сезоне је провео на позајмицама у Мега Исхрани и Морнару. Године 2006. је послат у Војводину као део трансфера у замену за Миленка Тепића. Провео је две сезоне у Војводини, а затим је 2008. отишао у Остенде. После споразумног раскида уговора са белгијским тимом крајем 2009. године, преселио се у Солун где је бранио боје Ариса.[1][2]
Средином августа 2010. Иван Паунић је потписао уговор са новим руским прволигашем Нижњијем из Новгорода, којег са клупе предводи Зоран Лукић. Пре њега у овај тим је стигао још један Србин, Вукашин Алексић из крагујевачког Радничког.[3][4][5] Паунић је био врло добар бележећи у руском шампионату у просеку 11,2 поена и 5,4 скокова, док је у Еврочеленџ купу био још успешнији са 15,6 поена и 6 скокова по мечу.[6]
У априлу 2012. Паунић је потписао за Виртус из Болоње,[7] где је остао до краја сезоне. Сезону 2012/13. почео је у екипи Азовмаша,[8] где је остао до 29. децембра 2012. када је објављено да је раскинуо уговор са украјинским тимом.[9] У јануару 2013. потписује уговор са Лагун Аром из Сан Себастијана до краја сезоне.[10] У септембру 2013. потписује једногодишњи уговор са Фуенлабрадом.[11] Крајем октобра 2014. је потписао уговор са казахстанском Астаном,[12] али са њима остаје само до средине децембра исте године када потписује уговор са екипом Будућности из Подгорице.[13] Са њима остаје до краја сезоне, и осваја национално првенство и куп.
У августу 2015. је поново постао члан Фуенлабраде,[14] и са њима провео наредне две сезоне. У сезони 2017/18. је био играч Тофаша. Почетком априла 2019. постао је играч Шемидора из Техерана.[15] У новембру 2019. је објављено да је Паунић по трећи пут у каријери потписао за Фуенлабраду,[16] али ипак неколико дана касније уговор је поништен.[17] У фебруару 2020. потписује уговор са Мега Бемаксом.[18] У дресу Меге је наступио на само две утакмице, након чега су сва кошаркашка такмичења прекинута због пандемије корона вируса.
У октобру 2020. потписује за Локомотиву Кубањ.[19]
Репрезентација уреди
Са репрезентацијом Србије и Црне Горе до 18. година је освојио Европско првенство 2005. у Београду.[20] Наредне године је са селекцијом СЦГ до 20 година освојио такође златну медаљу на Европском првенству у Турској.[21] Са универзитетском репрезентацијом Србије је освојио сребрну медаљу на Универзијади 2007. године у Бангкоку. Две године касније је са истом селекцијом освојио златну медаљу на Универзијади у Београду.[22]
Са сениорском репрезентацијом Србије је освојио сребрну медаљу на Европском првенству 2009. године у Пољској. Такође је био члан тима на Светском првенству 2010. у Турској и на Европском првенству 2011. године у Литванији.
Успеси уреди
Клупски уреди
- Партизан:
- Будућност:
- Првенство Црне Горе (1): 2014/15.
- Куп Црне Горе (1): 2015.
Репрезентативни уреди
- Србија и Црна Гора
- Србија
Референце уреди
- ^ „Ivan Paunic signs for Aris” (на језику: енглески). ArisBC.gr. 31. 12. 2009. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 6. 1. 2012. „Иван Паунић у грчком Арису 2009.”
- ^ „Ivan Paunić prešao u Aris”. Blic Sport. 31. 12. 2009. Приступљено 6. 1. 2012.
- ^ „Ivan Paunić potpisao za Nižnji Novgorod”. Blic Sport. 12. 8. 2010. Приступљено 6. 1. 2012.
- ^ „Српска колонија у Нижњем Новгороду”. Спортски журнал. 11. 5. 2011. Архивирано из оригинала 06. 07. 2013. г. Приступљено 6. 1. 2012.
- ^ „Иван Паунић потписао једногодишњи уговор са Нижњијем”. Sport Servis. 11. 8. 2010. Архивирано из оригинала 16. 07. 2012. г. Приступљено 6. 1. 2012.
- ^ „Иван Паунић се челичио на -17 у Русији!”. Спортски журнал. 19. 6. 2011. Архивирано из оригинала 06. 07. 2013. г. Приступљено 28. 10. 2018.
- ^ V. P. „Paunić u Virtusu iz Bolonje”. Novosti.rs. Приступљено 16. 9. 2015.
- ^ „Paunić u Azovmašu”. Archive.today. Архивирано из оригинала 03. 07. 2013. г. Приступљено 16. 9. 2015.
- ^ online, Novosti. „Paunić definitivno napustio Azovmaš”. Novosti.rs. Приступљено 16. 9. 2015.
- ^ „Paunić prešao u Lagun Aro”. B92.net. 4. 1. 2013. Приступљено 16. 9. 2015.
- ^ „Ivan Paunić u Fuenlabradi”. b92.net. 25. 9. 2013. Приступљено 4. 10. 2013.
- ^ „Ivan Paunić prešao u Astanu”. B92.net. 30. 10. 2014. Приступљено 16. 9. 2015.
- ^ Autor: mondo.me (18. 12. 2014). „Paunić u Budućnosti, debituje protiv Partizana!”. Mondo.rs. Приступљено 16. 9. 2015.
- ^ „Paunić se vratio u Španiju”. mondo.rs. 25. 8. 2015. Приступљено 26. 8. 2015.
- ^ „Иван Паунић се опоравио и отишао у Иран”. Спортски журнал. 5. 4. 2019. Приступљено 6. 4. 2019.
- ^ „Paunić ponovo u Fuenlabradi: Da ponovim partije od pre”. sportklub.rs. 10. 11. 2019. Приступљено 13. 11. 2019.
- ^ „Veleobrt – Paunić se ne vraća u Španiju”. b92.net. 14. 11. 2019. Приступљено 14. 11. 2019.
- ^ „Иван Паунић нови играч Меге”. zurnal.rs. 13. 2. 2020. Приступљено 13. 2. 2020.
- ^ „Ivan Paunić potpisao za Lokomotivu”. mozzartsport.com. 14. 10. 2020. Приступљено 15. 10. 2020.
- ^ „ЕП за јуниоре: СЦГ шампион Европе!”. Б92. 26. 7. 2005. Приступљено 28. 10. 2018.
- ^ „Из Измира злато сија”. Вечерње новости. 23. 7. 2006. Приступљено 28. 10. 2018.
- ^ „Кошаркаши Србије освојили злато!”. Б92. 11. 7. 2009. Приступљено 28. 10. 2018.
