9. јануар
датум
9. јануар је девети дан у години у Грегоријанском календару. 356 дана (357 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
уреди| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 475 — Флавије Василиск (Латин: Флавиус Басилисцус Аугустус) постаје византски цар.
- 681 — Дванаести савет у Толеду: краљ Ервиг од Визигота покреће савет у коме спроводи различите мере против Јевреја у Шпанији.
- 1078 — Папа Гргур VII одговорио је Михаилу Војислављевићу, ословљавајући га са »краљу Словена« да ће му, по налогу правде, краљевске знаке (инсигније) свакако упутити, али одлуку о уздизању Барске бискупије на ранг надбискупије донети након доласка у Рим неког способног изасланика, који би изложио стање црквене организације у Дукљи. Михаило, који је наследио кнеза Војислава, већ је био крунисан годину дана раније.
- 1792 — Руско-Турски рат: Потписан је мир у Јашију између Русије и Османског царства којим је окончан руско-турски рат, који је Отоманско царство отпочело у августу 1787. Река Дњестар постала је граница две земље, али је Русија добила црноморско приморје између река Буг и Дњестар с градом Очаков, а потврђен је и документ из 1783. о припајању Русији полуострва Крим и области Кубањ.
- 1793 — Француз Жан Пјер Бланшар извео први лет балоном изнад северноамеричког континента.
- 1799 — Наполеонови ратови: Британски премијер Вилијам Пит млађи увео је порез на доходак од 2 шилинга на једну фунту како би прикупио средства за ратне напоре Велике Британије у Наполеоновим ратовима.
- 1804 — Први српски устанак: Испред манастира Моравица Турци убили српског архимандрита Георгија Ђорђевића Хаџи-Ђеру, народног првака у рудничком крају. Шест дана потом почела је „сеча кнезова”, што је и довело до устанка.
- 1822 — Независност: Португалски принц Педро I од Бразила одлучио је да остане у Бразилу противећи наредби португалског краља Жоао VI, чиме је започет процес бразилски независности.
- 1847 — Америчко-мексички рат: Започела битка код Ла Месе.
- 1853 — Концентрацијом турских трупа код Спужа и одбацивањем црногорских снага на десну обалу Зете, остварена је прва фаза ратног плана Омер-паше Латаса и отпочеле припреме за одлучујући ударац на Црну Гору. Тај велики поход турске војске на Црну Гору, организован крајем 1852. познат је као Прва Омер-пашина војна. У тој фази напада одиграле су се битке око Жупског манастира, Острога, Грахова, Црмнице, Стубице и Спужа. Интервенцијом великих сила прекинут је први поход Омер-паше Латаса на Црну Гору, коју је турска војска почела да напушта 12. фебруара 1853. године.
- 1861 —
- Независност: Амерички грађански рат: Инцидент „Звезда Запада” (пароброд) догодио се у близини Чарлстона у Јужној Каролини. Звезда Запада је био амерички цивилни пароброд, а ангажован од стране владе САД за транспорт војних залиха у америчком војном гарнизону Форт Сумтер. Недељама након што је Јужна Каролина изјавила да се отцепила од Сједињених Америчких Држава, и то пре него што су учиниле друге државе да би формирале Конфедерацију, то је био почетак грађанског рата и борбе Јужне Каролине да стекне независност. Пароброд Звезда Запада је дошао у луку Чарлстон да би снабдео гарнизон мајора Роберта Андерсона у тврђави Сумтер. На брод је пуцано и погођен је три пута, што су заправо били први хици на неки брод у Америчком грађанском рату. Иако брод није претрпео већу штету, капетан Јохн МцГован сматрао је да је превише опасно за наставак пута и окренуо је брод и напустио је луку, после чега се брод вратио према матичној Њујоршкој луци.
- Независност: Амерички грађански рат: Мисисипи је постао друга држава која се отцепила од Уније пре избијања рата.
- 1878 —
- Први српско-турски рат: У том рату српска војска је ушла у Ниш, а Турци наредног дана предали тврђаву и варош, чиме је окончана турска управа у том граду. Борбе трајале 25 дана, а одлучујућа била победа Браничевске бригаде на Чегру. У завршним операцијама Моравски и Шумадијски корпус освојили су све стратешке објекте у Нишу.
- Умберто I постаје италијански краљ.
- 1911 — Ваздухопловство: У Доњем граду, на потезу од турског хамама (данас планетаријум) према ушћу Саве у Дунав, испод калемегданске тврђаве, пионир ваздухопловства Словенац Едвард Русијан (1886—1911) узлетео је својом летелицом, која се убрзо срушила под бедемима београдске тврђаве и Русијан је погинуо. Едвард Русјан, пионир ваздухопловства и један од првих авијатичара уопште и био је активан популаризатор у то време сензационалног ваздухопловства. Он је у сарадњи са Србином Михајлом Мерчепом, крајем 1910. у Загребу, саградио једнокрилац назван „Мерчеп—Русјан”. Русјан је 67. на листи пилота који су до тада погинули у ваздухопловним удесима.
- 1916 — Први светски рат: Битка код Галипоља закључена је победом Османског царства када су последње савезничке снаге евакуисане са полуострва.
- 1917 — Први светски рат: Британска војска је поразила османску војску у бици код Рафе, у близини египатске границе са Палестином.
- 1919 — Независност: У Чаковцу усвојена Резолуција о отцепљењу Међумурја од Мађарске.
- 1921 — Грчко-турски рат: Прва битка код Инону-а, у близини Ескишехира у Анадолији.
- 1942 — Други светски рат: У Петровграду (садашњи Зрењанин), Кикинди и другим местима у Банату Немци су стрељали 150 комуниста и симпатизера партизана. Истог дана мађарске окупационе власти почеле масовно хапшење и убијање Срба с друге стране реке Тисе. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стрељано 60 Срба.
- 1944 — Други светски рат: Почело савезничко Бомбардовање Пуле у Другом светском рату.
- 1945 — Други светски рат: Почело искрцавање америчких трупа на највеће филипинско острво Лузон. Борбе окончане 15. августа капитулацијом јапанских снага.
- 1953 — Потонуо јужнокорејски путнички ферибот, живот изгубило 349 особа.
- 1957 — Британски премијер Сер Антхони Еден подноси оставку због неуспеха да поново задржи Суецки канал. После Египатске независности, Египат је преузео и суверенитет над Суетским каналом. Дошло је до рата Енглеза и Египћана, где су Енглези изгубили у том рату и повукли се, па од тада Египат контролише Суетски канал.
- 1962 — СССР и Куба потписали трговински споразум на основу ког је Куба добијала робу по повлашћеним, ниским ценама. Уговор престао да важи 1991.
- 1964 — Америчке трупе у Панами у крви су угушиле студентске демонстрације против присуства САД у зони Панамског канала, усмртивши 22 панамска студента.
- 1978 — Иранска револуција: У Ирану је почела револуција у којој је годину дана касније збачен са власти шах Реза Шах Пахлави.
- 1992 — Рат у БиХ: Реагујући на одлуку Муслимана и Хрвата да затраже признање суверене Босне и Херцеговине од Европске заједнице, скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, „као легитимни, слободно и демократски изабрани представник његових права и интереса, остварујући његову плебисцитом изражену вољу”, донела је Декларацију о проглашењу Републике српског народа у БиХ и саопштили да је та република федерална јединица Југославије.
- 1994 — Рат у БиХ: Армија Босне и Херцеговине је напала Витез.
- 1996 —
- Први чеченски рат: Чеченски побуњеници заузели болницу и узели најмање 2.000 талаца у дагестанском граду Кизљар. Побуњеници тражили прекид рата у својој држави.
- Рат у БиХ: Обустављен ваздушни хуманитаран мост за Сарајево, највећи ваздушни мост у историји ваздухопловства после совјетске блокаде Берлина. Током три и по године рата у Босни, обављено 13.000 хуманитарних летова којима је допремљено више од 160.000 тона помоћи.
- 1999 — Приликом хапшења, припадници Француског дела СФОР-а су безразложно убили Србина Драгана Гаговића, оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине почињене у Рату у Босни и Херцеговини (1992—1995), у тренутку док је својим колима превозио децу.
- 2001 —
- Међународни кривични суд: Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић добровољно је отпутовала у Хаг. Тужилаштво Трибунала подигло је против ње оптужницу у јулу 2000. године, којом је терети да је у периоду од 15. јула 1991. године до 31. децембра 1992. године, као члан Председништва БиХ, а потом председница Републике Српске, предузимала одређене радње које, према мишљењу Тужилаштва, представљају „ратне злочине који спадају у надлежност Суда”.
- У оквиру Савета министара БиХ формиран је Интерресорски министарски савет, који ће се бавити проблемом такозваног балканског синдрома, односно последицама бомбардовања НАТО муницијом пуњеном осиромашеним уранијумом.
- 2002 —
- 2003 — Хемијско оружје: U izveštaju Savetu bezbednosti inspektori za oružje, Hans Bliks i Mohamed el Baradej su naveli da do tada nisu otkrili nijedan dokaz da Irak poseduje ili da razvija hemijsko, biološko ili nuklearno oružje.
- 2004 — Турска је потписала протокол којим се укида смртна казна чак и у случају рата, што је био почетни корак за отпочињања преговора о њеном пријему у ЕУ.
- 2005 — Мировни споразум: Судански потпредседник Али Осман Таха и Џон Гаранг, шеф „Ослободилачког покрета суданског народа” (СПЛМ) — побуњеничке групе са југа Судана, потписали су у Најробију, у Кенији, мировни споразум након грађанског рата који је трајао 21 годину.
- 2007 —
- ЦИА скинула ознаку тајне са докумената који описују улогу Томислава Мерчепа у Хрватској, када је починио и директно наредио бројне злочине над Србима.
- Јапан је званично формирао министарство одбране, први пут после Другог светског рата.
- 2009 — Израел је одбацио резолуцију Уједињених нација која је обавезивала на хитан и трајан прекид ватре у Гази, док су млазњаци и тенкови поново гранатирали палестинску енклаву.
- 2011 — Независност: Одржан референдум за независност Јужног Судана.
- 2016 — У Приштини ескалирали сукоби између полиције и демонстраната који се противе Заједници српских општина; бацани Молотовљеви коктели на зграду владе.
Рођења
уреди- 1856 — Стеван Стојановић Мокрањац, српски композитор и музички педагог. (прем. 1914)[1]
- 1856 — Антон Ашкерц, словеначки песник и богословац. (прем. 1912)[2]
- 1890 — Карел Чапек, чешки књижевник. (прем. 1938)[3]
- 1908 — Симон де Бовоар, француска књижевница, филозофкиња егзистенцијализма, теоретичарка, политичка активисткиња и феминисткиња. (прем. 1986)[4]
- 1913 — Ричард Никсон, амерички политичар, 37. председник САД. (прем. 1994)[5]
- 1922 — Ахмед Секу Туре, гвинејски политичар и писац, 1. председник Гвинеје. (прем. 1984)[6]
- 1925 — Ли ван Клиф, амерички глумац. (прем. 1989)[7]
- 1932 — Божидар Павићевић, српски глумац. (прем. 2004)[8]
- 1944 — Џими Пејџ, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као гитариста група Led Zeppelin и The Yardbirds.[9]
- 1951 — Кристал Гејл, америчка музичарка.[10]
- 1954 — Мирза Делибашић, босанскохерцеговачки кошаркаш. (прем. 2001)[11]
- 1955 — Џеј Кеј Симонс, амерички глумац.[12]
- 1956 — Имелда Стонтон, енглеска глумица.[13]
- 1965 — Магси Боугс, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.[14]
- 1965 — Џоели Ричардсон, енглеска глумица.
- 1965 — Хадавеј, тринидадско-немачки музичар.[15]
- 1967 — Клаудио Каниђа, аргентински фудбалер.[16]
- 1970 — Лара Фабијан, белгијско-канадска музичарка и глумица.[17]
- 1973 — Стево Глоговац, српски фудбалер и фудбалски тренер.[18]
- 1973 — Шон Пол, јамајкански музичар и музички продуцент.[19]
- 1977 — Скуни Пен, амерички кошаркаш.[20]
- 1978 — Ђенаро Гатузо, италијански фудбалер и фудбалски тренер.[21]
- 1987 — Паоло Нутини, шкотски музичар.[22]
- 1988 — Младен Јеремић, српски кошаркаш.[23]
- 1989 — Нина Добрев, канадско-бугарска глумица.[24]
- 1989 — Самардо Самјуелс, јамајкански кошаркаш.[25]
- 1990 — Стефана Вељковић, српска одбојкашица.
- 1992 — Александар Ковачевић, српски фудбалер.[26]
- 1995 — Доминик Ливаковић, хрватски фудбалски голман.[27]
- 1997 — Вања Маринковић, српски кошаркаш.[28]
- 2004 — Стефан Лековић, српски фудбалер.
Смрти
уреди- 1873 — Наполеон III Бонапарта, француски политичар, државник и владар, председник Друге француске републике (1848—1852) и цар Другог француског царства (1852—1870). (рођ. 1808)[29]
- 1878 — Виторио Емануеле II Савојски, италијански краљ (1861—1978). (рођ. 1820)[30]
- 1911 — Едвард Русјан, словеначки пилот и ваздухопловни конструктор (рођ. 1886)[31]
- 1962 — Јован Гец, српски глумац, редитељ и драматург. (рођ. 1893 или 1894)[32]
- 2013 — Џејмс М. Бјукенан, амерички економиста, добитник Нобелове награде за економију (1986). (рођ. 1919)
- 2015 — Рој Тарпли, амерички кошаркаш. (рођ. 1964)
- 2016 — Ангус Скрим, амерички глумац, писац и новинар. (рођ. 1926)
- 2017 — Зигмунт Бауман, пољски социолог и филозоф. (рођ. 1925)
- 2019 — Анатолиј Лукјанов, совјетски и руски политичар. (рођ. 1930)
- 2019 — Милан Панчевски, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније, последњи председник Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије. (рођ. 1935)[33]
- 2023 — Чарлс Симић, српско-амерички песник, есејиста и преводилац. (рођ. 1938)[34]
Празници и дани сећања
уреди- Република Српска слави свој празник „Дан Републике Српске”
Православна црква слави[35]::
- Светог првомученика Стефана
- Преподобног мученика Теодор и Теофана Начертаног
- Светог Теодора Цариградског
- Светог Луку Триглина, игумана манастира у Триглији (Τρίγλεια)
- Светог Маврикија и са њиме седамдесет мученика
- Светог мученика Маврикија
- Преподобног Терапонта Бјелојезерског чудотворца[36]
- Свештеномученика Тихона, архиепископа Вороњешког и 160 мученика убијених с њим[37]
Референце
уреди- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2014-05-04. Архивирано из оригинала 04. 05. 2014. г. Приступљено 2022-01-16.
- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 30.
- ^ O. Classe; [Anonymus AC02468681] (2000). Encyclopedia of Literary Translation Into English: A-L. Taylor & Francis. стр. 227. ISBN 978-1-884964-36-7.
- ^ „UPI Almanac for Thursday, Jan. 9, 2020”. United Press International. 9. 1. 2020. Архивирано из оригинала 15. 1. 2020. г. Приступљено 16. 1. 2020. „…French novelist Simone de Beauvoir in 1908”
- ^ Шаблон:CongBio
- ^ „Sékou Touré | president of Guinea | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-16.
- ^ Charles Leinberger (1. 9. 2004). Ennio Morricone's The Good, the Bad and the Ugly: A Film Score Guide. Scarecrow Press. стр. 52. ISBN 978-1-4616-5841-2.
- ^ „Bozidar Pavicevic-Longa”. IMDb. Приступљено 2022-01-16.
- ^ Joseph Murrells (1984). Million Selling Records from the 1900s to the 1980s: An Illustrated Directory. B.T. Batsford. стр. 164. ISBN 978-0-7134-3843-7.
- ^ „Crystal Gayle”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-16.
- ^ „FIBA Hall of Fame - Powered by www.fiba.com”. web.archive.org. 2007-09-27. Архивирано из оригинала 27. 09. 2007. г. Приступљено 2022-01-16.
- ^ „UPI Almanac for Thursday, Jan. 9, 2020”. United Press International. 9. 1. 2020. Архивирано из оригинала 15. 01. 2020. г. Приступљено 15. 1. 2020. „… actor J.K. Simmons in 1955 (age 65)”
- ^ „Imelda Staunton”. IMDb. Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Muggsy Bogues”. Academic Dictionaries and Encyclopedias (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Haddaway”. IMDb. Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Futbol Factory profile” (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 20. 10. 2007. г. Приступљено 20. 01. 2021.
- ^ „Lara Fabian”. IMDb. Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Untitled Document”. dekisa.tripod.com. Приступљено 2022-01-16.
- ^ „ШОН ПОЛ БИОГРАФИЈА - ДЕТИЊСТВО, ЖИВОТНА ДОСТИГНУЋА И ХРОНОЛОГИЈА - ПЕВАЧИ”. sr.taleoftwocountries.fi (на језику: српски). Архивирано из оригинала 16. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-16.
- ^ Zvezda, Moja Crvena (2015-01-09). „На данашњи дан: Рођен Скуни Пен”. Moja Crvena Zvezda (на језику: српски). Приступљено 2022-01-16.
- ^ „A.C. Milan - Gennaro Ivan Gattuso”. web.archive.org. 2008-05-17. Архивирано из оригинала 17. 05. 2008. г. Приступљено 2022-01-16.
- ^ Philby, Charlotte (18. 7. 2009). „My Secret Life: Paolo Nutini, singer-songwriter, 22”. The Independent. Приступљено 5. 3. 2011.
- ^ Eurobasket. „Mladen Jeremic Player Profile, BCM U FC Arges Pitesti, News, Stats - Latinbasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2022-01-16.
- ^ „UPI Almanac for Thursday, Jan. 9, 2020”. United Press International. 9. 1. 2020. Архивирано из оригинала 15. 1. 2020. г. Приступљено 15. 1. 2020. „… actor Nina Dobrev in 1989 (age 31)”
- ^ „SAMUELS, SAMARDO - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Serbia - A. Kovačević - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Croatia - D. Livaković - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2022-01-16.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Vanja Marinković > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Napoleon III | Biography, Significance, Death, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Vittorio Emanuele II di Savoia”. www.histouring.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Eduardo RUSJAN”. www.edvard-rusjan.it. Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Jovan Gec”. IMDb. Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Preminuo Milan Pančevski”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Charles Simic, Pulitzer-Winning Poet and U.S. Laureate, Dies at 84”. nytimes.com. 9. 1. 2023. Приступљено 9. 1. 2023.
- ^ *„Житија светих”, 27. децембар, Јустин Поповић Архивирано на сајту Wayback Machine (10. фебруар 2014) (језик: српски)
- ^ Житије Терапонта Бјелојезерског на сајту days.pravoslavie.ru
- ^ Житије свештеномученика Тихона на сајту days.pravoslavie.ru
