Шајкаш је насељено место у општини Тител у Јужнобачком округу. Према попису из 2022. било је 4,004 становника.

Шајкаш
Главна улица са православном црквом.
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаТител
Становништво
 — 2022.4.004
 — густина112/km2
Географске карактеристике
Координате45° 16′ 20″ С; 20° 05′ 24″ И / 45.2723° С; 20.0901° И / 45.2723; 20.0901
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина78 m
Површина38,9 km2
Шајкаш на карти Србије
Шајкаш
Шајкаш
Шајкаш на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21244
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Историја уреди

Прва позната "Сентиванска" православна црква посвећена Св. великомученику Димитрију, стајала је преко пута данашњег (1893) где је сад парохијски дом. Она је 1818. године била мала и врло трошна, па је претила опасност да изненада падне. Исте године је донета одлука о градњи новог храма; донет план и прорачун трошкова. Планирани трошкови су били 52000 ф. а прво је склопљен уговор са цигларом Јосифом Младетом. Он је требало да испоручи за зидање цркве 100000 комада цигле. Црква та је била готова 1821. године.[1]

То место је и 1850. године називано "Сентиван" или "Ковиљ Сентиван". Тада је након завршетка грађанског рата 1848-1849. пописивана ратна штета по црквама у Шајкашкој. У Сентивану је пријављен одштетни захтев у износу 13569 ф. 50 новчића. Међутим, Поверенство је мислило другачије и предложило је следеће: за црквене утвари добиће 810 ф. а за оправу и унутрашњи намештај цркве даће им се 6876 ф. а што укупно износи 7686 ф. накнаде. На толику одштету се сагласило и Ратно министарство у Бечу.[1]

У другој половини 19. века број становника је растао. Место је 1880. године називано "Ковиљ Сентиван", и у њему је било 2210 становника, највише Срба (1428). Других нација је у том месту било мање: Немаца 691, Мађара 11 и "осталих" 81 душа. За деценију се број Немаца скоро дуплирао, појавили су се Рутени (10) а "осталих" је било тек по који - 7. По попису из 1890. године у селу има 2679 душа, од којих је 1630 Срба, Немаца 1024, Мађара 25.[1]

По православној парохијској статистици у "Ковиљ Светом Ивану" крајем 1891. године има: 1660 православних душа, 283 православних домова, један свештеник, 198 ученика и две основне школе.[2]

Прилог за споменик митрополиту Стратимировићу дали су 1894. године из места: Српска црквена општина, Стеван Стевановић парох, Глиша Врачарић општински бележник и грађанин Живан Пасторњачки.[3]

Овде се налази ФК Борац Шајкаш.

Демографија уреди

У насељу Шајкаш живи 3437 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,6 година (35,2 код мушкараца и 38,0 код жена). У насељу има 1264 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,60.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
style="padding: 0;"
valign="down" width="50%"
Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.237
1953. 2.391
1961. 2.825
1971. 2.987
1981. 3.541
1991. 3.828 3.721
2002. 4.550 4.848
2011. 4.374
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
4.362 95,86%
Роми
  
64 1,40%
Хрвати
  
21 0,46%
Мађари
  
18 0,39%
Југословени
  
12 0,26%
Русини
  
7 0,15%
Црногорци
  
4 0,08%
Македонци
  
4 0,08%
Словаци
  
2 0,04%
Румуни
  
1 0,02%
Муслимани
  
1 0,02%
непознато
  
36 0,79%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Економија уреди

У Шајкашу је 24. новембра 2013. почела изградња Јужног тока кроз Србију.[7]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в "Српски сион", Карловци 1893. године
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1892. године
  3. ^ "Српски сион", Карловци 1894. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. ^ Blic Online | Počela gradnja gasovoda "Južni tok", potpisani ugovori Srbije i Rusije

Спољашње везе уреди