9. januar

9. januar je deveti dan u godini u Gregorijanskom kalendaru. 356 dana (357 u prestupnim godinama) ostaje u godini posle ovog dana.

Događaji

januar
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 475 — Flavije Vasilisk (Latin: Flavius Basiliscus Augustus) postaje vizantski car.
• 681 — Dvanaesti savet u Toledu: kralj Ervig od Vizigota pokreće savet u kome sprovodi različite mere protiv Jevreja u Španiji.
• 1078 — Papa Grgur VII odgovorio je Mihailu Vojislavljeviću, oslovljavajući ga sa »kralju Slovena« da će mu, po nalogu pravde, kraljevske znake (insignije) svakako uputiti, ali odluku o uzdizanju Barske biskupije na rang nadbiskupije doneti nakon dolaska u Rim nekog sposobnog izaslanika, koji bi izložio stanje crkvene organizacije u Duklji. Mihailo, koji je nasledio kneza Vojislava, već je bio krunisan godinu dana ranije.
• 1792 — Rusko-Turski rat: Potpisan je mir u Jašiju između Rusije i Osmanskog carstva kojim je okončan rusko-turski rat, koji je Otomansko carstvo otpočelo u avgustu 1787. Reka Dnjestar postala je granica dve zemlje, ali je Rusija dobila crnomorsko primorje između reka Bug i Dnjestar s gradom Očakov, a potvrđen je i dokument iz 1783. o pripajanju Rusiji poluostrva Krim i oblasti Kubanj.
• 1793 — Francuz Žan Pjer Blanšar izveo prvi let balonom iznad severnoameričkog kontinenta.
• 1799 — Napoleonovi ratovi: Britanski premijer Vilijam Pit mlađi uveo je porez na dohodak od 2 šilinga na jednu funtu kako bi prikupio sredstva za ratne napore Velike Britanije u Napoleonovim ratovima.
• 1804 — Prvi srpski ustanak: Ispred manastira Moravica Turci ubili srpskog arhimandrita Georgija Đorđevića Hadži-Đeru, narodnog prvaka u rudničkom kraju. Šest dana potom počela je „seča knezova”, što je i dovelo do ustanka.
• 1822 — Nezavisnost: Portugalski princ Pedro I od Brazila odlučio je da ostane u Brazilu protiveći naredbi portugalskog kralja Žoao VI, čime je započet proces brazilski nezavisnosti.
• 1847 — Američko-meksički rat: Započela bitka kod La Mese.
• 1853 — Koncentracijom turskih trupa kod Spuža i odbacivanjem crnogorskih snaga na desnu obalu Zete, ostvarena je prva faza ratnog plana Omer-paše Latasa i otpočele pripreme za odlučujući udarac na Crnu Goru. Taj veliki pohod turske vojske na Crnu Goru, organizovan krajem 1852. poznat je kao Prva Omer-pašina vojna. U toj fazi napada odigrale su se bitke oko Župskog manastira, Ostroga, Grahova, Crmnice, Stubice i Spuža. Intervencijom velikih sila prekinut je prvi pohod Omer-paše Latasa na Crnu Goru, koju je turska vojska počela da napušta 12. februara 1853. godine.
• 1861 —
  • Nezavisnost: Američki građanski rat: Incident „Zvezda Zapada” (parobrod) dogodio se u blizini Čarlstona u Južnoj Karolini. Zvezda Zapada je bio američki civilni parobrod, a angažovan od strane vlade SAD za transport vojnih zaliha u američkom vojnom garnizonu Fort Sumter. Nedeljama nakon što je Južna Karolina izjavila da se otcepila od Sjedinjenih Američkih Država, i to pre nego što su učinile druge države da bi formirale Konfederaciju, to je bio početak građanskog rata i borbe Južne Karoline da stekne nezavisnost. Parobrod Zvezda Zapada je došao u luku Čarlston da bi snabdeo garnizon majora Roberta Andersona u tvrđavi Sumter. Na brod je pucano i pogođen je tri puta, što su zapravo bili prvi hici na neki brod u Američkom građanskom ratu. Iako brod nije pretrpeo veću štetu, kapetan John McGovan smatrao je da je previše opasno za nastavak puta i okrenuo je brod i napustio je luku, posle čega se brod vratio prema matičnoj Njujorškoj luci.
  • Nezavisnost: Američki građanski rat: Misisipi je postao druga država koja se otcepila od Unije pre izbijanja rata.
• 1878 —
  • Prvi srpsko-turski rat: U tom ratu srpska vojska je ušla u Niš, a Turci narednog dana predali tvrđavu i varoš, čime je okončana turska uprava u tom gradu. Borbe trajale 25 dana, a odlučujuća bila pobeda Braničevske brigade na Čegru. U završnim operacijama Moravski i Šumadijski korpus osvojili su sve strateške objekte u Nišu.
  • Umberto I postaje italijanski kralj.
• 1911 — Vazduhoplovstvo: U Donjem gradu, na potezu od turskog hamama (danas planetarijum) prema ušću Save u Dunav, ispod kalemegdanske tvrđave, pionir vazduhoplovstva Slovenac Edvard Rusijan (1886—1911) uzleteo je svojom letelicom, koja se ubrzo srušila pod bedemima beogradske tvrđave i Rusijan je poginuo. Edvard Rusjan, pionir vazduhoplovstva i jedan od prvih avijatičara uopšte i bio je aktivan popularizator u to vreme senzacionalnog vazduhoplovstva. On je u saradnji sa Srbinom Mihajlom Merčepom, krajem 1910. u Zagrebu, sagradio jednokrilac nazvan „Merčep—Rusjan”. Rusjan je 67. na listi pilota koji su do tada poginuli u vazduhoplovnim udesima.
• 1916 — Prvi svetski rat: Bitka kod Galipolja zaključena je pobedom Osmanskog carstva kada su poslednje savezničke snage evakuisane sa poluostrva.
• 1917 — Prvi svetski rat: Britanska vojska je porazila osmansku vojsku u bici kod Rafe, u blizini egipatske granice sa Palestinom.
• 1919 — Nezavisnost: U Čakovcu usvojena Rezolucija o otcepljenju Međumurja od Mađarske.
• 1921 — Grčko-turski rat: Prva bitka kod Inonu-a, u blizini Eskišehira u Anadoliji.
• 1942 — Drugi svetski rat: U Petrovgradu (sadašnji Zrenjanin), Kikindi i drugim mestima u Banatu Nemci su streljali 150 komunista i simpatizera partizana. Istog dana mađarske okupacione vlasti počele masovno hapšenje i ubijanje Srba s druge strane reke Tise. U Đurđevu kod Žablja, Šajkašu i Gospođincima streljano 60 Srba.
• 1944 — Drugi svetski rat: Počelo savezničko Bombardovanje Pule u Drugom svetskom ratu.
• 1945 — Drugi svetski rat: Počelo iskrcavanje američkih trupa na najveće filipinsko ostrvo Luzon. Borbe okončane 15. avgusta kapitulacijom japanskih snaga.
• 1953 — Potonuo južnokorejski putnički feribot, život izgubilo 349 osoba.
• 1957 — Britanski premijer Ser Anthoni Eden podnosi ostavku zbog neuspeha da ponovo zadrži Suecki kanal. Posle Egipatske nezavisnosti, Egipat je preuzeo i suverenitet nad Suetskim kanalom. Došlo je do rata Engleza i Egipćana, gde su Englezi izgubili u tom ratu i povukli se, pa od tada Egipat kontroliše Suetski kanal.
• 1962 — SSSR i Kuba potpisali trgovinski sporazum na osnovu kog je Kuba dobijala robu po povlašćenim, niskim cenama. Ugovor prestao da važi 1991.
• 1964 — Američke trupe u Panami u krvi su ugušile studentske demonstracije protiv prisustva SAD u zoni Panamskog kanala, usmrtivši 22 panamska studenta.
• 1978 — Iranska revolucija: U Iranu je počela revolucija u kojoj je godinu dana kasnije zbačen sa vlasti šah Reza Šah Pahlavi.
• 1992 — Rat u BiH: Reagujući na odluku Muslimana i Hrvata da zatraže priznanje suverene Bosne i Hercegovine od Evropske zajednice, skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, „kao legitimni, slobodno i demokratski izabrani predstavnik njegovih prava i interesa, ostvarujući njegovu plebiscitom izraženu volju”, donela je Deklaraciju o proglašenju Republike srpskog naroda u BiH i saopštili da je ta republika federalna jedinica Jugoslavije.
• 1994 — Rat u BiH: Armija Bosne i Hercegovine je napala Vitez.
• 1996 —
  • Prvi čečenski rat: Čečenski pobunjenici zauzeli bolnicu i uzeli najmanje 2.000 talaca u dagestanskom gradu Kizljar. Pobunjenici tražili prekid rata u svojoj državi.
  • Rat u BiH: Obustavljen vazdušni humanitaran most za Sarajevo, najveći vazdušni most u istoriji vazduhoplovstva posle sovjetske blokade Berlina. Tokom tri i po godine rata u Bosni, obavljeno 13.000 humanitarnih letova kojima je dopremljeno više od 160.000 tona pomoći.
• 1999 — Prilikom hapšenja, pripadnici Francuskog dela SFOR-a su bezrazložno ubili Srbina Dragana Gagovića, optuženog pred Međunarodnim sudom u Hagu za ratne zločine počinjene u Ratu u Bosni i Hercegovini (1992—1995), u trenutku dok je svojim kolima prevozio decu.
• 2001 —
  • Međunarodni krivični sud: Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić dobrovoljno je otputovala u Hag. Tužilaštvo Tribunala podiglo je protiv nje optužnicu u julu 2000. godine, kojom je tereti da je u periodu od 15. jula 1991. godine do 31. decembra 1992. godine, kao član Predsedništva BiH, a potom predsednica Republike Srpske, preduzimala određene radnje koje, prema mišljenju Tužilaštva, predstavljaju „ratne zločine koji spadaju u nadležnost Suda”.
  • U okviru Saveta ministara BiH formiran je Interresorski ministarski savet, koji će se baviti problemom takozvanog balkanskog sindroma, odnosno posledicama bombardovanja NATO municijom punjenom osiromašenim uranijumom.
• 2002 —
  • Embargo: SAD ukinule sankcije na prodaju oružja Jugoslaviji, uvedene 1996.
  • Vlada SAD pokrenula istragu o stečaju multinacionalne elektrodistributerske kompanije „Enron”, najvećem bankrotstvu u istoriji SAD.
• 2003 — Hemijsko oružje: U izveštaju Savetu bezbednosti inspektori za oružje, Hans Bliks i Mohamed el Baradej su naveli da do tada nisu otkrili nijedan dokaz da Irak poseduje ili da razvija hemijsko, biološko ili nuklearno oružje.
• 2004 — Turska je potpisala protokol kojim se ukida smrtna kazna čak i u slučaju rata, što je bio početni korak za otpočinjanja pregovora o njenom prijemu u EU.
• 2005 — Mirovni sporazum: Sudanski potpredsednik Ali Osman Taha i Džon Garang, šef „Oslobodilačkog pokreta sudanskog naroda” (SPLM) — pobunjeničke grupe sa juga Sudana, potpisali su u Najrobiju, u Keniji, mirovni sporazum nakon građanskog rata koji je trajao 21 godinu.
• 2007 —
  • CIA skinula oznaku tajne sa dokumenata koji opisuju ulogu Tomislava Merčepa u Hrvatskoj, kada je počinio i direktno naredio brojne zločine nad Srbima.
  • Japan je zvanično formirao ministarstvo odbrane, prvi put posle Drugog svetskog rata.
• 2009 — Izrael je odbacio rezoluciju Ujedinjenih nacija koja je obavezivala na hitan i trajan prekid vatre u Gazi, dok su mlaznjaci i tenkovi ponovo granatirali palestinsku enklavu.
• 2011 — Nezavisnost: Održan referendum za nezavisnost Južnog Sudana.
• 2016 — U Prištini eskalirali sukobi između policije i demonstranata koji se protive Zajednici srpskih opština; bacani Molotovljevi kokteli na zgradu vlade.

Rođenja

• 1856 — Stevan Stojanović Mokranjac, srpski kompozitor i muzički pedagog. (prem. 1914)
• 1856 — Anton Aškerc, slovenački pesnik i bogoslovac. (prem. 1912)
• 1890 — Karel Čapek, češki književnik. (prem. 1938)
• 1908 — Simon de Bovoar, francuska književnica, filozofkinja egzistencijalizma, teoretičarka, politička aktivistkinja i feministkinja. (prem. 1986)
• 1913 — Ričard Nikson, američki političar, 37. predsednik SAD. (prem. 1994)
• 1922 — Ahmed Seku Ture, gvinejski političar i pisac, 1. predsednik Gvineje. (prem. 1984)
• 1925 — Li van Klif, američki glumac. (prem. 1989)
• 1932 — Božidar Pavićević, srpski glumac. (prem. 2004)
• 1944 — Džimi Pejdž, engleski muzičar i muzički producent, najpoznatiji kao gitarista grupa Led Zeppelin i The Yardbirds.
• 1951 — Kristal Gejl, američka muzičarka.
• 1954 — Mirza Delibašić, bosanskohercegovački košarkaš. (prem. 2001)
• 1955 — Džej Kej Simons, američki glumac.
• 1956 — Imelda Stonton, engleska glumica.
• 1965 — Magsi Bougs, američki košarkaš i košarkaški trener.
• 1965 — Džoeli Ričardson, engleska glumica.
• 1965 — Hadavej, trinidadsko-nemački muzičar.
• 1967 — Klaudio Kaniđa, argentinski fudbaler.
• 1970 — Lara Fabijan, belgijsko-kanadska muzičarka i glumica.
• 1973 — Stevo Glogovac, srpski fudbaler i fudbalski trener.
• 1973 — Šon Pol, jamajkanski muzičar i muzički producent.
• 1977 — Skuni Pen, američki košarkaš.
• 1978 — Đenaro Gatuzo, italijanski fudbaler i fudbalski trener.
• 1987 — Paolo Nutini, škotski muzičar.
• 1988 — Mladen Jeremić, srpski košarkaš.
• 1989 — Nina Dobrev, kanadsko-bugarska glumica.
• 1989 — Samardo Samjuels, jamajkanski košarkaš.
• 1990 — Stefana Veljković, srpska odbojkašica.
• 1992 — Aleksandar Kovačević, srpski fudbaler.
• 1995 — Dominik Livaković, hrvatski fudbalski golman.
• 1997 — Vanja Marinković, srpski košarkaš.
• 2004 — Stefan Leković, srpski fudbaler.

Smrti

• 1873 — Napoleon III Bonaparta, francuski političar, državnik i vladar, predsednik Druge francuske republike (1848—1852) i car Drugog francuskog carstva (1852—1870). (rođ. 1808)
• 1878 — Vitorio Emanuele II Savojski, italijanski kralj (1861—1978). (rođ. 1820)
• 1911 — Edvard Rusjan, slovenački pilot i vazduhoplovni konstruktor (rođ. 1886)
• 1962 — Jovan Gec, srpski glumac, reditelj i dramaturg. (rođ. 1893 ili 1894)
• 2013 — Džejms M. Bjukenan, američki ekonomista, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju (1986). (rođ. 1919)
• 2015 — Roj Tarpli, američki košarkaš. (rođ. 1964)
• 2016 — Angus Skrim, američki glumac, pisac i novinar. (rođ. 1926)
• 2017 — Zigmunt Bauman, poljski sociolog i filozof. (rođ. 1925)
• 2019 — Anatolij Lukjanov, sovjetski i ruski političar. (rođ. 1930)
• 2019 — Milan Pančevski, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Makedonije, poslednji predsednik Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije. (rođ. 1935)
• 2023 — Čarls Simić, srpsko-američki pesnik, esejista i prevodilac. (rođ. 1938)

Praznici i dani sećanja

• Republika Srpska slavi svoj praznik „Dan Republike Srpske”
• Pravoslavna crkva slavi::
  • Svetog prvomučenika Stefana
  • Prepodobnog mučenika Teodor i Teofana Načertanog
  • Svetog Teodora Carigradskog
  • Svetog Luku Triglina, igumana manastira u Trigliji (Τρίγλεια)
  • Svetog Mavrikija i sa njime sedamdeset mučenika
  • Svetog mučenika Mavrikija
  • Prepodobnog Teraponta Bjelojezerskog čudotvorca
  • Sveštenomučenika Tihona, arhiepiskopa Voronješkog i 160 mučenika ubijenih s njim

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma