Чаковец (мађ. Csáktornya, нем. Tschakturn) је град у Хрватској и административно средиште Међимурске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 27.227 становника, а у самом насељу је живело 15.185 становника.[1]

Чаковец
Фрањевачки трг у Чаковцу
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаМеђимурска
Становништво
Становништво
 — 2011.15.185
Агломерација (2011.)27.227
Географске карактеристике
Координате46° 23′ 23″ С; 16° 26′ 17″ И / 46.38973026659697° С; 16.43797223516942° И / 46.38973026659697; 16.43797223516942
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Чаковец на карти Хрватске
Чаковец
Чаковец
Чаковец на карти Хрватске
Поштански број40000
Регистарска ознакаČK

Географски положај

уреди

Чаковец је смештен на (географској ширини 46.3844444 N, географској дужини 16.4338889 E, на надморској висини од 164 m), смештен у близини реке Трнаве између река Муре и Драве. Око Чаковца налазе се познати виногради, поља, и ловишта.

Територијална организација

уреди

До нове (послератне) територијалне организације у Хрватској, постојала је општина Чаковец, која је обухватала цело Међимурје. Општина Чаковец се простирала на површини од 724 km², а према попису становништва из 1991. године, имала је 119.866 становника, распоређених у 125 насељених места. Данас је општину Чаковец наследила Међимурска жупанија, са седиштем у граду Чаковцу. Жупанија је састављена из три града: Мурско Средишће, Прелог и Чаковец и 22 општине: Белица, Вратишинец, Горичан, Горњи Михаљевец, Декановец, Домашинец, Доња Дубрава, Доњи Видовец, Доњи Краљевец, Коториба, Мала Суботица, Неделишће, Ореховица, Подтурен, Прибиславец, Света Марија, Свети Јурај на Брегу, Свети Мартин на Мури, Селница, Страхонинец, Шенковец и Штригова.

Становништво

уреди

Становништво града, без приградских насеља, износи отприлике 17.500, већином Хрвата римокатолика, с до 4% Мађара, Немаца, Словенаца и других мањина.

Попис 1991.

уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Чаковец је имало 15.999 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
14.657 91,61%
Југословени
  
258 1,61%
Срби
  
242 1,51%
Словенци
  
164 1,02%
Албанци
  
46 0,28%
Мађари
  
35 0,21%
Муслимани
  
27 0,16%
Црногорци
  
23 0,14%
Македонци
  
9 0,05%
Чеси
  
8 0,05%
Русини
  
6 0,03%
Јевреји
  
4 0,02%
Украјинци
  
4 0,02%
Бугари
  
2 0,01%
Немци
  
2 0,01%
Словаци
  
2 0,01%
Аустријанци
  
1 0,00%
Пољаци
  
1 0,00%
Роми
  
1 0,00%
остали
  
10 0,06%
неопредељени
  
264 1,65%
регион. опр.
  
23 0,14%
непознато
  
210 1,31%
укупно: 15.999

Насељена места

уреди

Насељена места у саставу Града Чаковца су: Жишковец, Ивановец, Криштановец, Куршанец, Мачковец, Миховљан, Ново Село на Драви, Ново Село Рок, Савска Вес, Тотовец, Чаковец, Шандоровец и новоформирано насељено место Слеменице.

Саобраћај

уреди

Прва пруга саграђена је 1860, повезивала је Будимпешту с лукама Ријеком и Трстом). Везе с Мурским Средишћем и Лендавом саграђене су 1889. Путна инфраструктура је добра, нови ауто-пут повезује гранични пријелаз Горичан према Мађарској са Загребом, Карловцем, и Јадранским морем.

Историја

уреди

У Римско доба, како Страбо записује и извештава у првом вијеку, на данашњем мјесту Чаковца био је Aquama (мокри град), војно постројење и легионарски камп. Име долази од грофа (Димитрија Чака), који је почетком 13. вијека подигао дрвено утврђење касније названу „Чаков торањ“. Први пут је споменута 1328. године. Насеље се појављује у службеним записима 1333. Вријеме значајнијег економског и културног раста Чаковца почело је 1547, кад је Никола Шубић Зрински постао власник подручја. У то вријеме, дворац бејаше богато украшен, окружен парком и киповима/попрсјима чувених војсковођа и владара. Војвода Јурај Зрински дао је привилегије становницима Чаковачке тврђаве и околним насељима 29. маја 1579, што је био почетак претварања Чаковца из војног утврђење/властелинског посједа у слободан трговачки град. Тај датум слави се као Дан града. 1738. године град је погодио земљотрес, а 1741. пожар. Слиједећи земљотрес дошао је 1880. Крајем 18. века власници града постају грофови Фестетићи, и град је постао велико индустријско средиште, пун обрта и трговина. 1848. бан Јосип Јелачић ослободио је Чаковец од Мађара и припојио га Хрватској. Године 1893. град је добио струју.

Савремено доба

уреди

Чаковец је економски, транзитни и културни, центар Међимурске жупаније. Као административни центар, Чаковец има Гимназију, техничку и машинску средњу школу, и учитељску академију.

Привреда подручја заснована је на текстилној индустрији (Међимурска трикотажа), индустрији ципела (Јелен), производњи хране (Вајда и Чаковецки млинови), и металопрерађивачким погонима. Значајна је и издавачка делатност фирме (Зрински). Иако је Чаковец град модерне архитектуре, динамичан с врло развијеном индустријом и жариште је комуникација, трговине, образовања, старо језгро одлично је очувано и обновљено. Локални музеј Међимурја у дворцу чува 17.000 вредних предмета. У Чаковцу су такође и библиотека, модерни медији, болница, и више спортских дворана и игралишта (градски фудбалски стадион у склопу којег је куглана), градски базен — купалиште.

Партнерски градови

уреди

Познате личности

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 1. 6. 2012. г. Приступљено 28. 8. 2012. 

Литература

уреди
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

уреди