Чаковец
Чаковец (мађ. Csáktornya, нем. Tschakturn) је град у Хрватској и административно средиште Међимурске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 27.227 становника, а у самом насељу је живело 15.185 становника.[1]
| Чаковец | |
|---|---|
 Фрањевачки трг у Чаковцу | |
 Застава | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Међимурска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 15.185 |
| Агломерација (2011.) | 27.227 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 23′ 23″ С; 16° 26′ 17″ И / 46.38973826659697° С; 16.43796523516942° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
  Чаковец Чаковец на карти Хрватске | |
| Поштански број | 40000 |
| Регистарска ознака | ČK |
Географски положај уреди
Чаковец је смештен на (географској ширини 46.3844444 N, географској дужини 16.4338889 E, на надморској висини од 164 m), смештен у близини реке Трнаве између река Муре и Драве. Око Чаковца налазе се познати виногради, поља, и ловишта.
Територијална организација уреди
До нове (послератне) територијалне организације у Хрватској, постојала је општина Чаковец, која је обухватала цело Међимурје. Општина Чаковец се простирала на површини од 724 km², а према попису становништва из 1991. године, имала је 119.866 становника, распоређених у 125 насељених места. Данас је општину Чаковец наследила Међимурска жупанија, са седиштем у граду Чаковцу. Жупанија је састављена из три града: Мурско Средишће, Прелог и Чаковец и 22 општине: Белица, Вратишинец, Горичан, Горњи Михаљевец, Декановец, Домашинец, Доња Дубрава, Доњи Видовец, Доњи Краљевец, Коториба, Мала Суботица, Неделишће, Ореховица, Подтурен, Прибиславец, Света Марија, Свети Јурај на Брегу, Свети Мартин на Мури, Селница, Страхонинец, Шенковец и Штригова.
Становништво уреди
Становништво града, без приградских насеља, износи отприлике 17.500, већином Хрвата римокатолика, с до 4% Мађара, Немаца, Словенаца и других мањина.
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Чаковец је имало 15.999 становника, следећег националног састава:
Насељена места уреди
Насељена места у саставу Града Чаковца су: Жишковец, Ивановец, Криштановец, Куршанец, Мачковец, Миховљан, Ново Село на Драви, Ново Село Рок, Савска Вес, Тотовец, Чаковец, Шандоровец и новоформирано насељено место Слеменице.
Саобраћај уреди
Прва пруга саграђена је 1860, повезивала је Будимпешту с лукама Ријеком и Трстом). Везе с Мурским Средишћем и Лендавом саграђене су 1889. Путна инфраструктура је добра, нови ауто-пут повезује гранични пријелаз Горичан према Мађарској са Загребом, Карловцем, и Јадранским морем.
Историја уреди
У Римско доба, како Страбо записује и извештава у првом вијеку, на данашњем мјесту Чаковца био је Aquama (мокри град), војно постројење и легионарски камп. Име долази од грофа (Димитрија Чака), који је почетком 13. вијека подигао дрвено утврђење касније названу „Чаков торањ“. Први пут је споменута 1328. године. Насеље се појављује у службеним записима 1333. Вријеме значајнијег економског и културног раста Чаковца почело је 1547, кад је Никола Шубић Зрински постао власник подручја. У то вријеме, дворац бијаше богато украшен, окружен парком и киповима/попрсјима чувених војсковођа и владара. Војвода Јурај Зрински дао је привилегије становницима Чаковачке тврђаве и околним насељима 29. маја 1579, што је био почетак претварања Чаковца из војног утврђење/властелинског посједа у слободан трговачки град. Тај датум слави се као Дан града. 1738. године град је погодио земљотрес, а 1741. пожар. Слиједећи земљотрес дошао је 1880. Крајем 18. века власници града постају грофови Фестетићи, и град је постао велико индустријско средиште, пун обрта и трговина. 1848. бан Јосип Јелачић ослободио је Чаковец од Мађара и припојио га Хрватској. Године 1893. град је добио струју.
Данас уреди
Чаковец је економски, транзитни и културни, центар Међимурске жупаније. Као административни центар, Чаковец има Гимназију, техничку и машинску средњу школу, и учитељску академију.
Привреда подручја заснована је на текстилној индустрији (Међимурска трикотажа), индустрији ципела (Јелен), производњи хране (Вајда и Чаковецки млинови), и металопрерађивачким погонима. Значајна је и издавачка дјелатност фирме (Зрински). Иако је Чаковец град модерне архитектуре, динамичан с врло развијеном индустријом и жариште је комуникација, трговине, образовања, старо језгро прекрасно је очувано и обновљено. Локални музеј Међимурја у дворцу чува 17.000 вриједних предмета. У Чаковцу су такође и библиотека, модерни медији, болница, и више спортских дворана и игралишта (градски фудбалски стадион у склопу којега је куглана), градски базен — купалиште.
Партнерски градови уреди
Познате личности уреди
- Лидија Бајук — музичар, забављач
- Лујо Безереду — кипар
- Драгутин Фелетар — историчар, географ, писац
- Јоза Хорват — авантуриста, писац
- Роберт Јарни — фудбалски играч
- Ладислав Краљ-Међимурец — умјетник (акварелиста)
- Иван Новак — повјесничар, политичар
- Стјепан Паткаи — музичар
- Никола Павић — пјесник
- Ружа Поспиш-Балдани — оперска пјевачица
- Фрањо Пунчец — тенисер
- Јосип Штолцер-Славенски — композитор
- Никола Зрински — војник, пјесник, филозоф
- Петар Зрински — војник, политичар
- Борис Лајнер — музичар
Референце уреди
- ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 01. 06. 2012. г. Приступљено 28. 08. 2012.
Литература уреди
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
