Никола VII Зрински

Никола VII Зрински (1620-1664) био је хрватски феудалац и бан.[1]

Никола VII Зрињски
Jan Thomas Portrait of Miklós Zrínyi.jpg
Бан Никола Зрински око 1662-1663.
Датум рођења1. мај 1620.
Место рођењаЧаковец
 Хабсбуршка монархија
Датум смрти8. септембар 1664.(1664-09-08) (44 год.)
Место смртиКуршанечки Луг крај Чаковеца
 Хабсбуршка монархија
ВојскаCoat of arms of Croatia 1495.svg Краљевина Хрватска
Године службе1637-1664.
Чинбан Хрватске и Славоније (1647—1664)[1]
Битке/ратовиТридесетогодишњи рат
Битка код Сентготхарда

ВојсковођаУреди

Никола VII Зрински рођен је 1. маја 1620. у Чаковцу, у хрватској великашкој породици. Од младости истакао се вођењем малог рата против Турака у Војној крајини. Потукао је турске снаге код Каниже 1637. У тридесетогодишњем рату (1618-1648) Зрински је са 3.000 хрватских коњаника пребачен у Мађарску за угушење устанка под Ђерђом Ракоцијем, а затим се истакао у борбама против Швеђана и у операцијама у источној Немачкој, Чешкој и Моравској, па је добио звање генерала свих хрватских трупа.[1]

1647. постао је хрватски бан, а 1661. изградио је тврђаву Нови Зрин на ушћу Муре у Драву. У аустро-турском рату 1663-1664, у садејству с аустријским снагама, Зрински је учествовао у заузимању Берзенца, Бабоче и Барча, а затим у паљењу Печуја. Да би омео турски поход према северу, Зрински је уништио турски мостобран на Драви код Дарде и спалио утврђени Сулејманов мост код Осијека.[1]

Политичар и песникУреди

Као феудалац борио се против тежњи аустријског апсолутизма да уништи остатке хрватске државности. У епу који је написао о паду Сигета (1566), Сирена Јадранског мора (мађ. Adriai tengernek Syrenája) из 1651. критиковао је став Хабсбурговаца према Хрватској и Угарској.[1]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 713. 

ЛитератураУреди

  • Гажевић, Никола, ур. (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод.