Никола VII Зрински
Никола VII Зрински (1620-1664) био је хрватски феудалац и бан.[1]
Никола VII Зрињски | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1. мај 1620. |
Место рођења | Чаковец, Хабсбуршка монархија |
Датум смрти | 8. септембар 1664.44 год.) ( |
Место смрти | Куршанечки Луг крај Чаковеца, Хабсбуршка монархија |
Војна каријера | |
Служба | 1637-1664. |
Војска | Краљевина Хрватска |
Чин | бан Хрватске и Славоније (1647—1664)[1] |
Учешће у ратовима | Тридесетогодишњи рат Битка код Сентготхарда |
Војсковођа
уредиНикола VII Зрински рођен је 1. маја 1620. у Чаковцу, у хрватској великашкој породици. Од младости истакао се вођењем малог рата против Турака у Војној крајини. Потукао је турске снаге код Каниже 1637. У тридесетогодишњем рату (1618-1648) Зрински је са 3.000 хрватских коњаника пребачен у Мађарску за угушење устанка под Ђерђом Ракоцијем, а затим се истакао у борбама против Швеђана и у операцијама у источној Немачкој, Чешкој и Моравској, па је добио звање генерала свих хрватских трупа.[1]
1647. постао је хрватски бан, а 1661. изградио је тврђаву Нови Зрин на ушћу Муре у Драву. У аустро-турском рату 1663-1664, у садејству с аустријским снагама, Зрински је учествовао у заузимању Берзенца, Бабоче и Барча, а затим у паљењу Печуја. Да би омео турски поход према северу, Зрински је уништио турски мостобран на Драви код Дарде и спалио утврђени Сулејманов мост код Осијека.[1]
Политичар и песник
уредиКао феудалац борио се против тежњи аустријског апсолутизма да уништи остатке хрватске државности. У епу који је написао о паду Сигета (1566), Сирена Јадранског мора (мађ. Adriai tengernek Syrenája) из 1651. критиковао је став Хабсбурговаца према Хрватској и Угарској.[1]
Референце
уредиЛитература
уреди- Гажевић, Никола, ур. (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод.