Велика Канижа

Град у Мађарској

Велика Канижа (мађ. Nagykanizsa — Нађканижа, нем. Großkirchen, Groß-Kanizsa; или само Канижа, мађ. Kanizsa — Канижа) је град у жупанији Зала у мађарској области Западна прекодунавска регија, у области југозападне Мађарске, близу државне границе са Хрватском (15 km) и Словенијом (30 km).

Велика Канижа
мађ. Nagykanizsa
Поглед из ваздуха на средиште Велике Каниже
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЗападна прекодунавска регија
ЖупанијаЗала
СрезНађканижа
Становништво
Становништво
 — 51.102
 — густина344,35 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 27′ 18″ С; 16° 59′ 31″ И / 46.45488° С; 16.99203° И / 46.45488; 16.99203
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина148,40 km2
Велика Канижа на карти Мађарске
Велика Канижа
Велика Канижа
Велика Канижа на карти Мађарске
Веб-сајт
www.nagykanizsa.hu

Положај

уреди

Велика Канижа се сместила у западном делу Панонске низије, на речици Канижа, близу ушћа реке Муре у реку Драву. Град је настао на валовитом подручју између ових граничних река и језера Балатон, које се налази на путу ка Будимпешти.

Име града

уреди
 
Градска катедрала са тргом испред

Име Канижа је словенског порекла и изведено је од речи кнез, односно „оно што припада кнезу, кнежевина“.

Историја

уреди

Први помен насеља са данашњим именом веже се за годину 1245. На овом месту је властелинска породица Канижаи је изградила замак. Значај града посебно је нарастао у току првих османских освајања у Панонској низији, када је град био важно утврђење у јужном делу тадашње Угарске. 1571. године Турци су освојили утврђење и ово место је остало пусто све до 1690. годоне, када су Турци потиснути на Балкан. У том периоду овде је било седиште Кањишког пашалука.

После преласка утврђења у руке Хабзбурговаца ово већ одавно пусто место се насељава Немцима, Хрватима и Србима. По престанку ратних дејстава утврђење је уништено 1702. године, али је насеље опстало до данас.

Српска православна црквена општина у "Великој Кањижи" је једва постојала половином 19. века. Године 1857. се каже да њу чине малобројни Срби - четири породице, које су чинили - четири домаћина (господара), један удовац и четири удовице. Али те четири породице су 1853-1855. године сазидале велику и лепу "црквену кућу". Кућу су чинила четири дућана са другим просторијама за издавање.[1]

18. век је обележен наглим развојем града, нарочито отварањем школских установа, на којима су учили многи познати људи тог доба. Друга фаза наглог развоја десила се 1860-их година доласком железнице. Ова железничка пруга имала је за тадашњу Угарску посебну важност, пошто је спајала престоницу Будимпешту са државном луком, Ријеком. Ово је подстакло развој прве индустрије и многих градских установа (нпр. градска болница).

После Првог светског рата Велика Канижа је постала погранични град, што је допринело њеном опадању. Некада важна пиварска индустрија је тада пропала. На срећу, опадање је спречено открићем нафте у околини и почетком њене експлоатације. Град је постао средиште нафтне индустрије у Мађарској.

После Другог светског рата настављена је индустријализација града, а нарочито је била важна 1965. година, када је основана фабрика за производњу сијалица, данас једна од највећих у свету. У ово време дошло је и до ширења јавних простора у граду и образовања нових тргова и великог парка са уметним језером, које је данас познати рекреациони центар у околини.

Становништво

уреди

По процени из 2017. у граду је живело 47.349 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
54.05252.10649.02647.349

Саобраћај

уреди

Велика Канижа је важан саобраћајни чвор на у југозападној Мађарској. Током протеклих година поред града је изграђен савремени ауто-пут који повезује Будимпешту са Хрватском, Словенијом и Италијом.

Партнерски градови

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године

Спољашње везе

уреди