Отворите главни мени

Госпођинци су насеље у Србији, у општини Жабаљ. Налазе се у Војводини, у јужној Бачкој. Од Жабља су удаљени 8 km. Према последњем попису из 2011. године село има 3.715 становника. Велику већину чине Срби.

Госпођинци
Gospođinci, Orthodox church.jpg
православна црква у Госпођинцима
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаЖабаљ
Становништво
 — 2011.Пад 3715
 — густина67,9/км2
Географске карактеристике
Координате45°24′08″ СГШ; 19°59′08″ ИГД / 45.402166° СГШ; 19.985666° ИГД / 45.402166; 19.985666Координате: 45°24′08″ СГШ; 19°59′08″ ИГД / 45.402166° СГШ; 19.985666° ИГД / 45.402166; 19.985666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина80 м
Површина54,7 км2
Госпођинци на мапи Србије
Госпођинци
Госпођинци
Госпођинци на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број21237
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

ГеографијаУреди

Госпођинци су данас типично равничарско, панонско село. Куће су ушорене, окренуте према улици са пространим економским двориштима и баштама. Повезано је асфалтним путем као и железничком пругом са свим већим привредним и културним центрима.

ИсторијаУреди

Госпођинци као насеље у бачкој жупанији први пут је забележено 1341. године под именом "Boldogasonjfalva" (Богородичино Село). Помиње се да је угарски краљ Алберт 1440. године ово насеље даровао деспоту Ђурђу Бранковићу. Од 1769. године Госпођинци постају граничарско место у саставу Шајкашког батаљона до 1873. године. Из тих времена остао је шанац (јарак) који се пружа у правцу север-југ као граница Аустрије и Турске. Данашње насеље Госпођинци почело се подизати крајем 18. и почетком 19. века. Изграђено је на десној притоци Јегричке.

Најстарија православна црква била је од меког материјала (черпића) са сводом од плетера. Налазила се на јужној обали "Мале баре", лево од уласка у село, где се (1893) налазила једна кућа породице Локић. Тај храм је као и данашњи био посвећен Св. архиђакону Стефану. По градњи нове цркве, стара је као непотребна била порушена. Садашња православна црква подигнута је 1826-1828. године - на месту где су биле до тада куће граничарских задруга Мише Миркова, Јевте Ћурчића и Мише Пејина, као и млинови Саве и Марка Локића и Јове Васиљева. Било је то у време капелана госпођиначког Јована Степановог. Припреме за градњу су почеле још 1815. године, а постепено су куповане цигле, креч и други материјал. Локација нове цркве је обележена 31. маја 1823. године у присуству батаљонског комаданта, пуковника Тимотија Живковића. Саму градњу црквену надзирала су двојица "полира" батаљонских. За ту богомољу се константује 1893. године, да до тада још "није троносана" тј. освећена. За време грађанског рата 1848-1849. године страдала је та православна црква у месту. Када се јула 1850. године правио извештај на папир су стављени одштетни захтеви. Госпођинска општина је тражила 20.399 ф. 40 новчића одштете за цркву. Али је поверенство нудило много мање: 810 ф. (као код свих места) за црквене утвари, и 7236 ф. за оправку и унутрашњи намештај цркве, што је укупно износило 8046 ф. а то је Ратно министарство у Бечу одобрило.[1]

Госпођиначки комадант, капетан Марко Рајчетић је у договору са осталим граничарским компанијским официрима, уредио 1857. године да 68 јутара од општинског пашњака, буде одвојено и дато месној цркви за издржавање.[2]

У Госпођинцима је 29. јула 1872. године тамошња Политичка општина, поклонила Црквеној општини за сва времена 254 аустријска ланца земље. Када се катастарски премеравало испало је да ту има у ствари 264 ланца, земље намењене за издржавање цркве и школе. Била је то заслуга тадашњих званичника - црквеног председника и политичке општине бележника поп Панте племенитог Поповића, и тадашњег општинског кнеза Новака Локића.[3]

У другој половини 19. века број становника у Госпођинцима је растао. То је српско велико село, док је осталих народа врло мало. Тако је 1880. године у месту следеће стање: Срба има 2234, Мађара 40, Немаца 152, Румуна 1, Рутена 71, а "осталих" 91. Укупан број становника је тада 2589 житеља. Деценију потом, број душа је повећан на 2948, највише је порастао број Немаца, а "осталих" више нема. Било је 1890. године пописано 2596 Срба, 56 Мађара, 242 Немца, 6 Румуна, 39 Рутена, 4 Хрвата.[4]

Према православној парохијској статистици у месту на крају 1891. године има: 2571 православац, 254 православна дома, једана свештеник, 254 ученика у три основне школе. Само једна школа је српска вероисповедна - једина у Жабаљском протопрезвирату, а остале су У Гref>"Српски сион", Карловци 1892. године</ref>

Ратни вихор 1914. и 1941. године није заобишао ни Госпођинце, ни Госпођинчане. Из тог времена и данас се чува у српској православној цркви барјак са 98 плочица — имена добровољаца из I светског рата. Борба против фашистичког терора однела је 71. жртву овог малог бачког села.

 
Авион 522 претворен у споменик 423. ваздухопловном пуку у атару Госпођинаца.

ДемографијаУреди

У насељу Госпођинци живи 3029 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,6 година (37,4 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 1293 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01 (попис 2002).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[5]
Година Становника
1948. 3.239
1953. 3.305
1961. 3.705
1971. 3.654
1981. 3.817
1991. 3.553 3.529
2002. 3.896 3.992
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
3.322 85,26 %
Русини
  
172 4,41 %
Роми
  
151 3,87 %
Мађари
  
84 2,15 %
Украјинци
  
30 0,77 %
Југословени
  
25 0,64 %
Хрвати
  
17 0,43 %
Словаци
  
13 0,33 %
Македонци
  
8 0,20 %
Црногорци
  
4 0,10 %
Словенци
  
2 0,05 %
Румуни
  
2 0,05 %
Немци
  
2 0,05 %
Муслимани
  
1 0,02 %
Албанци
  
1 0,02 %
непознато
  
9 0,23 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ "Српски сион", Карловци 1893. године
  2. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  3. ^ "Српски сион", Карловци 1893. године
  4. ^ "Српски сион", Карловци 1893. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди