Шајкашки батаљон
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Шајкашки батаљон је био део хабзбуршке Војне границе. Формиран је 1763, а укинут 1873. године. Налазио се на простору југоисточне Бачке, која је данас позната као Шајкашка.
Историјат
уредиШајкашки батаљон је био значајна снага речне флоте Хабзбуршке монархије. Име му је настало од речи „шајка“ како су звали чамац, а војници на шајкама звали су се Шајкаши, док су сва насеља која су припадала овој војноуправној организацији била смештена углавном у троуглу између Дунава, Тисе и Римских шанчева.
Шајкаши су били специфичан род хабзбуршке војске, који се кретао у уским, дугачким бродовима, познатим као шајке. Шајкаши су постојали много пре формирања Шајкашког батаљона. Ове војне јединице су оперисале на Дунаву, Тиси, Сави и Моришу.
Хабзбуршка царица Марија Терезија је 15. јула 1763. донела одлуку о формирању Шајкашког батаљона, у који су одмах ушли Тител, Лок, Мошорин, Гардиновци, Вилово и Жабаљ. Тител је одређен за седиште, а мајор Теодор фон Станисављевић је постављен за првог команданта Шајкашког батаљона. Већ 1769. године у састав Батаљона укључени су још Чуруг, Каћ, Горњи и Доњи Ковиљ, Сентиван (Шајкаш) и Госпођинци. Одмах по оснивању, Ђурђево (1799. године) и Надаљ (1801. године) су такође прикључени овој војној формацији.
У почетку, становништво на подручју Шајкашког батаљона су у потпуности сачињавали Срби, који су били храбри и вешти ратници. Шајкаши су учествовали у многим биткама против Османлија, а њихово учешће је било од велике важности.
Убрзо после оснивања Батаљона донет је (1764) Регуламент (правилник, устројство) по којем су Шајкаши, према царевом нахођењу, били обавезни на вршење војне службе у рату и миру, на копну и води, да се брину о општој безбедности на Дунаву, Тиси и Сави, да гоне разбојнике, да спречавају кријумчарење робе и новца преко река, да чувају санитарни кордон и осигуравају безбедну пловидбу бродова на поменутим рекама.
Војници Шајкашког батаљона учествовали су у бројним ратовима које је Аустрија водила против својих непријатеља. Први пут учествовали су у Рату за баварско наслеђе (1778 — 1779). У ратовима против Француске (1792 — 1815), у доба Наполеонових ратова, Шајкаши су се борили на бојиштима Холандије, Немачке, Италије, Пољске и Француске. Већином су били понтоњери или пешадинци. Као Шајкаши на бродовима храбро су се борили на Рајни у Немачкој (1795). Још више су се истицали у опсадама према турској граници. Када је откривено да турски трговци крадом одводе људе из Срема у Турску, Шајкаши су то спречавали патролном службом од Сурдука до Земуна. Истакли су се и у аустријско — турском рату крајем XVIII века, нарочито при освајању Београда (1789).
Године 1852., Шајкашки батаљон је трансформисан у Тителски пешадијски батаљон. Ова војна јединица је укинута 1873. године, а њено подручје тада долази под цивилну власт и бива прикључено Бачко-Бодрошкој жупанији.
Литература
уреди- Берић, Душан М. (1984). Славонска војна граница у револуцији 1848-1849. Загреб: Просвјета.
- Стеван Славнић, "Шајкашки батаљон од оснивања 1763. до развојачења 1873. године", Прометеј-ОНБ "Вељко Петровић", Нови Сад-Жабаљ, 2013.