Старонордијски језик
језик
Старонордијски језик је северногермански језик који су говорили становници Скандинавског полуострва и њихових прекоморских поседа у Викиншком добу, све до око 1300. године. Пранордијски језик се развио у старонордијски језик до 8. века.[1]
Старонордијски језик | |
---|---|
Говори се у | нордијске земље, Шкотска, Ирска и Енглеска |
Регион | Европа |
индоевропски
| |
латиница, (старонордијска абецеда) | |
Језички кодови | |
ISO 639-2 | non |
ISO 639-3 | – |
Западни старонордијски дијалект
Источни старонордијски дијалект
Старогутнијски
Староенглески
Кримско-готски
Остали германски језици, делимично сродни нордијским |
Старонордијски језик се делио на три дијалеката: источни старонордијски дијалект, западни старонордијски дијалект.[2] Западни и источни дијалекти су створили дијалектни континуум. Није постојала јасна географска граница међу њима. Трагови источног дијалекта су нађени у источној Норвешкој, а западног у западној Шведској. Већина говорника који су говорили источни дијалект су живели на простору данашње Данске и Шведске.[3]
Референце
уреди- ^ Torp, Arne, Lars S. Vikør (1993)
- ^ Adams 1895, стр. 336–8
- ^ Article Nordiska språk, section Historia, subsection Omkring 800–1100, in Nationalencyklopedin (1994).
Литература
уреди- Cleasby, Richard. Vigfússon, Guðbrandur. An Icelandic-English Dictionary. Oxford: Clarendon Press, (1874). @: Germanic Lexicon Project (images, text). Google Books (images)
- Gutasagan, Lars Aronsson, ed. Project Runeberg (1997), Facing Text Translation by Peter Tunstall
- Harbert, Wayne. The Germanic Languages. Cambridge: Cambridge University Press (2007)
- Haugan, Jens. Right Dislocated 'Subjects' in Old Norse (Working Papers in Scandinavian Syntax Number 62. 1998) „WPSS”. Norms.uit.no. Архивирано из оригинала 24. 7. 2011. г. Приступљено 2. 5. 2010.
- Haugen, Einar (1950). „First Grammatical Treatise. The Earliest Germanic Phonology”. Language. 26 (4): 4—64. doi:10.2307/522272.
- Iversen, Ragnvald. Norrøn Grammatikk, Aschehoug & Co., Oslo, 1961.
- Lass, Roger (1994). Old English: A Historical Linguistic Companion. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-45848-1.
- Adams, Charles Kendall (1895). Johnson's Universal Cyclopedia: A New Edition. D. Appleton, A. J. Johnson. стр. 336—8.
- Byock, Jesse (2013). Viking Language – Learn Old Norse, Runes, and Icelandic Sagas. Jules William Press. ISBN 978-1-4802-1644-0. Архивирано из оригинала 25. 11. 2014. г. Приступљено 21. 09. 2017.
- Gordon, Eric V.; A. R. Taylor (1981). An Introduction to Old Norse. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-811184-9.
- Sweet, Henry (1895). An Icelandic Primer, with Grammar, Notes, and Glossary. Univerzita Karlova.
- Torp, Arne, Lars S. Vikør (1993), Hovuddrag i norsk språkhistorie (3.utgåve), Gyldendal Norsk Forlag AS 2003
- An Icelandic–English Dictionary (1874), Richard Cleasby and Gudbrand Vigfusson. @ Internet Archive, Germanic Lexicon Project (HTML, PNG, TIFF)
- G. T. Zoëga, A Concise Dictionary of Old Icelandic (1910),[1] Univerzita Karlova – UK (језик: чешки)
- "Ordbog over det norrøne prosasprog – A Dictionary of Old Norse Prose." Copenhagen 1989–. (Scientific dictionary of Old Norse Prose texts. Digital version of printed volumes 1–3 (a-em), word-list, Indices and all the dictionary's slips/citations (en-ǫ) as well as newly edited material available on-line. (језик: дански) and (језик: енглески))
- Jan de Vries, Altnordisches Etymologisches Wörterbuch (1977)
- Finnur Jónsson, Lexicon poeticum antiquæ linguæ septentrionalis (1931): a dictionary of Old Norse poetry [1],[2]
Спољашње везе
уреди- Heimskringla.no, an online collection of Old Norse source material
- Old Norse sound sample
- Old Norse loans in Old and Middle English, and their legacy in the dialects of England and modern standard English Архивирано на сајту Wayback Machine (2. октобар 2017)
- Old Norse basic lexicon at the Global Lexicostatistical Database
- ^ Zoëga, Geir T. „A Concise Dictionary of Old Icelandic — Словари — Северная Слава”. norroen.info. Приступљено 4. 9. 2016.
- ^ „Lexicon Poeticum : Index Page”. Notendur.hi.is. 8. 3. 2003. Архивирано из оригинала 20. 10. 2017. г. Приступљено 4. 9. 2016.