Старонордијски језик

језик

Старонордијски језик је северногермански језик који су говорили становници Скандинавског полуострва и њихових прекоморских поседа у Викиншком добу, све до око 1300. године. Пранордијски језик се развио у старонордијски језик до 8. века.[1]

Старонордијски језик
Говори се унордијске земље, Шкотска, Ирска и Енглеска
РегионЕвропа
латиница, (старонордијска абецеда)
Језички кодови
ISO 639-2non
ISO 639-3
Распрострањеност нордијских и сродних језика у 10. веку
  Западни старонордијски дијалект
  Источни старонордијски дијалект
  Старогутнијски
  Староенглески
  Кримско-готски
  Остали германски језици, делимично сродни нордијским

Старонордијски језик се делио на три дијалеката: источни старонордијски дијалект, западни старонордијски дијалект.[2] Западни и источни дијалекти су створили дијалектни континуум. Није постојала јасна географска граница међу њима. Трагови источног дијалекта су нађени у источној Норвешкој, а западног у западној Шведској. Већина говорника који су говорили источни дијалект су живели на простору данашње Данске и Шведске.[3]

Референце уреди

  1. ^ Torp, Arne, Lars S. Vikør (1993)
  2. ^ Adams 1895, стр. 336–8
  3. ^ Article Nordiska språk, section Historia, subsection Omkring 800–1100, in Nationalencyklopedin (1994).

Литература уреди

Спољашње везе уреди

  1. ^ Zoëga, Geir T. „A Concise Dictionary of Old Icelandic — Словари — Северная Слава”. norroen.info. Приступљено 4. 9. 2016. 
  2. ^ „Lexicon Poeticum : Index Page”. Notendur.hi.is. 8. 3. 2003. Архивирано из оригинала 20. 10. 2017. г. Приступљено 4. 9. 2016.