Отворите главни мени

Добрoдошли на Портал о Совјетском Савезу  

Clanek tydne.svg ГЛАВНА СТРАНА   Clanek tydne.svg РАЗГОВОР   Clanek tydne.svg ХЕРОЈИ СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА   Clanek tydne.svg

Portal-USSR.jpg

Добро пожаловать на Портал Союза Советских Социалистических Республик

White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg Full Star Red.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg

Ss-8.png

О Порталу

Портал о Савезу Совјетских Социјалистичких Република је настао са жељом да се што боље презентује историја прве социјалистилчке земље, која је постојала од 1922. до 1991. године, као и свих војних, културних, спортских, привредних и других успеха које је постигла, а са посебним освртом на Велики отаџбински рат и допринос који је ова земља и њени народи дали у борби против фашизма од 1941. до 1945. године.

Совјетски Савез је основан 30. децембра 1922. године као равноправна заједница — Руске, Украјинске, Белоруске и Закавкаске Совјетске Републике, које су настале након Октобарске револуције, 1917. и победе бољшевика у грађанском рату. Број совјетских република се мењао с годинама, а од 1956. године Совјетски Савез је чинило 15 совјетских република.

Грб Совјетског Савеза

Био је прва социјалистичка држава, која је након необичне економске политике ратног комунизма за време и непосредно након завршетка грађанског рата, после Лењинове смрти и доласка Стаљина на власт, крајем 1928. године отпочела са изградњом социјалистичке привреде. Тада је започет интензиван програм индустријализације, док је у пољопривреди држава присвојила имовину сељака и успоставила колективне сељачке задруге — колхозе. Индустријализација је брзо дала резултате па је СССР убрзо постао велика индустријска сила, док се колективизација сељака суочила са огромним проблемима — отпором сељака, глађу и великим жртвама. Социјални преврати су настављени и средином 1930-их година, кад је Стаљин започео велику чистку у Комунистичкој партији, која се касније проширила у отворену кампању терора која је довела до егзекуције, затварања и протеривања великог броја људи у радне логоре — гулаге. Такође у првим годинама постојања Совјетски Савез је био у отвореном сукобу с капиталистичким земљама западне Европе и био је под сталном претњом стране интервенције у циљу свргавања бољшевичке власти. Касније су дипломатски односи нормализовани, али су западне земље и даље одбијале да са СССР-ом закључе пакт, што је резултитрало склапањем пакта Рибенторп-Молотов.

Јуна 1941. године Хитлер је погазио пакт и извршио агресију на Совјетски Савез. Почетни немачки успеси су заустављени код Москве, крајем 1941. године, а Црвена амрија је, након Стаљеинградске битке, почетком 1943. године кренула у против офанзиву ослобађајући своју окупирану територију и источну Европу од фашизма. Маја 1945. године совјетске трупе су ушле у Берлин и прислиле Трећи рајх на предају. Иако опустошен СССР је из рата изашао као сила победница и један од оснивача Уједињених нација. Након рата СССР се у кратком периоду обновио, поставши атомска сила, која је контролисала читаву источну Европу и ширила своју утицај у Кини и другим земљама света. Убрзо су некадашњи ратни савезници, а пре свега САД постали непријатељи СССР-а у новом хладном рату
Ss-8.png

Изабрани чланак 1

Јуриј Гагарин — први човек у свемиру

Свемирска трка је било незванично надметање између Сједињених Држава и Совјетског Савеза које је трајало од 1957. до 1975. године. Оно је обухватало истовремене напоре обеју земаља да истраже свемир, да пошаљу вештачке сателите у Земљину орбиту, да пошаљу људе у свемир и на Месец и сл. Иако корени свемирске трке леже у раној ракетној технологији и затегнутим међународним односима након Другог светског рата, она је почела након совјетског лансирања сателита Спутњик 1, 4. октобра 1957. Термин свемирска трка је смишљен по аналогији са трком у наоружавању која је такође постојала између САД и СССР. Свемирска трка је постала важан део културног и технолошког ривалства између Совјетског Савеза и Држава током Хладног рата, те посебно важна арена у овом сукобу, како због своје војне примене тако и због психолошке користи од нараслог морала.

Током ових година СССР је успео да први лансира вештачки сателит са Земље (Спутњик-1), први пошаље живо биће — пса Лајку — у свемир (Спутњик 2), први пошаље човека — Јурија Гагарина — у свемир, те први изврши шетњу космонаута у отвореном свемиру. САД је успео први да пошаље човека — Нила Армстронга — на Месец (Аполо 11).

...даље...
Ss-cf-8.png

Изабрани чланак 2

Споменик Црвеној армији у Берлину

Црвена армија (рус. Красная Армия) је скраћено име за Црвену армију радника и сељака (рус. Рабоче-Крестьянская Красная Армия), оружану снагу коју су створили бољшевици током Руског грађанског рата 1918. Ова организација је постала војска Совјетског Савеза након његовог оснивања 1922. Црвена боја у имену се односи на боју крви коју је пролила радничка класа у својој борби против капитализма. Иако је Црвена армија 1946. променила име у Совјетска армија, људи са запада су и даље користили термин „Црвена армија“ и касније, на пример, током Хладног рата.

Совјет народних комесара је успоставио Црвену армију декретом 28. јануара 1918, заснивајући је на већ постојећој Црвеној гарди. Званичан Дан Црвене армије 23. фебруар 1918. означава дан првог масовног регрутовања у Црвену армију у Петрограду и Москви и прву борбену акцију против окупационе армије Немачког царства.

Дан 23. фебруар постао је важан национални празник у Совјетском Савезу, касније слављен као Дан Совјетске армије и наставља да се слави и у данашњој Русији као Дан бранилаца домовине. Оснивачем Црвене армије обично се сматра Лав Троцки, народни комесар рата од 1918. до 1924.

...даље...
Ss-8.png

Изабрана фотографија 1

Lenin and manifistation by Isaak Brodsky (1919, GIM).jpg
Владимир Илич Уљанов Лењин (1870—1924), револуционар, филозоф и публициста, вођа Октобарске револуције, оснивач Комунистичке партије и Коминтерне и утемељивач Совјетског Савеза.
Ss-8.png

Изабрана фотографија 2

GAZ-24 (1st generation) "Volga" (front view).jpg
Совјетски аутомобила ГАЗ-24 познат као „Волга”, у производњи од 1970. до 1992. године
Ss-8.png

Републике СССР

Ss-8.png

Истакнуте личности

Владимир Лењин Јосиф Стаљин Максим Горки Зоја Космодемјанскаја Георгиј Жуков Никита Хрушчов Леонид Брежњев Сергеј Корољов Јуриј Гагарин Валентина Терешкова
Ss-8.png

Портали