Максим Горки
Алексеј Максимович Пешков (рус. Алексей Максимович Пешков; Нижњи Новгород, 28. март 1868 — Москва, 18. јун 1936), познатији као Максим Горки (рус. Максим Горький), био је руски писац, оснивач књижевног метода социјалистичког реализма и политички активиста. Рођен је у Нижњем Новгороду а умро је у Москви. Од 1906. до 1913. и од 1921. до 1929. је живео у иностранству; након повратка у Совјетски Савез, прихватио је културну политику тога времена, мада му није било дозвољено да напушта земљу.
Максим Горки | |
---|---|
![]() Слика Максима Горког 1906. | |
Датум рођења | 28. март 1868. |
Место рођења | Нижњи Новгород, ![]() |
Датум смрти | 18. јун 1936.68 год.) ( |
Место смрти | Москва, ![]() ![]() |
Период | Социјалистички реализам |
Потпис | ![]() |
У 19. години покушао је самоубиство. Агитовао је против царизма, тражио друштво револуционара народњака и бранио интересе сиромашних. Године 1905. пише прогласе против војске, полиције, цара и бива затворен, а ослобођен је на протест интлектуалаца многих земаља, укључујући и Радоја Домановића[1]. Године 1906. илегално напушта земљу и остаје у емиграцији до 1913, гдје се бори за обустављање сваке помоћи царској Русији. У својим првим приповеткама описује егзистенцију људи са дна друштвене лествице. У низу чланака приказује своје непријатељство према фашизму и малограђанској себичности. Смисао уметности тражио је у истини, стваралачком раду и афирмацији човечних односа међу људима.
ДелаУреди
Новеле и приповеткеУреди
- „Макар Чудра“ - 1892
- „Две скитнице“ - 1894
- „Старица Изергиљ“, „Челкаш“ - 1895
- „Коновалов“ - 1897
- „Малва“ - 1897
- „Пролећни звуци“ - 1901
- „По Русији“ - 1912-1916
- „Живот у плавом“ - 1925
- „Прича о јунаку“ - 1925
Лирске песме у прозиУреди
- „Песма о соколу“ - 1899
- „Весник Буре“ - 1901
РоманиУреди
- „Фома Гордејев“ - 1888
- „Троје“ - 1900
- „Мати“ - 1907
- „Исповест“ - 1908
- „Градић Окуров“ - 1909
- „Живот Матвеја Кожемјакина“ - 1910
- „Живот Артамонових“ - 1925
- „Живот Клима Самгина“ 1926-1936
ДрамеУреди
- „Малограђани“, „На дну“ - 1902
- „Летњиковац“ - 1904
- „Деца сунца“ - 1905
- „Непријатељи“ - 1906
- „Васа Железнова“ - 1910-1936
- „Јегор Буличов“ - 1936
УспоменеУреди
- Детињство - 1913-1914
- „Међу људима“ - 1916
- „Моји универзитети“ - 1923
- „Белешке из мог дневника“ - 1923-1924
РеференцеУреди
- ^ Вученов, Д. Радоје Домановић — живот, доба и генеза дела. — Београд: Рад, 1959. — стр. 162. — COBISS.SR-ID 29498127