Отворите главни мени

Алексеј Максимович Пешков (рус. Алексей Максимович Пешков; Нижњи Новгород, 28. март 1868Москва, 18. јун 1936), познатији као Максим Горки (рус. Максим Горький), био је совјетски писац, оснивач књижевног метода социјалистичког реализма и политички активиста. Рођен је у Нижњем Новгороду а умро је у Москви. Од 1906. до 1913. и од 1921. до 1929. је живео у иностранству; након повратка у Совјетски Савез, прихватио је културну политику тога времена, мада му није било дозвољено да напушта земљу.

Максим Горки
Maxim Gorky LOC Restored edit1.jpg
Слика Максима Горког 1906.
Датум рођења28. март 1868.
Место рођењаНижњи Новгород
 Руска Империја
Датум смрти18. јун 1936.(1936-06-18) (68 год.)
Место смртиМосква
 Совјетски Савез
ПериодСоцијалистички реализам

У 19. години покушао је самоубиство. Агитовао је против царизма, тражио друштво револуционара народњака и бранио интересе сиромашних. Године 1905. пише прогласе против војске, полиције, цара и бива затворен, а ослобођен је на протест интлектуалаца многих земаља, укључујући и Радоја Домановића[1]. Године 1906. илегално напушта земљу и остаје у емиграцији до 1913, гдје се бори за обустављање сваке помоћи царској Русији. У својим првим приповеткама описује егзистенцију људи са дна друштвене лествице. У низу чланака приказује своје непријатељство према фашизму и малограђанској себичности. Смисао уметности тражио је у истини, стваралачком раду и афирмацији човечних односа међу људима.

ДелаУреди

 
Мисао Максима Горког, графит у улици у Београду, названој по његовом имену

Новеле и приповеткеУреди

Лирске песме у прозиУреди

  • „Песма о соколу“ - 1899
  • „Весник Буре“ - 1901

РоманиУреди

  • „Фома Гордејев“ - 1888
  • „Троје“ - 1900
  • „Мати“ - 1907
  • „Исповест“ - 1908
  • „Градић Окуров“ - 1909
  • „Живот Матвеја Кожемјакина“ - 1910
  • „Живот Артамонових“ - 1925
  • „Живот Клима Самгина“ 1926-1936

ДрамеУреди

  • „Малограђани“, „На дну“ - 1902
  • „Летњиковац“ - 1904
  • „Деца сунца“ - 1905
  • „Непријатељи“ - 1906
  • „Васа Железнова“ - 1910-1936
  • „Јегор Буличов“ - 1936

УспоменеУреди

  • Детињство - 1913-1914
  • „Међу људима“ - 1916
  • „Моји универзитети“ - 1923
  • „Белешке из мог дневника“ - 1923-1924

РеференцеУреди

  1. ^ Вученов, Д. Радоје Домановић — живот, доба и генеза дела. — Београд: Рад, 1959. — стр. 162. — COBISS.SR-ID 29498127

Спољашње везеУреди