Портал:Књижевност

Cartella blu.jpg
Портал Књижевност
Портал:Књижевност/Категорије
Портал:Књижевност/Категорије    

Термин књижевност, настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи littera – слово, настао превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα – слово.

Cartella blu.jpg
Портал:Књижевност/Изабрани
Портал:Књижевност/Изабрани    
Виктор Иго

Виктор Мари Иго (франц. Victor Marie Hugo; 26. фебруар 180222. мај 1885) је био велики француски писац и предводник многих књижевних и политичких генерација. За његово име везан је настанак француске романтичарске књижевности. Виктор Иго је је био песник, романсијер и драмски писац. Веома је био укључен у политички живот Француске.

Иго је рано стекао књижевну славу, која га је пратила све време његовог дугог живота. У петнаестој години његове стихове су запазили и похвалили највиши чланови Француске академије, а већ у осамнаестој је примљен за члана Академије у Тулузу. Његова слава је расла и он, од је угледања на велика имена француског класицизма прешао на оригинално књижевно стваралаштво. Иго је тада наступао као отворени присталица нових, романтичарских струјања у књижевности. Чувени предговор драми Кромвел сматра се манифестом романтизма. У њему Иго захтева да нова књижевност буде осећајна, а не рационална, да делује снагом речи и осећања, а не прописаном формом и укоченом конструкцијом. Писци класичари су реаговали ватрено и охоло, али романтичарска књижевна је већ била продрла у живот и заталасала младе књижевне генерације.

Славни писац је остао веран својим идејама до краја живота. Такав је био и после повратка у Француску, када се париски пролетеријат 1871. године обрачунао са буржоазијом и ројалистима. Он се хумано залагао за похватане револуционаре након пораза Париске комуне. И у касним годинама живота Иго је био активан у књижевном раду, стварао нова дела и постао идол целог француског народа. У таквој слави је и умро, у дубокој старости – 1885. године.

Иго је једно од највећих имена француске културне историје. Он је успео да створи изузетно обимно књижевно дело и да у њему, поред најличнијих расположења, изрази општељудске тежње и идеале свога доба. Зато се то дело оцењује као најлепша химна животу и људском праву на срећу и слободу.

Cartella blu.jpg
Портал:Књижевност/Књига
Портал:Књижевност/Књига    
Кад су цветале тикве

Кад су цветале тикве је назив романа Драгослава Михаиловића, објављеног 1968. године. Овај први Михаиловићев роман, од тада објављен у више од двадесет издања, заузима значајно место у српској књижевности и култури последњих деценија XX века. Роман је у време издавања изазвао значајну реакцију социјалистичког режима. Представа која је требала бити одиграна по овом роману је забрањена, а сам аутор тврди да ју је Јосип Броз Тито лично забранио. Данас се роман „Када су цветале тикве“ препоручује у средњошколском образовању Србије и преведен је на тринаест језика.

Најважније критичке текстове о овом роману и прози овог аутора у целини потписали су Иван В. Лалић, Петар Џаџић, Милован Данојлић, Милош И. Бандић, Мирослав Егерић, Чедомир Мирковић, Ђорђије Вуковић, Љубиша Јеремић, Владета Јанковић, Владислава Рибникар, Мухарем Первић, Јасмина Лукић, Владета Јеротић, Роберт Ходел, Ана Једлинска и други критичари и тумачи књижевности.

На позив редакције НИН-а и Завода за уџбенике, гласовима десеторице критичара роман је изабран на off-листу десет најбољих романа од оних који су од 1954. до 2004. године незаслужено остали без НИН-ове награде — престижног књижевног признања.

Cartella blu.jpg
Задаци
Портал:Књижевност/Задаци
Портал:Књижевност/Задаци    

Потребни чланци:Уреди

АУреди

Ахмет Хромаџић, Александар Бељајев, Алфонс Доде, Антон Макаренко

БУреди

Бранислав Бранковић, Битка на реци Калки, Биљана Јовановић, Берислав Косиер, Клајв Баркер, Мирко Божић

ВУреди

Валентин Катајев, Ватра и ништа

ГУреди

Громобран свемира

ДУреди

Домовина, Дмитриј Лихачов,

ЕУреди

Епифаније Премудри, Ерик Најт

ЖУреди

Житије Александра Невског, Житије Бориса и Глеба, Житије Теодосија Печерског, Милка Жицина

ЗУреди

Задоншчина, Заноси и пркоси Лазе Костића

ИУреди

Ипатијевски летопис, Историја руске писмености, Из тамног вилајета

ЈУреди

Јади младог Вертера

КУреди

Калевала, Кијево-Печерски патерик, Колајна, Како се калио челик, Том Кленси, Мајкл Крајтон, Књига о Бламу

ЛУреди

Лаврентијевски летопис, Лајтмотив (књижевност), Летописи Кијевске Русије, Леси се враћа кући, Роберт Ладлам

МУреди

Милан Ђурин, Милош И. Бандић, Мољење Данила Заточника, Московски државни музеј Сергеја Јесењина, Мато Ловрак, Мемоари Пере Богаља, Ранко Маринковић

НУреди

Новгородски кодекс, Слободан Новак

оУреди

Очеви и оци

ПУреди

Патница, Повест о новгородској белој камилавци, Повест о томе како је Бату-Кан разорио Рјазањ, Протопоп Авакум, Поука Владимира Мономаха, Писма из Немачке, Писма из Италије, Приче које су изгубиле равнотежу, Петко Војнић Пурчар, Предео сликан чајем

СУреди

Слово (жанр), Слово о закону и благодати, Слово о пропасти руске земље, Страсти Христове, Салашар, Сапутници

ТУреди

Тврђава,

УУреди

У регистратури, Утопљене душе, Узалуд је будим, Употреба човека, Улога моје породице у светској револуцији

ФУреди

Фран Лествик

ХУреди

Ход Богородице по мукама, Хожденије преко три мора

ШУреди

Сређивање:Уреди

Похвала лудости, Дервиш и смрт

Клице:Уреди

Епика, Превођење Светог писма, Бакоња фра Брне, Дневник о Чарнојевићу

Cartella blu.jpg
Додатно
Портал:Књижевност/Додатно
Портал:Књижевност/Додатно    
P literature.svg
Правећи клице из области књижевности било би пожељно да користите шаблон {{клица-књижевност}}. Већ постојеће клице из области књижевности можете наћи у категорији : Клице књижевност.
Portal.svg Остали портали на Википедији на српском језику