Портал:Књижевност
Портал Књижевност
Термин књижевност, настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи littera – слово, настао превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα – слово.
 Иво Андрић (Долац, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије. Добио је Нобелову награду за књижевност 1961. године за роман На Дрини ћуприја (1945). Био је члан Српске академије наука и уметности. Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у Долцу поред Травника у тадашњој Аустроугарској. Матичне књиге кажу да му је отац био Антун Андрић, школски послужитељ, а мати Катарина Андрић (рођена Пејић). Детињство је провео у Вишеграду где је завршио основну школу. Андрић 1903. године уписао је сарајевску Велику гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу, а словенску књижевност и историју студирао је на Филозофским факултетима у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу. Докторску дисертацију „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“ (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft) Андрић је одбранио на Универзитету у Грацу 1924. године. У гимназијским данима Андрић је био ватрени поборник интегралног југословенства, припадао је напредном националистичком покрету Млада Босна и био је страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од аустроугарске власти. Своју прву песму „У сумрак“ објавио је 1911. године у „Босанској вили“. Наредне године започео је студије на Мудрословном (филозофском) факултету Краљевског свеучилишта у Загребу. Школовање је наставио у Бечу, а потом у Кракову где га је затекао Први светски рат.   Ана Карењина (рус. Анна Каренина) је роман руског писца Лава Толстоја, који је прво објављиван у деловима од 1873. до 1877. године. Прва појава романа је била у „Руском гласнику“ (рус. Русский Вестник), али није објављен до краја, пошто је Толстој дошао у сукоб са уредником Михаилом Катковим око питања која су покренута у завршном делу. Стога је прва појава романа у целини била у облику књиге. Нашироко сматрана врхунцем реализма, Толстој је ову књигу сматрао својим првим правим романом. Лик Ане је вероватно, макар делом, инспирисан Маријом Хартунг (1832—1919), старијом ћерком руског песника Александра Пушкина. Занимљиво је и то да је као прототип за лик грофа Вронског послужио пуковник Рајевски који је заиста као добровољац учествовао у српско-турском рату и тамо погинуо. |
ЗадациААхмет Хромаџић, Александар Бељајев, Алфонс Доде, Антон Макаренко ББранислав Бранковић, Битка на реци Калки, Биљана Јовановић, Берислав Косиер, Бетон и свици, Клајв Баркер, ВГДЕЖЖитије Александра Невског, Житије Бориса и Глеба, Житије Теодосија Печерског, ЗЗадоншчина, Заноси и пркоси Лазе Костића ИИпатијевски летопис, Историја руске писмености, Из тамног вилајета ЈККијево-Печерски патерик, Колајна (збирка), Књига о Бламу ЛЛаврентијевски летопис, Лајтмотив (књижевност), Летописи Кијевске Русије, Леси се враћа кући, Роберт Ладлам ММилан Ђурин, Милош И. Бандић, Мољење Данила Заточника, Московски државни музеј Сергеја Јесењина, Маска црвене смрти, Мемоари Пере Богаља, Ранко Маринковић НОППатница, Песма, Повест о новгородској белој камилавци, Повест о томе како је Бату-Кан разорио Рјазањ, Протопоп Авакум, Поука Владимира Мономаха, Писма из Немачке, Писма из Италије, Приче које су изгубиле равнотежу, Петко Војнић Пурчар, Предео сликан чајем ССлово (жанр), Слово о закону и благодати, Слово о пропасти руске земље, Страсти Христове, Салашар, Сапутници ТУУзалуд је будим, Употреба човека, Уточиште ФХХод Богородице по мукама, Хожденије преко три мора ШПохвала лудости, Дервиш и смрт Епика, Превођење Светог писма, Бакоња фра Брне, Дневник о Чарнојевићу, Ватра и ништа, Очеви и оци Додатно |
